Izvor: Politika, 27.Dec.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Birokratija tupi SRP

Za sutrašnju sednicu vlade spremljena nova giljotina nepotrebnih propisa koja donosi uštedu od 185 miliona evra. – Veliki otpori birokratije da se giljotina primeni

Giljotina ne miruje ni pred novogodišnje praznike, a zbog SRP-a (Sveobuhvatna reforma propisa) trese se ministarski kabinet. Vlada će sutra, kako „Politika” saznaje, na preporuke privrednika u okviru akcije SRP izbaciti iz upotrebe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 204 zakona, uredbi, odluka i podzakonskih akata i usvojiti preporuku za izmenu još 223 propisa ukoliko na sednici vlade ne pobedi „birokratski lobi”. Ako ministri sutra prihvate predloge privrede, već prvog meseca iduće godine, posle usaglašavanja s nezavisnim regulatornim telima, još 122 propisa biće izmenjeno kako bi se građanima i privredi olakšala komunikacija s državnim organima. A sudbina preostalih stotinak propisa biće odlučena u kasnijim mesecima naredne godine.

Prema računici koja je dostavljena vladi ukidanje samo 34 zakona (od 223) doneće uštedu od 6,11 milijardi dinara ili 64,3 miliona evra. A od 122 preporuke koje tek treba usaglasiti – 15 treba da donese uštedu od 11,5 milijardi dinara (121,6 miliona evra). Ukupna ušteda na godišnjem nivou (ako se ukine 427 zakona i propisa) biće 17, 6 milijardi dinara (185,9 miliona evra).

Među preporukama koje će vlada usvojiti, najveću uštedu – 1,9 milijardi dinara (20,7 miliona evra) donosi produženje važnosti putnih naloga sa sedam na 30 dana (obrasci putnog naloga biće objavljeni na internet stranici Ministarstva za infrastrukturu). Zatim sledi ukidanje obaveze zaposlenog da potpisuje evidenciju o zaradi, koja donosi uštedu od milijardu dinara (10,7 miliona evra), a 808 miliona dinara (8,5 miliona evra) uštedeće se tako što će malim i srednjim preduzećima biti omogućeno elektronsko dostavljanje PPOPJ i PPOD obrazaca. Ukidanje suvišne procedure dostavljanja faktura Deviznom inspektoratu i dostavljanja izveštaja o obavljenim investicionim radovima uštedeće se 622 miliona dinara (6,5 miliona evra), a 504 miliona dinara (5,3 miliona evra) uštedeće se smanjivanjem putarine za kombi vozila. Inspekcije će ubuduće morati da formiraju zajedničko koordinaciono telo, da racionalizuju teritorijalne jedinica, da zajednički izlaze na teren i da imaju zajednički softver što će doneti uštedu od 346,3 miliona dinara (3,6 miliona evra). To što će poreski obveznici ubuduće moći da imaju uvod u poreske kartice elektronskim putem značiće uštedu od 336,8 miliona dinara (3,5 miliona evra). Dva miliona evra uštedeće se usaglašavanjem domaćih sa evropskim propisima o dozvoljenom pritisku u sudovima za komprimovane gasove, miliona evra će se uštedeti ukidanjem obaveze obaveštavanja poreske uprave o promenama registrovanim u Agenciji za privredne registre a više od 850 hiljada evra biće ušteđeno izdavanjem elektronskog izvoda ove agencije.

Paket SRP-a koji će vlada sutra usvojiti čini skoro dve trećine ukupnih preporuka privrede ali to je, nažalost, samo jedna trećina ušteda po svim preporukama (64,3 miliona evra od ukupno 185,9 miliona evra). Posle usaglašavanja s regulatornim telima, pod uslovom da budu usvojene sve preporuke privrednika, dodatna ušteda na godišnjem nivou biće od 121,6 miliona evra.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić krajem prošle nedelje obelodanio je postojanje velikog seta preporuka privrede za ukidanju nepotrebnih propisa koje su stigle u vladu i ocenio da će zbog otpora birokratije biti usvojena svega polovina pošto ostatak tek treba da se usaglasi sa administracijom. U dosta oštrom tonu Dinkić je upoznao javnost da je premijeru i predsedniku države rekao da „ne želi kompromise sa birokratijom i da ona mora da se slomi sada ili nikada”. Ministar ekonomije naveo je kao neophodno uvođenje jednošalterskog sistema u mnogim oblastima, pre svega za prijavljivanje i odjavljivanje radnika.

– Nadam se da će nadležno Ministarstvo rada i nadležni potpredsednik vlade dati podršku uvođenju jednošalterskog sistema u toj oblasti, makar od 31. januara – rekao je Dinkić upirući prstom u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO).

