Izvor: Politika, 29.Nov.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu žurba sa kosmetom?
Do pre dve godine državna politika prema kosmetu je debatovana u skupštini, a zatim bi se njene odluke pretočile u platformu na osnovu koje bi nastupali predstavnici izvršne vlasti
Takozvana kosovska politika nove vlade počinje da dobija duboko zabrinjavajuće oblike. Radi se o nizu veoma nelogičnih i nejasnih postavki koje se odvijaju na način veoma opasan po nacionalne interese. Pogledajmo o čemu se radi.
Premijer srbije se nekoliko puta sastao sa predsednikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privremenih institucija kosmeta koga naši organi (uključujući i policiju na čijem je čelu upravo gospodin dačić) i dalje potražuju za ratne zločine i druga krivična dela. Nije mi poznato da su te poternice ukinute, pa se postavlja pitanje šta je premijer radio sa tim čovekom (uzgred, setimo se kroz kakvog je „toplog zeca“ nedavno prošao tadić zbog neformalnog rukovanja s tačijem).
Kažu da je on sa njim o nečemu razgovarao, pregovarao ili nastavio dijalog. Osim pitanja o legitimnosti i legalnosti sastanka sa takvom osobom, postavlja se i pitanje na osnovu kog dokumenta, platforme, odluke ili zakona je premijer pregovarao s tačijem. Da se podsetimo: do pre dve godine državna politika prema kosmetu je debatovana u skupštini, a zatim bi se njene odluke pretočile u platformu na osnovu koje bi predstavnici izvršne vlasti nastupali u međunarodnoj sferi u skladu sa ustavom i legitimnim institucionalnim odlukama. Ovu praksu prekinuo je upravo bivši predsednik kada je na sastanku sa gospođom ešton sam izmenio nacrt rezolucije koju je skupština prethodno usvojila i takvu promenjenu poslao u un.
Nova vlast je nažalost nastavila s tom praksom izmeštanja kosmetske politike van institucija. Zbog krajnje kontroverzne mere koja stupa na snagu 10. Decembra nama je hitno potrebna skupštinska debata o kosmetu. Čelnici ove države morali bi da objasne poslanicima i narodu šta se sprema na kosmetu, kao i da svoju politiku probaju da odbrane i legitimišu u najvišem narodnom domu. Jako je opasno za jednu državu da se najvažnije odluke donose iza zatvorenih vrata, voluntarističkim, vaninstitucionalnim putem.
Osim metoda rada, još više zabrinjava sadržina onoga što vlada prihvata kao naloge brisela. Postaje prilično očigledno da će se 10. Decembra na nekoliko strateški važnih prelaza uspostaviti prava granica između kosmeta i ostatka srbije. Premijer dobro zna da merdare i jarinje nisu isto. Bivši ministar samardžić je potpuno u pravu kada tvrdi da nova vlast de fakto prihvata nešto izmenjeni ahtisarijev plan koji podrazumeva faktičko priznavanje nezavisnosti kosova sa određenim elementima specijalnog statusa za četiri opštine na severu, ali uz obavezu da njihovo finansiranje ide preko prištine. Marko jakšić je takođe upozorio na to šta im se dole sprema i javno osudio ponašanje predsednika koji odbija da primi predstavnike srba sa kosmeta.
Zanimljivo je međutim da dss, uprkos tome, ne traži skupštinsku raspravu niti, kao onomad protiv borka stefanovića, podnosi krivične prijave protiv izvođača slične politike u redovima nove vlasti.
Jakšić je s pravom ukazao da je nova izvršna vlast uključujući i predsednika duboko razočarala mnoge svoje birače koji su očekivali odustajanje od politike „evropa nema alternativu“. I zaista, treba pogledati šta su predstavnici sns i sps govorili tokom kampanje. Dačić je npr. Više puta poslednjih godina eksplicitno pominjao vojsku i spremnost srbije da po svaku cenu i svim sredstvima brani kosmet. Danas on međutim govori jezikom čedomira jovanovića čiji program zapravo vlada i sprovodi. To je tvrdnja da je kosovo svakako uzeto, ali da mi moramo svejedno ka eu. Potpredsednik vučić sve vreme govori kako će sve uvezi s kosovom biti bolno i kako srbija mora da prihvata mnoge stvari koje joj se neće svideti. Sve to nema veze s onim što je sns pričao u kampanji. Otud se uočava radikalna promena percepcije i vlade i sns na patriotskim sajtovima koji su do juče zdušno podržavali sns u rušenju „žute vlasti“.
Konačno, nikome nije jasna žurba u pogledu ovakvog „rešavanja“ kosmetskog problema. Kako je bivši ministar vladislav jovanović lepo primetio, slaba zemlja koja se nalazi u defanzivi ne žuri da rešava takva pitanja već ih ostavlja zamrznutim, a bavi se svojim unutrašnjim jačanjem i čekanjem da dobije saveznike koje sada nema. Vlada radi potpuno suprotno, tvrdi kako će baš ona sad da reši jednom zanavek kosmetski čvor, tražeći neku vrstu podele iako im stranci jasno poručuju da od toga nema ništa.
Tvrdi se međutim da je ovakvo rešavanje uslov za dobijanje početka pregovora za pristupanje eu. Pa zar je to najvažniji cilj i ove zemlje i ove vlade? Evo vam turske koja je počela pregovore još 2005. A svi znaju da nikad neće postati deo eu. Zašto se u vreme kada svi znaju da se s hrvatskom za dugi period zaključava broj članica eu, i kad se od istih tih igrača preko haga dobija onakav šamar, ipak nastavlja sa očajničkom politikom bacanja svega na jednu, nevažnu kartu, dok brojni otvoreni problemi razaraju ovu državu?
Miša đurković
Viši naučni savetnik, Institut za evropske studije
objavljeno: 29.11.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
