Izvor: RTS, 06.Okt.2010, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blag privredni rast
Srbija će, u ovoj godini, sigurno ostvariti planirani privredni rast od 1,5 odsto, rekao premijer Mirko Cvetković na otvaranju okruglog stola ekonomista i predstavnika Vlade Srbije. Potrebno tražiti novi model bruto domaćeg proizvoda, baziran na proizvodnji i povećanju izvoza, istakao Cvetković.
Premijer Srbije Mirko Cvetković otvorio je, u Beogradu, četvrti poslovni okrugli sto, u organizaciji Ekonomist medija grupe, o prevazilaženju krize i novoj strategiji privrednog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rasta.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je da je moguće da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti iznad ciljanog nivoa od šest odsto i istakao da se nada da rast cena neće preći gornju granicu cilja od osam odsto.
Šoškić je podsetio da će, prema dogovoru sa MMF-om, plate u javnom sektoru i penzije, početkom 2011. godine, biti povećane za šestomesečnu inflaciju.
Prema njegovim rečima, tih šest meseci uključuje mesece u kojima su se dogodili jaki poremećaji cena hrane, istakavši da će, što ta korekcija bude veća, inflacija biti dodatno stimulisana kroz rast tražnje.
Šoškić je naglasio da će mere monetarne politike u budućnosti zavisiti i od toga kakav će biti efekat odmrzavanja plata i penzija, da li će neke cene rasti više ili manje i podsetio da sve mere monetarne politike imaju svoju cenu i ako se utiče na smanjenje tražnje, to će imati i efekat na manji rast bruto društvenog proizvoda.
"Srbija će, u ovoj godini, sigurno ostvariti planirani privredni rast od 1,5 odsto, a moguće i nešto višu stopu rasta od toga", rekao je Cvetković.
Cvetković je podsetio da je privredni rast u prvoj polovini ove godine bio 1,2 odsto, pošto je u prvom tromesečju bio nešto ispod 1 odsto, a u drugom tromesečju dva odsto.
Premijer je rekao da je sadašnji model bruto domaćeg proizvoda iscrpeo svoju snagu i pokazao mnoštvo slabosti i da se zato mora tražiti novi model, baziran na proizvodnji i povećanju izvoza.
Mere koje je Vlada preduzimala tokom prošle godine imale su pozitivne efekte na kretanje BDP-a, rekao je Cvetković i dodao da je, ako se pogledaju zemlje u okruženju, Srbija, u prvom tromesečju 2010. godine, bila gotovo jedina zemlja koja je imala privredni rast, a u drugom tromesečju rast su ostvarile još neke zemlje.
"Ekonomska kriza ukazala je na probleme koji nastaju pri takvom tipu privrednog rasta, tako da je neophodno da Srbija ima veću proizvodnju razmenjivih dobara, da smanjuje platnobilansni deficit i povećava izvoz", rekao je premijer.
Premijer je naglasio da Vlada, prilikom planiranja budžeta za 2011. godinu, neće biti restriktivnija od onoga što je dogovoreno sa MMF-om i dodao da se "došlo do zone odmrzavanja plata i penzija".
"Ako želimo nešto da uradimo u pravcu restriktivnosti fiskalne politike, morali bismo da produžimo period zamrzavanja plata i penzija, a to nije ni politički, a ako hoćete, ni ekonomski i ljudski prihvatljivo", rekao je Cvetković.
Premijer je ukazao i na to da će vlada u budućnosti morati da nađe balans između smanjenja tekuće potrošnje i povećanja kapitalnih investicija, ali i da, uz to, vodi računa da treba da obezbedi zaposlenima u javnom sektoru bolji životni standard, jer su zbog zamrzavanja plata podneli veliki teret krize.
Spor privredni oporavak Srbije
Predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik rekao je da aranžman Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom verovatno neće biti nastavljen posle njegovog isteka, u aprilu 2011. godine, ali da neće predstavljati problem za srpsku ekonomiju, ukoliko se vlada bude pridržavala pravila o fiskalnoj odgovornosti.
"Nema formalne odluke o tome da li se program sa MMF-om nastavlja. To zavisi od želje srpskih vlasti, ali pretpostavljamo da se neće nastavljati", rekao je Lisovolik.
Prema njegovim rečima, privredni oporavak Srbije od početka godine je spor, ali ipak postoji i zasnovan je na zdravim osnovama, odnosno rastu izvoza, ali još uvek nema dovoljnog rasta zapošljavanja.
Lisovolik je naglasio i da Srbiji tek predstoje velike strukturne reforme, koje bi trebalo da dovedu do novog modela privrednog rasta, zasnovanog na rastu izvoza, domaćoj štednji i podržavanju dinara.
Pogledaj vesti o: Nova godina
