Izvor: Politika, 13.Feb.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za jednu noć – tri miliona dolara
Dok muzeji na Zapadu zarađuju ozbiljne svote novca iznajmljivanjem svojih prostora, uz uspešnu saradnju sa privredom, kod nas je to, za sada, moguće samo u teoriji
Svake nove godine srećnici koji žive i rade u Njujorku mogu da, ako njihovi poslodavci imaju za to dovoljno novca, „najluđu noć” dočekaju u ekskluzivnom prostoru jednog od najpoznatijih svetskih muzeja – Muzeju moderne umetnosti (MOMA). Za jedno veče, iznajmljujući prostor velikim firmama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << MOMA zaradi nekoliko miliona dolara, preciznije milion dolara po spratu. Pošto muzej ima tri nivoa, računicu dalje nije teško izvesti.
Muzeji u svetu praktikuju još jedan model „snalaženja” radi popune budžeta. Sarađuju, naime, sa privrednim sektorom i velikim korporacijama koje, motivisane na to znatnim poreskim olakšicama, sponzorišu mnoge projekte, izložbe i seminare. Pored prestiža koji firme tako obezbeđuju, u toj priči razaznaje se i jasan finansijski momenat, kao jedan od razloga ulaska u takvo poslovno partnerstvo.
Zašto takva praksa nije odomaćena i u našoj zemlji?
– Čim krenete putem komercijalizacije nailazite na zakonske prepreke. Decidno je naglašeno šta ustanove kulture smeju a šta ne smeju da rade, pogotovo kad je reč o muzejskim institucijama. Iznajmljivanje prostora teško je izvodljivo jer za to moraju da se dobiju silne dozvole od nadležnih organa, pošto muzeji nisu vlasnici prostora u kojima se nalaze i za takvu aktivnost nisu registrovani. Ne mislim da je došlo vreme da muzeji kod nas, kao što je to u svetu, budu privatne institucije, jer se privatizacija u našoj zemlji očigledno loše izvodi. Ali bi trebalo imati liberalniji stav prema ovakvim pokušajima muzeja da novac zarade i malo olakšati proceduru – kaže za „Politiku” Slobodan Nakarada, izvršni direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koji je uz podršku Fonda za otvoreno društvo uradio temeljna istraživanja i projekte na temu uštede, pa samim tim i na temu komercijalizacije.
Što se poreza i promene poreskog zakonodavstva tiče, o tome se priča već decenijama. Rešenja koja bi mogla da se primene obezbeđuju ono što većini danas nedostaje, pa i državi. Novac.
– Mnogi muzeji su prestižne ustanove ali to u praksi ne vredi dovoljno. Imamo ponude za sponzorstva, ali se one kreću u domenu obezbeđivanja desetak besplatnih karata za avio-saobraćaj, što je kap u moru koja je nama potrebna. Velike firme jednostavno nemaju interes da ulažu u kulturu, jer za dat novac ne dobijaju skoro ništa – dodaje Nakarada.
Prema najavama iz Ministarstva kulture, neki od pomenutih problema mogli bi uskoro da budu rešeni.
– Postoji velika potreba za transformacijom ustanova kulture i povećanjem budžeta. Ministarstvo je krenulo u kompletnu reformu zakonodavstva u oblasti kulture, pa mnogima neće biti neophodno da misle o iznajmljivanju prostora da bi dodatno zaradili – kaže Nadica Momirov, državni sekretar u Ministarstvu kulture, i dodaje da poreske olakšice za ulaganja u kulturu ministarstvo svakako želi.
– Upravo sa Ministarstvom finansija sagledavamo koje su mogućnosti. Sledeći korak biće usaglašavanje više zakona iz povezanih oblasti. Pošto će zakon o porezu na dobit preduzeća biti na dnevnom redu Skupštine u martu, mi ćemo, u saradnji sa Ministarstvom finansija, uvesti neke promene, po kojoj će olakšice koje važe za druge oblasti ubuduće važiti i za kulturu – objašnjava naša sagovornica.
Konzervacija umetničkih dela još jedna je oblast koja može da se naplati i da na taj način muzeji ostvare dodatnu zaradu. Jer, slike su, kako to kažu kustosi, živi organizmi, koji mogu da se razbole, da se inficiraju. Zakonskih prepreka, začudo, u tom pogledu nema, tako da bi to mogao da bude još jedan od dodatnih načina finansiranja, dok se u skorije vreme sve najavljene promene i ne dese. Do tada bi o svemu pomenutom moglo ali i trebalo ubrzano da se razgovara kako bi se konačno nešto i promenilo, jer nas vreme i kriza neće čekati.
Milica Dimitrijević
---------------------------------------------
Muzeji kao pekare
Kamioni koji transportuju muzejska dela na izložbene lokacije i sa njih, ili u neke druge svrhe, svrstani su kada je Sekretarijat grada Beograda za saobraćaj u pitanju, kako kažu u MSU, u istu grupu sa kamionima koji opslužuju pekare i samoposluge, pa je muzejima zabranjeno da prenose dela od 9 do 17 časova, jer toj vrsti kamiona nije dozvoljeno da se u to vreme kreću gradom.
– Muku mučimo da objasnimo gradu Beogradu da ne možemo da budemo svrstani u tu grupu jer tako ne možemo da funkcionišemo. Za svaki prolazak kamiona mimo zabrane plaćamo velike kazne. I mi tako nemamo novac da organizujemo izložbe jer nemamo više para da plaćamo kazne – kaže Nakarada o ovom svojevrsnom apsurdu.
[objavljeno: 14/02/2010]
Pogledaj vesti o: Noć muzeja
