Izvor: Politika, 20.Nov.2011, 00:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li je Beograd prezadužen

Prema projekciji plana otplate, od 2012. do 2038. godine bankama treba vratiti 802.135.415 evra

Opozicija tvrdi da je prestonica u finansijskim problemima.Gradska vlast uverava da nema govora o „davljenju” u dugovima i da ima prostora čak iza nove pozajmice. Činjenice kažu da je na dan 17. novembra ukupan dug Beograda za 11 uzetih kredita 534.563.724 evra. Prema projekciji plana otplate od 2012. do 2038. godine, sa kamatama, bankama treba vratiti 802.135.415 evra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Najveća godišnja rata – 77.135.874 evra – Beogradu će dospeti na otplatu 2016. Ako tada prihodi budu barem na sadašnjem nivou (901.140.847 evra), rata neće premašiti 8,5 odsto gradske kase. Naravno, pod pretpostavkom da se neće drastično promeniti paritet valuta, pošto je ova projekcija rađena prema kursu od 100 dinara za jedan evro.

– Kada se kaže da Beograd duguje 802.000.000 evra mnogi to porede sa trenutnim budžetom, pa deluje da smo prezaduženi. To nije tačno zato što će se tih 802.000.000 evra otplatiti iz narednih 26 gradskih budžeta. Suština je da iznos glavnica i kamata koje dospevaju u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda ne prelazi 15 procenata ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta grada, kako to i Zakon o javnom dugu propisuje, odnosno tek u 2013. godini će iznositi oko pet odsto – kaže Renata Milić-Radujko, gradska sekretarka za finansije.

Poslednji kredit, od 57.000.000 evra, odobren je 11. novembra za modernizovanje tramvajske mreže, izgradnju četiri podzemna pešačka prolaza i obnovu nekoliko saobraćajnica. Pre nego što je vlast zatražila taj novac od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za saglasnost je pitala Upravu za javni dug Ministarstva finansija, čija je dozvola neophodna da bi lokalna samouprava mogla da uzme novi kredit, kaže Radomir Kostadinović, zamenik gradskog sekretara za finansije.

–Oni su razmatrali naš budžet i bonitet i obavestili nas da grad može da se zaduži još 150.000.000 evra, od čega će polovina biti uzeta od EBRD-a, a drugi deo kredita u istom iznosu i pod istim uslovima biće rezervisan kod Evropske investicione banke (EIB). Njega ćemo povući samo ukoliko to bude bilo potrebno – objašnjava Kostadinović.

Ne postoji nijedan glavni grad,mišljenje je nadležnih u Skupštini grada,koji velike infrastrukturne i razvojne projekte može da finansira iz svojih tekućih prihoda i upravo zbog toga postoje Svetska banka i EBRD i EIB, koji daju povoljne kredite za razvojne projekte sa nekoliko godina grejs perioda i dugim rokom otplate.

Za ekonomistu Miroslava Zdravkovića ne stoji tvrdnja prestoničkih vlasti da nijedan grad u svetu ne može iz svog budžeta da finansira velike infrastrukturne projekte. On podseća da širom Amerike gradovi i okruzibankrotiraju jer nisu vodili računa o visini kredita.

– Mora se voditi računa o dugom roku i dinamici isplate. Veoma je važno da li je cena izgradnje mosta i saobraćajnica srazmerna koristi i uštedama koje će imati građani – kaže Zdravković.

Njega zabrinjava brzina zaduživanja pojedinih lokalnih samouprava. Na opasnost sluti, kaže Zdravković, podatak da je prošlogodišnji budžetski deficit Beograda od 10,7 milijardi julskim rebalansom skočio na 18,3 milijardi dinara.

– To se automatski odražava na strukturu budžeta i potrošnje, pa je ukupan izdatak za servisiranje duga Beograda povećan sa 2,5 milijardi dinara prošle godine na četiri milijarde dinara ove godine što je rast od 60 odsto. Ukoliko ne bude novih kapitalnih izdataka, grad će moći da bez problema vraća kredite jedino pod uslovom da zadrži sadašnji iznos budžeta ili da poveća priliv – smatra Zdravković.

Ozbiljnih investicija Beograd nije imao u prethodne tri godine, izričit je Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke i kandidat za gradonačelnika Beograda.

– Nema grada u Evropi gde je izdato manje građevinskih dozvolanego u Beogradu. Legalizacija nije započeta i to su razlozi što se prestonica našla u teškom stanju. Kada je Đilas došao na mesto gradonačelnika, Beograd je bio zadužen za oko 130.000.000 evra, a sada je dug „skočio” na čak 802.000.000 – kaže Vučić, pitajući se kako će se i gde zaraditi toliki novac.

– O tome vlast neće da kaže ni reč. Da li treba da cenu komunalnih usluga podignemo pet puta da bismo vratili dugove koje su napravili? Koja je to nova vrednost stvorena da bi od nje Beograd mogao da vraća dugove? – naglašava Vučić.

-------------------------------------------------

Direktni korisnici budžeta

·Skupština grada i Gradsko veće

·Gradonačelnik

·Služba za opšte poslove

·14 sekretarijata

·4 agencije (za poslovni prostor, investicije, javne nabavke i za evropske integracije i saradnju sa udruženjima)

·Zavod za informatiku i statistiku

·Služba za informisanje

·Služba za komunikaciju i koordinaciju odnosa sa građanima

·Gradsko javno pravobranilaštvo

·Zaštitnik građana

·Kancelarija za mlade

Dejan Spalović Daliborka Mučibabić

objavljeno: 20.11.2011
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...