Izvor: BeautifulSerbia.info, 11.Okt.2013, 19:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Božić Bata se vratio u Srbiju

Nakon gotovo 70 godina, deca u Srbiji konačno ponovo mogu sa sednu Božić Bati u krilo! Od pre dve godine u agenciji za iznajmljivanje Deda Mraza, Beograđani mogu da „rezervišu“ i Božić Batu.

Ako ne znate u čemu je razlika između ova dva lika, nastavite sa čitanjem ovog članka.
Na sajtu www.bozicbata.weebly.com roditelji mogu da zakažu uslugu dolaska Božića Bate na kućnu adresu.

Do sada smo se svake >> Pročitaj celu vest na sajtu BeautifulSerbia.info << Nove godine radovali rusko-sovjetskom ekvivalentu Božića Bate – Deda Mrazu (u originalu Deduška Moroz).
Naš Božić Bata je, na žalost, krajem II Svetskog rata bukvalno prognan i zamenjen sovjetsko-komunističkom verzijom istog junaka koji je, vremenom, takođe, evaluirao poprimajući lik, odelo i karakter globalne verzije „Novogodišnjeg dugobradog starca“ Santa Claus-a.
Deduška Moroz, onakav kakav je kreiran u SSSR-u nakon drugog svetskog rata oslanjao se na lik Ded’ Moroz-a, lika iz ruskih narodnih legendi. Ded Moroz je, prema narodnom verovanju, starac koji živi u šumama severa i koji donosi zimu. Imao je običaj da kažnjava ili nagrađuje decu u zavisnosti od toga da li su bila dobra ili nevaljala…
S druge strane, zapadnjački „Santa Claus“ je izvorno, prilagođeni lik svetog Nikole (Saint Nicolas – Saint Nicolaus – Santa Claus) što je u krajnjoj suprotnosti sa SSSR-ovskim Deduškom Morozom koji je, svakako, „ateista“.
Evoluciji svetog Nikole u Santa Claus-a kakvog ga danas poznajemo uveliko je doprinela i komercijalizacija ovog lika, naročito od strane američke kompanije „Coca Cola“ koja ga i danas koristi kao svoju maskotu i koja mu je kreirala odelo u boji svog logotipa…
U novije vreme u Srbiji se gaji kult sekularne ličnosti koju zovemo Deda Mraz ali od negdašnje prilagođene verzije Deduške Moroza je ostalo samo ime. Gotovo sve atribute , počev od lika i karaktera kao i običaja vezanih uz njega poprimio je od Santa Claus-a.
Ali šta se desilo sa našim Božićem Batom? Ostao je „zabranjen“ i zaboravljen. Zatrt mu je svaki trag. Retko gde se uopšte, osim u narodnim dečjim pesmama, može pronaći po nešto o njemu. Na savremenom mediju kakav je internet gotovo da o njemu ništa ni ne piše. Njegovu sliku ili ilustraciju je gotovo nemoguće pronaći.
Međutim od pre nekoliko godina ljudi iz dve agencije „Pismo Deda Mraza“ i agencije za inajmljivanje Deda Mrazova „Interact“ rešili su da promene stvar i javnosti ponudili pun „džak“ priča i legendi o Božiću Bati. Njegov lik je rekonstruisan (ilustrovan) i predstavljen javnosti. Od tog momenta Božić Bata je postajao sve popularniji u smislu što svake godine sve više ljudi, umesto Deda Mraza, želi da unajmi Božić Batu da im ulepša Novogodišnje a češće i Božićne praznike.
Kostim Božić Bate donekle podseća na Deda Mrazov a donekle na srpsku tradicionalnu nošnju. Bunda mu više liči na gunj ili kožuh (ista stvar samo se različito naziva u različitim krajevima naše zemlje) i uglavnom je u raznim nijansama braon boje počev od bež pa do skoro crne a neretko je i tamno zelena. Pantalone su mu zelene, nalik čakširama, na glavi nosi šubaru a na nogama opanke a ako je sneg ili je hladno možda ćete ga videti i u gumenim čizmama, baš kao i svakog dedu seljaka iz Srbije. Gunj ili bundu umesto kaišem veže tkanicom kja je takođe deo tradicionalne srpske narodne nošnje.
Naravno, Deda Mraz ne treba da doživi sudbinu kakvu je svojevremeno doživeo Božić Bata. Možda je naše bogatstvo upravo u tome što ih imamo „dvojicu“, kao što, kao retko koja nacija, možemo da pišemo i ćirilicom i latinicom.
 

Nastavak na BeautifulSerbia.info...