Svetska banka je još 2005. godine odobrila 25,3 miliona dolara kredita Srbiji da ga do 30. septembra 2010. godine iskoristi i uvede jednošalterski sistem za prijavu-odjavu zaposlenih (projekat „Parip” – Reforma upravljanja penzionim sistemom). Zbog otpora tri državne institucije kod kojih je ponaosob rađen postupak prijave-odjave zaposlenih (Fonda PIO, Nacionalne službe za zapošljavanje – NSZZ i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – RZZO) Srbija nije povukla taj kredit i on kod Svetske banke stoji neiskorišćen. Te tri institucije godinama nisu htele da se dogovore ni oko zajedničkog obrasca prijave, a jedino što je urađeno jeste osnivanje (3. maja 2008. godine) Centralnog registra koji još ne funkcioniše. U međuvremenu, NSZZ i RZZO uspeli su da se dogovore, ali Fond PIO i dalje se opire pojednostavljivanju procedura i olakšavanju poslovanja privredi koja donosi i uštedu od 14,8 miliona evra godišnje.

„Politika” je imala uvid u deo dokumentacije u kojoj su argumenti da jednošalterski sistem bude smešten u RZZO. Kao prednosti navedeni su da RZZO ima najsveobuhvatniju baza podataka, najveći broj osiguranika, primenu načela hitnosti u ostvarivanju prava osiguranika, bolju informaciono-tehnička opremljenost i povezanost centrale sa više od 100 organizacionih jedinica na teritoriji cele Srbije. RZZO je iskazao spremnost da u vrlo kratkim rokovima otpočne sa prijemom jedinstvene prijave za prijavu-odjavu zaposlenih na socijalno osiguranje i već je izradio nacrt jedinstvenog obrasca za to.

Među loše strane rešenja da se, po izboru korisnika, jedinstveni obrazac za prijavu-odjavu zaposlenih na obavezno osiguranje predaje ili u RZZO ili u Fondu PIO su: dupliranje iste dokumentacije na više mesta, problem uspostavljanja jednoobraznog postupanja i ujednačene prakse u odnosu na korisnike, nemogućnost racionalizacije zaposlenih, opasnost da Fond PIO (zbog lošije informaciono-tehničke opremljenosti) neće blagovremeno dostavljati podatke o prijavama-odjavama RZZO, što može da dovede do nemogućnosti ostvarivanja zdravstvene zaštite.

U krugovima zaduženim za sveobuhvatnu reformu propisa može se, međutim, čuti da postoje i žešći primeri suprotstavljanja ukidanju nepotrebnih propisa i očuvanju moći birokratije. Kao konstantan primer opstrukcije spominje se Poreska uprava koja se još od 2004. godine opire uvođenju jednošalterskog sistema za registraciju firmi koji je tada mogao komotno da bude uveden. Taj sistem tek je nedavno uveden u Agenciji za privredne registre (APR) i pomogao je da se Srbija popravi za 35 mesta (sa 108. na 73) na globalnoj lestvici konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Poreska uprava je, međutim, u međuvremenu smislila novu „kvaku” – iako APR izdaje važeću potvrdu, Poreska uprava ponovo je uvela svoju potvrdu za registraciju firme bez koje vlasnik firme ne može da otvori račun u banci. To je automatski produžilo rok za registraciju firmi sa 13 na 17 dana, što je ponovo pogoršalo konkurentnost Srbije. A kad bi se registracija sa 13 svela na pet dana, Srbija bi ušla u deset najkonkurentnijih zemalja u svetu.

Poreska uprava „uhvaćena je na delu” u još nekoliko slučajeva kad je u nove propise uspela da ugura stare procedure ili uredbe kojima je vraćala sebi nadležnosti ukinute giljotinom propisa. Oko sedam hiljada zaposlenih u Poreskoj upravi ne žele da menjaju način rada i jednošalterski sistem doživljavaju kao oduzimanje moći, a mnogi od njih otvoreno se protive obučavanju za novi sistem rada, ne želeći da menjanju stare navike.

Zanimljivo je takođe da se Ministarstvo rada žestoko protivi ukidanju radnih knjižica koje ne postoje nigde u svetu jer poslodavci sa zaposlenima sklapaju ugovore. Argument Ministarstva je da će ukidanjem radnih knjižica ostati bez dokumentacije o osiguranicima, ali se onda postavlja pitanje zašto do sada taj posao nije urađen u Fondu PIO.

Miša Brkić

[objavljeno: 28/12/2009]

Nastavak na Politika...

B92: Ukidanje birokratskih barijera