Izvor: Press, 14.Nov.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Činovnicima 284 dodatka na platu
Pretnja- Udruženje poslodavac upozorava da ljudi nemaju hleba da jedu, a administracija buja i država kupuje nove automobile. Narodna banka saopštava da je dug države povećan za gotovo 300 miliona evra u odnosu na kraj 2011. godine
Radnik u skladištu jedne od kulturnih ustanova ima deset odsto veću platu od kolege koji radi isti posao u nekom privatnom preduzeću. Upravniku staračkog ili dečjeg doma dovoljno je da u opisu posla piše da obavlja još neke poslove >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i plata mu je veća 15 odsto. Službenici ministarstva pravosuđa koji rade u prodavnicama za zatvorenike imaju dodatak na platu pet odsto.
To su samo neki od primera u analizi ministarstva finansija o raznim dodacima na plate u javnim i državnim službama koje dobija veliki deo zaposlenih za posebne uslove rada po još važećim kolektivnim ugovorima i uredbama koje su vlada i sindikati ugovarali proteklih godina. Takvih dodataka prema ovoj analizi ima čak 284, ali bez podataka za ministarstva policije i odbrane.
Zarada raste do 30 odsto
Kolektivni ugovori državnim službenicima garantuju 76 različitih dodataka koji omogućavaju da plata poraste od pet do čak 30 odsto. Najveći deo dodataka koriste pravosudni policajci i carinski službenici, a u javnim službama najviše se isplaćuje u zdravstvu - čak 124. A u socijalnoj zaštiti, na primer, 10 odsto dodatka na platu dobija radnik na administrativnim poslovima.
Računica iz analize ministarstva finansija pokazala je da svi dodaci na plate godišnje koštaju budžet gotovo 533 miliona evra.
I ovi podaci bili su argument Hrvatskom udruženju poslodavaca, koje je pre neki dan ocenilo da je privreda u kritičnom stanju i upozorilo da ne može vlada da kupuje nove automobile dok ljudi nemaju šta da jedu. Savet udruženja je u neuobičajeno oštrom saopštenju ukazalo na opterećenje administrativne neefikasnosti i parafiskalne namete koji guše poslovanje firmi, destimulišu investicije i otvaranje novih radnih mesta. Poslodavci zameraju vladi preveliku javnu potrošnju, pravnu nesigurnost i veliko poresko opterećenje, što privredu čini nekonkurentnom.
Kupovna moć
- Pogoršava se poverenje potrošača, a nivo poslovnog pouzdanja je i dalje nizak - ocenjuju analitičari HNB, i navode da nominalne zarade stagniraju od početka godine, a kupovna moć nastavila je da se smanjuje u trećem kvartalu.
- Ovo je poruka vladi. U realnom sektoru i dalje se gase radna mesta, dok administracija buja, a to vodi u propast - čulo se na sastanku Saveta, kome su prisustvovali Ivica Todorić i Damir Kuštrak iz „Agrokora", Branko Roglić iz „Orbika", Emil Tedeski iz „Atlantik grupe", Ivan Ergović iz „Nekse grupe", Ivica Mudirnić iz THT-a, Ante Vlahović iz „Adris grupe", Tihomir Orešković iz „Plive", Zvonimir Mršić iz „Podravke", Franjo Luković iz Zagrebačke banke i Božo Prka iz Privredne banke Zagreb.
Oporavak ni na vidiku
Uz sve to, stiglo je i upozorenje Narodne banke Hrvatske (HNB) da rastu inflacija i nezaposlenost, da plate stagniraju, da kupovna moć pada i da se ne nazire početak ekonomskog oporavka.
Inflacija potrošačkih cena znatno se ubrzala, zbog čega se povećala godišnja stopa inflacije s četiri odsto u avgustu na pet odsto u septembru, što pokazuje šokove na strani ponude, najpre porast cena energije i hrane. I osnovna inflacija se ubrzala - s 1,5 na 1,9 odsto.
Rast inostranog zaduživanja u prvoj polovini godine bio je uglavnom podstaknut zaduživanjem centralne države, ali se nije nastavio u julu i avgustu. Pod uticajem razduživanja drugih sektora ukupni bruto inostrani dug se smanjio za 700.000 miliona evra, pa je na kraju avgusta bio 45,8 milijardi evra. Ukupni fiskalni deficit smanjen je za oko 200 miliona evra u odnosu na isti lanjski period, pa je od januara do avgusta iznosio oko 1,1 milijardu evra. Taj manjak uglavnom je finansiran novim zaduživanjima, pa je dug centralne države nastavio snažno da raste i povećan je za nešto manje od 300 miliona evra u odnosu na kraj 2011. godine.
Pogledaj vesti o: Nova godina
