Izvor: Politika, 04.Okt.2014, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do daljeg ostaju u barakama
Iako je bilo najava da će se u nove stanove useliti pre početka grejne sezone, žitelji kragujevačkog naselja Stara radnička kolonija još uvek ne znaju kada će napustiti barake
Kragujevac – Grad bi uskoro trebalo da sprovede završnu fazu raseljavanja Stare radničke kolonije, jedinstvenog industrijskog stambenog naselja u ovom delu Evrope izgrađenog početkom 20. veka. Barake su sklone paljenju, padu i rušenju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stajalo je u rešenju gradske građevinske inspekcije koje su 2008. godine dobili stanari, uz poruku da svoje stanove moraju da napuste u roku od sedam dana. I zaista, ukupno 420 porodica do danas je raseljeno, barake porušene, a zemljište na kojem su se nalazile prodato. Vlasnici baraka dobili su stanove iste ili veće kvadrature. Razliku u kvadratima mogli su da otkupe ili da plaćaju kiriju gradu. Kiriju plaćaju i oni koji su u barakama bili podstanari.
U poslednjoj fazi raseljavanja, barake za stanove treba da trampi 45 porodica. Međutim, za njih ne postoji mogućnost plaćanja kirije, oni ćevišak kvadrata morati da otkupe. Predstavnici grada kažu da su obezbedili povoljne uslove, budući da će godišnja kamata biti niža od bankarske, odnosno dva odsto. Rok otplate je deset godina. Međutim, niko još uvek nema odgovor na pitanje kada će se useliti u nove stanove.
– Niko nam od nadležnih ništa ne govori, sve što se priča saznajemo iz medija. Poslednja informacija je bila da ćemo se preseliti pre grejne sezone. Čekamo, vezane su nam ruke, ništa nismo radili ni tokom leta. Prošle godine je bila ista priča, pa smo ogrev kupovali po najvišoj ceni. Ostalo je dve nedelje do početka grejne sezone i opet ćemo kupovati najskuplji ogrev – kaže Mirjana Milutinović, vlasnica drvene barake.
U jeku predizborne kampanje u martu, obilazeći dve novosagrađene lamele u koje bi trebalo da se presele stanari dotrajalih baraka, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović izjavio je da će stanovi biti useljeni najkasnije do Dana grada, 6. maja. Zbog čega raseljavanje nije ni počelo, iako je jesen već tu, objašnjava za „Politiku” član Gradskog veća za investicije Nebojša Vasiljević.
– Pokušavamo od februara, kada je zgrada tehnički primljena, da se upišemo kao vlasnici zgrade. To još uvek ne uspevamo, jer po novom zakonu o javnoj svojini moramo da sačekamo da nam Direkcija za imovinu, koja je zatrpana zahtevima, izda potvrde. To je nužno kako bi se izvršila razmena kvadrat za kvadrat, jer bi u protivnom žitelji koji će biti raseljeni u poslednjoj fazi u ovoj trampi prošli lošije od svojih bivših komšija – kaže Vasiljević i dodaje da će se odluka o poslednjoj fazi raseljavanja Kolonije naći pred odbornicima Skupštine grada tek po upisu u katastar.
I dok vlasnici drvenih baraka s nestrpljenjem iščekuju signal za selidbu, promena adrese za Snežanu Ristić je „životni problem”.
– Nemam razloga da se selim, moja baraka je sagrađena od čvrstog materijala, a nemam ni novca da plaćam razliku u kvadratima. U nedoumici sam, pijem tablete za smirenje, što nikad nisam radila – kaže ona.
Za razliku od svojih suseda, vlasnici desetak drvenih baraka koje su kao deo prostorne kulturnoistorijske celine stavljene pod zaštitu države, nikada nisu dobili rešenje o hitnom iseljenju.
– Neka mi daju i manji stan, samo da izađem iz ove barake. Ovde je neizdrživo, trava mi niče iza kauča. Ostaje mi samo da se molim Bogu da ne udari jaka zima i ne padne veliki sneg, jer sve je trulo – kaže Vidojka Ilić.
Iako imaju sudska rešenja da su vlasnici ovih baraka, Vasiljević kaže da će ove porodice biti raseljene jedino ukoliko se obezbedi novac da se ti objekti pretvore u muzej. Međutim, ni tada neće dobiti stanove, već će morati da plaćaju kiriju.
– Nikoga ne diskriminišemo, već se radi o tome da su ti ljudi otkupili radionice škole koje su im date kao nužni smeštaj, što nije moguće. Ti objekti nemaju kategoriju stana – objašnjava ovaj gradski većnik.
Uz komentar da uvek ima nezadovoljnih, predstavnici grada poručuju vlasnicima baraka da ipak kupe bar jedan deo ogreva, jer, kako kažu, na trajanje procedura ne mogu da utiču. Pitanje zbog čega se ne poštuju rešenja gradske građevinske inspekcije, u kojima jasno stoji da su ovi objekti nebezbedni za stanovanje, ostalo je bez odgovora, uz konstataciju da je reč o najvećem gradskom projektu koji je realizovan uz velike poteškoće.
Marija Misita
(Novinska agencija Rakurs)
-----------------------------------------
Kraj kragujevačke utopije
Stara radnička kolonija bila je jedinstveno naselje u Kraljevini Jugoslaviji, nastalo u doba najveće svetske recesije, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu. Sredstvima ratne odštete, ovaj projekat realizovala je nemačka firma „Henč”, dok su domaći građevinci bili zaduženi za temelje. Barake su bile namenjene radnicima i stručnjacima koji su radili u Artiljerijsko-tehničkom zavodu. Oko 3.000 građana iz čitave Evrope obrelo se u Koloniji, zbog čega se smatra da je naselje nosilo izvesna obeležja utopističko-futurističkih ideja oličenih u kulturnoj šarolikosti njenih žitelja, i to u godinama nakon Velikog rata. Odlukom Vlade Srbije centralni deo Stare radničke kolonije krajem prošle godine proglašen je spomenikom kulture. On obuhvata zgradu Sokolane, ali i paviljon za promenadnu muziku.
objavljeno: 05.10.2014
Pogledaj vesti o: Nova godina
