Izvor: Politika, 23.Jan.2014, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca tuđa, a kao rođena
Kako je detinjstvo Julije i Alekse, koje bi biološka majka morala da hrani iz kontejnera, dobilo srećan ishod
Gornji Milanovac – Zorica i Saša Vujičić imaju, zajedno, 87 godina, dva sina pred ženidbom (buduće snahe se već navikavaju na novi dom), pa ipak su – mladi roditelji. Mladima ih čine predškolska Julija (6) i drugak Aleksa (8). To su njihova nova deca, stigla su iz Leskovca, a svemu je prethodila nevesela priča.
– Prihvatili smo ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao hraniteljska porodica, budući da biološki roditelji nisu u mogućnosti da im pruže ni najosnovnije što je potrebno za iole pristojno detinjstvo. Naši sinovi, Savo i Đole, ih smatraju bratom i sestrom, a i buduće snahe se rado sa njima igraju. Moja neostvarena želja da budem vaspitačica se, evo, ostvarila. Trudim se da, pre svega, osete ljubav, da što više nauče, da osete radost igre bez čega detinjstvo nije detinjstvo. U našoj kući oboje to sve imaju. Ali i za mene i muža je njihov dolazak u kuću bio veliki dan. Prosto su nas podmladili – Zorica pokušava da nam dočara porodičnu radost koju su u njen dom unele prinove.
Jednom rečju, živnuo je Vujičića dom, postalo veselije. I komšiluk se raduje, svima su Aleksa i Juca (devojčica voli da je tako zovu) dragi. Raduju se ljudi što je gorka sudbina, ovoj deci namenjena, dobila drugi, srećan tok.
– Njihovi roditelji su mladi, ali mnogo siromašni. Razvedeni su, majka se ponovo udala u nedaleko selo Vrnčane, rodila devojčicu, pa je i nju morala da ostavi babi i dedi i ode nekim svojim dosuđenim putem. Rekla mi je da bi, da su deca sa njom, morala da ih hrani iz kontejnera. Ne osuđujem je, sirotinja je i Bogu teška. Njihova polusestrica dolazi katkad kod nas i tada za sve troje dece nastaje pravi praznik – kaže Saša.
Po zakonu, deca iz hraniteljskih porodica mogu biti dodeljena na trajno usvajanje porodicama koje ispunjavaju uslove za to. To je ono od čega Vujičići strepe. Kud bi oni bez ovako divne dece! Tuga je kad čovek ostane bez psa, mačke ili kućnog kanarinca u kavezu, a tek bez deteta na koje se toliko naviklo.
– Ne smem ni da pomislim da, jednoga dana, odu od nas, da neko dođe i da ih odvede. Mislim da bi to bilo porazno i za Jucu i Aleksu. Ovde im ništa ne nedostaje, ponajmanje ljubavi, imaju je i previše, ako uopšte ljubavi može ikome da bude previše. Nisam ih rodila, a više su mi nego rođena – suznih očiju govori Zorica.
B. Lomović
objavljeno: 24.01.2014.
Pogledaj vesti o: Nova godina, Leskovac
