Izvor: Politika, 31.Okt.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sveti Luka u Noći veštica

Uticaj američke popularne kulture je „doveo” Helouvin na naše prostore. Zato je lako moguće da slavsku trpezu prekinu mališani s bundevom na glavi tražeći slatkiše

Slaviti Svetog Luku ili Noć veštica, Svetog Trifuna ili Svetog Valentina postalo je više stvar ukusa nego pripadnost pravoslavnoj ili katoličkoj veri. Da li je razlog, „imperijalizam” kulture ili beg iz turobne sadašnjosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svejedno je, jer je obeležavanje ove neobične noći na američki način sve prisutnije među različitim verama i običajima. Tako, nemojte se iznenaditi ako vam uživanje u trpezi postavljenoj u čast Svetog Luke prekinu razna stvorenja „s onog sveta” tražeći slatkiše kao svojevrsni otkup za ovu godinu, jer večeras je i Noć veštica.

Poreklo ovog praznika datira još od antičke svetkovine „Šaman”. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra, anoć pred Novu godinu slavili su „Šaman”. Verovali su da se tada duhovi vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.

Keltski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

Odakle onda ovaj praznik na našim prostorima?

– Uticaj američke popularne kulture je Noć veštica „doveo” na naše prostore. Mladi su rasli na sedam filmova „Noć veštica” i njima to nije strano. Takođe, ljudi vole nešto što liči na karneval i na taj način uvode spektakl u svoj život, igraju se mračnih sila koje su strašne, ali od njih ne može ništa da ih se zadesi – kazala je za naš list dr Jelena Đorđević, sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka.

Helouvin (Noć veštica) odavno nije verski praznik, ali još postoje elementi verovanja u natprirodne, mistične pojave, veštice, magiju i vradžbine. Ovom prazniku se posebno raduju deca, koja kostimirana u grupamaidu od vrata do vrata uzvikujući „trik or trit”, što u slobodnom prevodu znači–dajte nam slatkiše ili ćemo vas uplašiti. U proslavu Helouvina uključena je i industrijska mašinerija, restorani i barovi, tekstilne industrije i proizvođači slatkiša. Statistički podaci pokazuju da Amerikanci jedino za Božić potroše više na proizvode namenjene proslavi.

I tako, u potrazi za zabavom, Svetog Luke se sete retki, uglavnom oni čija je to krsna slava. Ovaj lekar, zaštitnik umetnika, prijatelj apostola Pavla bavio se živopisom i smatra se da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Ovaj svetac napisao je i treće jevanđelje, Sveto jevanđelje po Luki, i Dela apostolska.

– Ljudi u praznicima vide mogućnost da „iskoče” iz zgloba sumornog vremena, a Noć veštica daje mogućnost da izbegnu monotoniju. S druge strane, imamo povratak praznika koji na neki način predstavlja osvetu ideološkim vremenima. Svakako, život traži praznik, ali je najgore kada je praznik prazan – objasnio je za „Politiku” profesor Fakulteta političkih nauka dr Ratko Božović, sociolog.

I američka ambasada će već tradicionalno obeležiti Helouvin. U izjavi za naš list, Rajan Haris, ataše za štampu, objašnjava da će ambasada SAD u Srbiji organizovati za decu iz zajednice kostimiranu žurku. I pojedine kancelarije biće ukrašene tradicionalnim motivima, među kojima je najpoznatija – bundeva.

V. Dugalić

-----------------------------------------------------------

Žito protiv bundeve

Članovi mnogih srpskih porodica i njihovi prijatelji danas će sedeti zabogatom „sofrom” i slaviti Lučindan, dok će njihove prekookeanske „kolege” obeležiti takozvanu Noć veštica, ili „Helouvin” (Halloween). Pitali smo nekoliko studenata beogradskih fakulteta da li znaju šta je danas:

– Stvarno nemam pojma. Da nije godišnjica vašeg lista? – upitala je Mirjana Koprivica, dvadesetdvogodišnja studentkinja treće godine Hemijskog fakulteta.

Njen vršnjak Miloš Božić, apsolvent Geografskog fakulteta, kaže da će neki njegovi poznanici ići na tematski maskenbal u KST-u, ali da niko od njih zapravo ne slavi Noć veštica – tamo će biti samo zbog provoda.

– Ne verujem da ću stići da se maskiram, a pre nekoliko godina ulaznica mi je bio jedan ofucani kimono – kazao nam je Miloš, inače student prodekan na svom fakultetu.

Marina Matić kao „iz topa” nam je rekla da je danas – Noć veštica.

– Samo slavljenje Noći veštica je, po mom mišljenju, totalna glupost, to je amerikanizacija. Taj praznik povlači sa sobom stvari koje ja ne podržavam. Zato i ne idem na maskenbal u „Akademiju”, radije bih na jednu svirku – izričita je bila dvadesetjednogodišnja Marina, budući diplomirani filolog za mađarski jezik i književnost.

– Auuu... veruj mi da nemam predstavu šta je danas. Možda sam čuo, ali sam zaboravio. Moraš li još i da me slikaš? Jao, čekaj, pa danas je Sveti Luka! Ove godine neću stići, ali obično idem sa dva-tri druga na ručak kod jednog kolege u Požarevac – rekao je dvadesetčetvorogodišnji apsolvent arheologije Ivan Marjanović.

– Sveti Luka, ali i Noć veštica – video sam juče jednu reklamu za „tradicionalnu studentsku žurku” u Bona Fidesu, na Pravnom, ulaznica su maske. „Helouvin” je nešto što se već desetak godina forsira sa zapada, a naše društvo za to nije spremno. Ni to ni mnogi drugi njihovi standardi ovde ne nailaze na plodno tle, a veštačka integracija svega toga u naše društvo samo dovodi do još većeg otpora. Zato na tim žurkama, koliko sam ja čuo, nema mnogo ljudi, jer to nije u tradiciji našeg naroda, ljudi mnogo više vole da odu na slavu, kao što ću i ja. To je meni i mojim drugarima draže okupljanje, garantuje i bolji provod, a i specifične maske ponekad traže veću „kintu” – objašnjava Milutin Živković student četvrte godine istorije.

– Valjda „Helouvin”, otkud znam. Ne volim maskenbal i te žurke, danas neću ići nigde, a i ne znam mnogo o tome, osim da engleska deca idu po komšiluku i traže slatkiše. Mislim da u Srbiji to baš i ne bi moglo, komšija bi im, realno, zalupio vrata – kazala je kroz kikot devetnaestogodišnja Aleksandra Gambić, studentkinja prve godine nemačkog.

T. Bojković

[objavljeno: 31/10/2008]

Nastavak na Politika...