Izvor: Blic, 21.Okt.2011, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Delta zaslužuje Bravo?
"Drugačiji po svaku cenu, pa šta bude" moto je italijanskih proizvođača pod kojim je i nastala treća generacija "lanče delte". Osim imena, praktično i ne postoji sličnost sa istorijskim modelom iz 80-tih godina prošlog veka koji je reputaciju stekao u Svetskom reli šampionatu. Nova, treća "delta", ni u snovima neće osetiti finski makadam ili surovo kamenje "Akropolis relija" jer je stvorena da zauzme prazninu između kompaktne i niže srednje klase.
"Delta" je tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na svojoj koži osetila surovost prostor u kojem se lakše tone, nego što se pliva. Razloga je više. Na prvom mestu, Lanča je praktično od prestanka proizvodnje prve "delte" (1994.) izgubila poverenje kupaca. Naime, Lanča je bila poznata po sportskim automobilima koji vam se uvlače pod kožu, ali i po čestim kvarovima i modelima koji su nestali sa scene a da im nismo ni imena zapamtili. Takođe, pauza između druge i treće generacije "delte" iznosila je punih devet godina.
Nedavno je "delta" blago restilizovana, odnosno dobila je prednju masku po uzoru na Krajslerove modele kako bi se ponovo pokušao proboj na američko tržište. Čini se, nova greška Fijata: otvoreno je bojište i pored nedovršenog posla na matičnom Starom kontinentu.
U Srbiji su "delte" i dalje retkost, i pored tri godine od zvanične promocije.
Šta je uzrok nepopularnosti na našim prostorima? Vozači s kojima smo razgovarali praktično su u glas rekli da je "delta" sve manje Lanča a sve više Fijat, što i nije daleko od istine jer je bazirana na platformi koju deli sa "bravom". Stoji da "delta" ima deset centimetara duže međuosovinsko rastojanje (ukupno 2,7 metara) od "rođaka", ali je sve ostalo praktično neizmenjeno.
Zato je akcentat stavljena na komfor, savremene tehnologije i premijum osećaj, tako da je "delta" iskočila iz klasičnog C segmenta i pomerila se naviše gde protiv sebe ima "audi A3", "mercedes B klase", "BMW serije 1" i "alfu romeo đulijetu". Sad nam je jasnije zbog čega je prodaja bila slabija od očekivane.
Dizajn nove generacije je takođe podelio vozače: tvrdokorni "deltaši" su govorili da je u pitanju sprdnja sa legendom, dok se umerenim ljubiteljima automobila svideo drugačiji, moderniji izgled. Pa, zar je moguće da je nacija koja pravi Armanijeva odela i Prada cipela ne zna da dizajnira automobil? Prolaznici na beogradskim ulicama su često zastajali da snime "deltu", a pogledu su najviše privlačila svetla. Veliki prednji farovi su podvučeni LED-ajlajnerom, a kao dodatna oprema (800 evra) mogu se poručiti adaptivna biksenonska svetla. Zadnja, izdužena svetla asociraju na rešenja sa američkih automobila. Pripadnost premijum segmentu otkrivaju i hromirani obrubi stakla koji su deo standardne opreme.
U unutrašnjosti se takođe nastavlja sukob Lančine i Fijatove filozofije: kvalitetni materijali pokrivaju veći deo kabine, ali na dosta mesta smo primetili izuzetno tvrdu plastiku koja nas je podsetila na vezu sa "bravom". Isto važi i za sedišta, koja oblikom i kvalitetom ne pripadaju premijum modelima. Jednostavno, nikako nam nije pošlo za rukom da pronađemo idealan položaj za volanom. Gore-dole, napred-nazad, ali smo i dalje bili preblizu ili predaleko od upravljača i ostalih komandi. U Lanči je trebalo da više pažnje posvete ergonomiji, a utisak je i da je unutrašnjost urađena sa manje inspiracije i italijanskog duha.
Međutim, "lanča" će svakog kupiti ponudom prostora koja je najbogatija u segmentu. Bez preterivanja, u "deltu" može da se komotno smesti kompletna košarkaška petorka, sve sa centrom na zadnjem sedištu. "Delta" je specifična jer kao standard nudi klizno zadnje sedište, čijim se pomeranjem napred zapremina prtljažnika sa osnovnih 380 litra može povećati na 460 litra. Takođe, naslon sedišta može da se obori za 25 stepeni.
Testiranu "deltu" pokretao je novi dvolitarski turbo-dizelaš sa 165 KS koji se odlikuje vrlo dobrim odzivom i kombinovanom potrošnjom od oko sedam litara na 100 pređenih kilometara. Višak snage pokazao se kao pun pogodak, jer konkurencija nudi motore identične zapremine ali sa 120-140 konja. Ovako, "delta" lagano diše i praktično nikada ne ostaje bez daha. Maksimalni obrtni moment (360 njutnmetara) dostupan je već od 1.750 obrtaja u minutu. Sve pohvale odlaze i na račun preciznog upravljača i šestostepenog ručnog menjača.
Velika "deltina" mana je preglednost, pogotovo u kretanju unazad kada su zadnji senzori (doplata 250 evra) neophodni. Zanimljivo je da se prednji senzori ne nude, već može da se naruči polu-automatski parking sistem koji upravlja automobilom, ostavljajući vozaču upravljanje gasom i kočnicom za uspešan završetak parkiranja.
Ponuda motora na našem tržištu maksimalno je sužena, a zanimljivo je da se "delta" nudi samo sa jednim paketom opreme "silver". Pored testiranog 2.0 JTD, kupci mogu da se odluče i za 1.6-litarski JTD sa 120 konja, kao i za 1,4-litarski "multi air" benzinac sa 140 KS. Svi motori zadovoljavaju Euro 5 standard i dolaze u kombinaciji sa šestostepenim ručnim menjačem. Na Salonu u Frankfurtu predstavljen je i novi turbo-dizel motor 1.6 JTDM sa 105 KS koji bi trebalo uskoro da se nađe pod haubom "delte", a koji karakteriše skromna potrošnja i emisija štetnih gasova.
Pogledaj vesti o: Nova godina
