Izvor: Politika, 25.Nov.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Električna zastava” ponovo se vije
Drugo izdanje antologije tekstova Žikice Simića, dopunjeno člancima koje je rok novinar pisao za „Politiku”, biće objavljeno oko Nove godine
Jedan od najcenjenijih srpskih rok novinara, Žikica Simić, autor koji je pisao za mnoge listove u bivšoj Jugoslaviji, voditelj kultnih radijskih emisija „Tajanstveni voz” i „Dole na uglu”, još jednom će podići „Električnu zastavu”. Antologija njegovih tekstova pod tim nazivom pojavila se u knjižarama 2007. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine u tiražu od pet stotina primeraka i brzo je razgrabljena. Oko Nove godine bi trebalo da bude objavljeno i drugo izdanje, dopunjeno tekstovima koje je pisao za „Politiku”, ovog puta u dvostruko većem tiražu.
Kao i prošli put, „Električna zastava” će biti distribuirana i u Hrvatskoj, gde za njom takođe postoji interesovanje, možda i veće nego ovde, kaže Simić.
– Moji tekstovi objavljivani u Hrvatskoj tokom proteklih decenija dobro su prolazili a, koliko znam, tamo je i izdavačka delatnost u oblasti rok publicistike razvijenija od naše. Mada, drago mi je što i u našim knjižarama vidim sve više prevoda knjiga koje se bave rokenrolom – navodi Simić.
Umnožavanje izdavačkih naslova iz te oblasti kao da pobija staro Simićevo uverenje da je rok žurnalizam apsurdna i promašena profesija. Doduše, svoj stav nikada nije ni objašnjavao navodnom malobrojnošću ljubitelja te vrste muzike, nego besmislenošću pokušaja da se ona objektivno analizira. Za Simića, važan je samo lični doživljaj. Rok novinar je, veruje on, nešto postigao isključivo ako sopstveno osećanje prolaska u drugu dimenziju stvarnosti, dok sluša nekog autora, pretoči u svojevrsni mitološki spis, svedočanstvo o intimnom preobražaju koji je pretrpeo pod činima magije rokenrol odmetničkog božanstva, koje se ukazuje u bircuzima, mrtvačnicama i ludnicama. To svedočenje je samo uvod u epifaniju za buduće poklonike, koji bi mogli da napišu i svoje podjednako autentične i neponovljive apokrife.
Ali i Simić je sklon tome da delimično revidira svoje ubeđenje o apsurdnosti rok novinarstva. Možda je ono naročito dobrodošlo u Srbiji, gde za razliku od Zapada publika nema često priliku da vidi neke od najbitnijih muzičara, i neophodan joj je neko da je provede kroz more informacija koje nas plave sa interneta.
– Rok novinar bi morao da zna kako se svira gitara i bubanj, da ume da peva i piše pesme, ali on za to nema talenta. Zato frustracije leči pišući o muzici koju voli. Ali, svoju ulogu ima. U doba interneta, kada su svi podaci i trivije o umetniku i albumima dostupni, njegov posao je zahtevniji nego ikada jer bi trebalo da pruži referentni okvir za sve te informacije – ocenjuje Simić.
V. V.
objavljeno: 26.11.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
