Izvor: RTS, 17.Avg.2011, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Efekti državne pomoći
Država za subvencije ove godine izdvojila 85 milijardi dinara. Efekti takve pomoći mogu biti veći, ocenjuju stručnjaci. O pomoći države javnim i preduzećima od opšteg ekonomskog interesa od 1. januara odlučivaće Komisija za kontrolu državne pomoći.
Najviše novca iz budžeta odlazi za socijalnu pomoć, u okviru koje su penzije, zatim za plate, plaćanje roba i usluga, i subvencije. U situaciji kada stručnjaci upozoravaju da je i zbog nove krize i zbog izbora >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << najvažnije da država ne troši preko zacrtanih granica, postavlja se pitanje za šta se sve dodeljuje državna pomoć i ko i kako kontroliše trošenje novca poreskih obveznika.
U proteklih pet godina, država je dala oko 114 miliona evra investitorima koji su zaposlili nešto više od 26.000 radnika. Od proleća se odrekla dela poreza i doprinosa, pa je oko 600 ljudi dobilo radne knjižice.
Pored zapošljavanja, država pomaže i izgradnju stanova, ali i inovacije, snimanje filmova i serija pa i televizijskih priloga, svake godine sa sve više novca. Prošle godine subvencije su bile gotovo 80 milijardi dinara, ove će biti bar pet milijardi dinara veće.
"Najviše državne pomoći u 2010. godini dodeljeno je malim i srednjim preduzećima, to je preporuka evropske komisije. Upravo bi trebalo smanjiti državnu pomoć koja se dodeljuje za restrukturiranje i sanaciju, a povećati za istraživanje i razvoj i zaštitu životne sredine", rekla je Andrijana Ćurčić iz Odeljenja za kontrolu državne pomoći Ministarstva finansija.
Ivan Jakšić iz Privredne komore Srbije kaže da država pomaže određenim granama, ali da je problem to što je pomoć nesistematska i nestandardizovana i što se ne usmerava u grane koje će dati rezultate.
"Problem je što se po malo pomaže svakome i nikome. Uglavnom to budu kratkoročni efekti. Predlažemo da se sredstva objedine i ulažu u prave projekte koji će dati rezultat na dugi rok", rekao je Jakšić.
Subvencije se daju na svim nivoima vlasti, najviše na republičkom. Ove godine za njih je planirano 55 milijardi dinara i to 20 milijardi za poljoprivredu, 16 za železnicu, a 12,7 milijardi su takozvane "ostale subvencije".
"Ovde je najveći problem što ne postoji nikakva analiza subvencija. Subvencije železnici iznose 16 milijardi, daju se subvencije i poljoprivredi, a 20 milijardi Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd. Suština je što ne postoji analiza kolika je korist od toga, i drugo, da li postoji bolji način da država troši novac", rekao je Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.
Andrijana Ćurčić iz Ministarstva finansija rekla je da je sigurno da razvijene evropske zemlje imaju analizu efekata sa daleko većim kapacitetima i iskustvom u državnoj pomoći, a da je ta oblast u Srbiji kratkoročno posmatrana.
O pomoći države javnim i preduzećima od opšteg ekonomskog interesa, Komisija za kontrolu državne pomoći biće nadležna da odlučuje od januara. Oni koji daju pomoć - ministarstva, agencije i lokalne samouprave - još se, kaže, privikavaju na to da najpre od njih treba da dobiju odobrenje za davanje pomoći.
Pogledaj vesti o: Nova godina
