Izvor: Blic, 09.Jan.2008, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvostruka "igra" DSS-NS?
Kao i uvek, kad prođe kratko novogodišnje slavlje, ispunjeno prepunim trpezama, muzikom, ritualnim poljupcima, lepim željama, vatrometima i eksplozijama petardi, život većine ljudi se vraća u svoju neveselu dnevnu kolotečinu. Sasvim slično je i sa državom, naročito s njenim političkim životom.
Naime, i kraj prethodne 2007. i početak 2008. godine u Srbiji su u znaku dugotrajne i teške kosovske krize i predsedničke predizborne kampanje. Tako će i ova godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i prethodna, proteći u znaku ova dva politička procesa. Jer, uskoro posle predsedničkih izbora, verovatno, sledi završna faza raspleta kosovske krize, kao i lokalni i pokrajinski izbori. Uporedo s tim događajima, teći će i proces približavanja Srbije Evropskoj uniji. Doduše, njegov tok i tempo bitno će zavisiti prvenstveno od raspleta kosovske krize. Naravno, i od ishoda predsedničkih izbora, koji će u narednih mesec dana biti centralni politički događaj u Srbiji.
Rezultat predsedničkih izbora, kakav god bio, bitno će uticati na politički život Srbije i na njen dalji demokratski, reformski i evropski put. Utoliko je važniji raspored i odnos političkih snaga koje će se sučeliti na predstojećim izborima u prvom, a posebno u drugom krugu. Kao i na predsedničkim izborima 2004. i sada su jedini realni kandidati za pobedu Boris Tadić i Tomislav Nikolić. Bitna razlika je u tome što, bar u prvom izbornom krugu, vladajuća koalicija sada učestvuje sa dva kandidata. Uz B. Tadića, kandidata DS-a, to je i V. Ilić, predsednik Nove Srbije, koja je bila koalicioni partner DSS na parlamentarnim izborima 21. 1. 2007. Da je aktuelna vladajuća koalicija sada izašla sa B. Tadićem kao jedinstvenim kandidatom, on bi u drugi krug svakako ušao sa više glasova nego radikalski kandidat. Ovako, verovatno će imati znatno manje glasova od T. Nikolića pred drugi, odlučujući krug.
Postavlja se pitanje zašto aktuelna većinska parlamentarna i vladina koalicija ide sa dva predsednička kandidata. Prema jednom tumačenju, reč je o svojevrsnoj odmazdi DSS-NS zbog raspisivanja izbora bez dogovora sa njima. Prema drugom tumačenju, u pitanju je taktički potez vladajuće koalicije ili njenog dela, odnosno DSS-NS. Naime, kandidatura V. Ilića, koga će u prvom krugu podržati DSS, ima za cilj da oslabi izborne šanse T. Nikolića, tako što bi mu preuzeo deo glasača, pre svega u Šumadiji i u zapadnoj Srbiji.
Prema trećem, politički realnijem tumačenju, ovom kandidaturom V. Ilića, DSS i Nova Srbija žele već u prvom izbornom krugu da ostvare solidan, verovatno treći po vrednosti rezultat. Time žele da DS-u i B. Tadiću pokažu da imaju znatno veću političku snagu nego što većina istraživanja u novije vreme pokazuje. A to im, onda, daje mnogo veću političku težinu i povećava tzv. koalicioni i pregovarački kapacitet pred drugi izborni krug. Tako se dolazi i do četvrtog mogućeg tumačenja „solo igre" Koštunica - Ilić. Naime, sa vrlo solidnim rezultatom iz prvog izbornog kruga, poput onoga koji je 2004. ostvario Karić, DSS i Nova Srbija dižu svoju cenu na dve pregovaračke „tezge". Prva je ona sa DS-om, odnosno B. Tadićem. Na taj način će, nesumnjivo, pokazati da su bile pogrešne predizborne izjave iz redova DS da glasovi DSS i NS nisu presudni, čak ni bitni, za pobedu B. Tadića u drugom krugu. Takođe, podršku B. Tadiću u drugom krugu DSS će verovatno usloviti sporazumom sa DS o krupnim ustupcima u svoju korist, prvenstveno na sledećim lokalnim izborima. Na primer, mestom gradonačelnika u Beogradu. Ne treba sasvim isključiti ni zahtev DSS da se „do daljeg" odloži potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa EU, ako procene da bi ono između dva izborna kruga više išlo u prilog antievropskoj propagandi radikala.
Druga moguća politička „igra" i poruka DSS-NS može biti upućena i radikalima. Njen smisao je u eventualnoj nezvaničnoj, ali faktičkoj podršci T. Nikoliću u drugom krugu. Ona bi, uz sigurnu podršku SPS-a, ishod predsedničkih izbora učinila sasvim neizvesnim, čak sa više šansi za pobedu radikalskog kandidata. Za uzvrat bi mogla biti formirana nova parlamentarna koalicija i nova Vlada Srbije bez izbora, sastavljena od narodnjačke koalicije (DSS-NS), radikala i SPS-a. U njoj bi lider DSS zadržao mesto premijera. Ta koalicija imala bi jednu čvrstu zajedničku nit, a to je borba za očuvanje Kosova i, bar privremeno, suspendovanje pregovora sa EU, ako njene ključne članice priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To bi, naravno, bila dvostruko nepovoljna, tačnije katastrofalna politička opcija Srbije. Uz izgubljeno Kosovo, i put Srbije ka Evropi bio bi zatvoren, tačnije suspendovan, uz bitno pogoršanje međudržavnih i diplomatskih odnosa sa SAD i većinom članica EU.
S obzirom na katastrofičnost ovoga političkog scenarija, verovatnija je racionalna i pragmatična politička odluka V. Koštunice, odnosno vrha DSS i NS. To je njihova načelna podrška B. Tadiću u drugom izbornom krugu, verovatno bez aktivnog učešća u izbornoj kampanji. U prilog ovoj tezi ide usvajanje rezolucije u Skupštini o Kosovu, neposredno pred istek 2007. godine. Sličnu, indirektnu podršku mogao bi očekivati i od LDP, LSV i partija nacionalnih manjina, pre svega zbog njihovog straha od izbora radikalskog predsednika. Jedinu iskrenu podršku, uz aktivno učešće u samoj kampanji može očekivati od G17 plus i Ljajićeve SDP. Ovaj scenario, iako bi deo birača DSS i NS glasao za T. Nikolića, doveo bi do relativno tesne pobede B. Tadića kao predstavnika demokratske, reformske i proevropske orjentacije Srbije. U tom smislu, predsednički izbori imaće karakter referendumskog izjašnjavanja građana Srbije o njenoj doglednoj budućnosti.
