Izvor: Vostok.rs, 03.Dec.2013, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će „iranski rafal“ stići Obamu?
03.12.2013. -
Za Obamu nastupa potencijalno jedna od najtežih nedelja predsedničkog mandata. Kongres koji se 2. decembra vraća sa kraćeg odmora, preti da će potopiti ženevske dogovore šestorke o Iranu od 24. novembra. Pri tome Obamu kritikuju i demokrate i republikanci. I čak prete da će do Nove godine usvojiti zakon o pooštravanju „nuklearnih sankcija“ protiv Teherana, što će faktički sahraniti ženevske dogovore. A Obama može da izgubi u očima saveznika poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ostatke i tako već potkopane reputacije.
Visoki predstavnici administracije ceo praznični vikend su pregovarali sa zakonodavcima. A generalni sekretar Džon Keri čak je snimio specijalno video obraćanje kongresu sa objašnjenjem detalja ženevski dogovora. Kopiju su poslali svakom senatoru i kongresmenu.
Nove sankcije protiv Irana biće štetne i mogu da izazovu efekat suprotan očekivanom, rekla je zvanični predstavnik Stejtdepartmenta SAD Džen Psaki. Pored svega ostalog, napomenula je ona, prilikom potpisivanja ženevskih dogovora Vašington se obavezao da se suzdrži od novih nuklearnih sankcija protiv Irana:
- Državni sekretar pokušava da upozna sa tim njegove bivše kolege. Ovde je nekoliko uzroka. Jedan od njih je da takve sankcije mogu da unesu raskol u redove šestorke. Zemlje članice grupe pet plus jedan (SAD, Rusija, Kina, Britanija, Francuska i Nemačka) mogu da steknu utisak da SAD nisu u stanju da ispune svoj deo dogovora i da daju pregovorima šansu da se završe. To će imati efekat suprotan očekivanom i nateraće Irance da zauzmu još oštriji stav.
Sankcije protiv Irana su odlično radile, a sada mi ćemo ovaj udarac sami neutralisati, izjavio je senator Lindsi Grem. Gremova argumentacija kao jednog od najubeđenijih protivnika normalizacije odnosa sa Iranom kvintensencija je mišljenja svih protivnika zatvaranja iranskog dosijea.
- Ovaj preliminarni dogovor o sankcijama oslobađa za Iran 7 milijardi dolara u gotovom. On nikako ne dotiče izvedeni program obogaćivanja uranijuma. Pre deset godina Iranje imao 200 centrifuga za obogađivanje. Sada ima 18 hiljada. Mi smo nekada uradili isto za Severnu Koreju. Oni su obećali da neće pokretati reaktor, koji je bio već blizu završetka. Kada su protiv Severne Koreje oslabili sankcije, Korejci su uzeli novac i izašli iz dogovora. Isto nas brine i sada. Preostale centrfuke lako će omogućiti Iranu da postane nuklearni.
Mada je opasnost od iranskog udara kongresa po Obami sasvim realna i ozbiljna, iranski kontranapad Kapitola još može da se pretvori u veliki politički mehur od sapunice.
Kako bi pokvario iranski spoljnopolitički trijumf predsedniku, svaki dom kogresa ima u stuštini svega 10 dana. 2. decembra sa odmora se vraća samo Predstavnički dom koji odlazi na novogodišnje praznike 13. decembra. Senat će početi ponovo da radi 9. decembra i zatvoriće se za Božić 20. decembra. A osim Irana on treba da usvoji još nekoliko desetina odloženih nacrta zakona.
U složenim odnosima Bele kuće i kongresa balans snaga sve poslednje 4 godine koleba se čas u jednu, čas u drugu stranu. Krajem godine simpatije Amerike nisu ni iz daleka na strani zakonodavaca. Aktualni kongres 113. saziva, može se reći, stupio je u kritične dane. Njega već nazivaju najispraznijim i najbespomoćnijim. Prema podacima satističke službe kongresa, poslanici su za godinu dana usvojili svega 60 zakona. Do takvog nivoa „zakonodavne impotencije“, kako se izrazio Vašington post, još se nije spuštao ni jedan kongres u čitavom posleratnom periodu.
Obamina popularnost, naravno, pada: u proseku ona se kolega na nivou od 39-41 procenat. Ali u poređenju sa rejtingom kongresa, 44. predsednik, može se reći, kupa se u slavi. Krajem novembra služba Gelapa je fiksirala pad poverenja prema kongresu do sumnjivih 9%. U istoriji SAD toga nije bilo.
Većina Amerikanaca (44%) prema podacima poslednjeg anketiranja agencije Rojter i sociološke službe Ipsos , podržava sporazume sa Iranom. Protiv je samo 22%. Amerikanci se naravno odnose prema Iranu sa oprezom, ali još jedan rat Amerika uopšte ne želi.
Čitava osnovna borba oko Irana će biti odložena za novu godinu. U principu Obamina administracija ima pravo da odloži na pola godine uvođenje bilo kojih novih sankcija koje može da usvoji kongres. Ali radi ukidanja sankcija sve jedno joj je potreban pristanak kongresa. I ovde je glavno pitanje šta Bela kuća može da ponudi kogresu u zamenu za ukidanje iranskih sankcija. Izbor je isto ograničen.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
