Izvor: Blic, 13.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri razreda u jednoj učionici
Bor - U selu Krušar, udaljenom 27 kilometara od Bora, svoja mesta u novoj školskoj godini, i to u samo jednoj učionici, zauzelo je deset učenika. U isturenom odeljenju OŠ "Đura Jakšić" u ovom planinskom mestu selo je dvoje mališana koji ove godine pohađaju predškolsku nastavu, jedan prvak, dvoje učenika iz drugog, četvoro iz trećeg i jedna učenica četvrtog razreda.
Svi zajedno pohađaju nastavu i pažljivo slušaju učiteljicu Gordanu Terzić, koja uspeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da ih podjednako usmeri na zadatke i zadrži im pažnju i pored toga što su različitog uzrasta i ne uče isto gradivo.
- Uslovi za rad nisu toliko loši. Čini se da je komplikovano, jer su sva četiri razreda, pa i deca preškolskog uzrasta, u istoj učionici, ali nije teško raditi sa njima u isto vreme. Ponekad se čini da se ubrzano održava nastava, ali se međusobno dogovaramo i postižu da završe sve obaveze na vreme. Dok jedni čitaju, drugi pišu i crtaju, odgovaraju na pitanja, a stariji učenici pomažu mlađima i nastava teče po planu. Dosta nam u radu pomaže i uprava matične škole - kaže učiteljica Gordana.
Najžustrije je pohrlilo u školske klupe dvoje mališana koji od ove godine pohađaju predškolsku nastavu.
- Prosto nisam mogla da dočekam prvi septembar i polazak u školu. Odranije sam naučila slova i jedva čekam zadatke koje će nam zadati učiteljica. I presrećna sam što je došao i taj dan kada sam zauzela mesto u klupi sa svojim drugarima - govori radosno šestogodišnja Saška Blagojević.
I dok se učenici pripremaju za nove radne zadatke, iz poslednje klupe u učionici najstarija učenica koja je krenula u četvrti razred Zorana Janković brižno motri na svog brata Pavla, koji je u trećem razredu.
- Ne predstavlja mi problem što sam jedina učenica koja pohađa četvrti razred. Najviše volim kad je čas srpskog jezika jer volim da pišem i čitam lektiru, a uz sve to pazim i na mlađeg brata i pomažem mu oko gradiva kada za to ima potrebe, a kad nešto baš zaškripi, pomažu nam učiteljica i roditelji - govori Zorana.
Učionicom se širio smeh i radost mališana koji su ponovo kročili u novu školsku godinu. Čini se kao da nema problema u ovom mestu, jer su svi delovali složno i radosno. Ipak, najveće muke koje ovi učenici imaju je dolazak u školu u toku zimskog perioda jer putevi koji vode do ovog mesta spadaju u treću kategoriju, pa dok dođu na red za čišćenje, problemi su i te kako vidljivi.
- Od kuće do škole prepešačim svakodnevno dva kilometra. Najteže je zimi jer je jako hladno, a i ima dosta snega, pa dok stignem do škole, ponekad se desi da se sav pokvasim. Ipak volim dolazak u školu, tu se okupimo svi drugari i lepo se družimo i slažemo sa učiteljicom - kaže Danijel Nikolić, učenik trećeg razreda.
Većina ove dece ne stanuje blizu jedni drugih, a u okolini i nemaju mnogo drugara iz komšiluka sa kojima bi se poigrali i popričali. Poneki od njih u dvorištu, kako tvrde imaju ljuljaške, a najčešće se igraju igračkama i sa braćom i sestrama. Dolazak u školu je za njih najradosniji dan jer se deca okupe i igraju, a uz to i uče gradivo i uživaju sa učiteljicom koja strpljivo radi sa njima.
Učiteljica najveća podrška
Ništa lakše nije ni učiteljici Gordani Terzić, koja u ovoj školi radi dve godine. Ranije je predavala u gotovo svim gradskim školama na zameni i svaki dan iz grada putovala u selo na posao.
- Nije jednostavno, pogotovo zimi. Kad se završi nastava, ostanem u školi još neko vreme dok ne dođe autobus, a bilo je i slučajeva kada sam morala da stopiram da bih došla do grada. Ipak, najlepši je rad sa decom i svoj posao ne bih menjala ni za koje drugo zanimanje - kaže učiteljica.
Pogledaj vesti o: Nova godina
