Izvor: Politika, 06.Avg.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ritam baskijskog voza
Ekskluzivno sa Heineken Jazzaldia, San Sebastijan, 21-25. jul (drugi deo)
Od pogleda na zaliv La Konča zastaje dah. Maleno ostrvo Santa Klara na ulazu u zaliv štiti prostranepeščane plaže La Konča i Ondareta od velikih talasa – zelena boja mora mami u vodu makar na pola sata, uprkos temperaturi koja se koleba oko 20 stepeni Celzijusa. Bila je to dobra odluka: sledećeg dana vetar je brisao sve pred sobom, a potom je sunce nestalo sa neba.
„Noći San Telma” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čine festival unutar festivala. U sitnim satima, džez se razleže hodnicima dominikanskog manastira iz 16. veka, danas muzeja. Svira se na više punktova, gotovo paralelno. Prve noći u klaustaru je Lojd Kol sa malim ansamblom, u dvorištu Kristin Asbjornsen, u zbornici Mostly Other People Do The Killing (MOPDtK). Kol počinje pola sata ranije, što je više nego dovoljno vremena za druženje sa pop kantautorom koji je zalutao na džez festival. Dok čekamo da počne nastup norveške gospel pevačice Kristin Asbjornsen, truba iz hodnika objavljuje juriš – MOPDtK su krenuli u akciju, selim se u treći prostor da uživo čujem jedan od najintrigantnijih džez bendova današnjice. U fensi odelima, sa belim košuljama i elegantnim kravatama, Piter Evans (truba), Džon Ajrabejgon (alt saksofon), Mopa Eliot (kontrabas) i Kevin Ši (bubnjevi) više liče na japije koji trguju akcijama na Menhetnu, nego na džez muzičare. Ime benda duguju Leonu Tereminu, pronalazaču prvog elektronskog instrumenta teremina, koji je opravdavajući Staljinove čistke jednom prilikom izjavio: „uglavnom su drugi ljudi ubijali”. Od imena, preko omota albuma koji predstavljaju imitacije legendarnih ploča Arta Blejkija, Orneta Kolmena i Kita Džereta, do otkačenih najava Mope Eliota, kvartet je izgradio bazu zdravog humora za ni-malo-humorističku muziku. Na njihovom stolu je istorija džeza – Elington, Parker i Kolmen – kojoj će četvorica džez hirurga tokom sat vremena brze i žestoke svirke potpuno promeniti lični opis! Budućnost džeza piše se njihovim imenom...
Drugu noć otvara novi kvartet gitariste Džona Skofilda (Malgru Miler – klavir, Skot Kuli – bas, Bil Stjuart – bubnjevi). Slušamo izbor standarda i kompozicija članova benda, uz delimičan osvrt na aktuelni album „A Moment’s Peace”, na komedominiraju balade. Ovakav program potpuno odgovara ambijentu klaustara – možemo da zamislimo fratre kako se uz razlivene tonove gitare šetaju ispod arkada. No, nije dovoljno tiho da ne probije kroz zid crkve u kojoj Norvežanin Jan Bang (sempler) sa svojom družinom (Erik Honore – sempler, Džon Hasel – truba i elektronika, Arve Henriksen – truba, elektronika i vokal, Sidsel Endresen – vokal i udaraljke, Lars Danijelson – bas) eksperimentiše na donjim pragovima zvuka. Posle koncerta su svi nezadovoljni: „zvuk iz klaustera nas je ometao” (Hasel), „četiri dobra sastava u isto vreme je previše, ljudi stalno ulaze i izlaze, sve liči na takmičenje” (Endresen). U pravu je – duet Pitera Evansa i domaćeg pijaniste Augustija Fernandeza gotovo da nisam ni video (kolega Čema Garsija Martinez mi je potom pomerao mozak komentarima poput „najbolji koncert na festivalu!”), a odličnu pevačicu Rene Mari sam uhvatio samo na bisu.
Jan Garbarek
Krunu na „Noći San Telma” stavili su slavni norveški saksofonista Jan Garbarek i britanski vokalni kvartet The Hilliard Ensemble. Nastupajući gotovo isključivo u prostorima sa prirodnim ehom, u crkvi San Telmo su našli fantastičnog saveznika, sa izmerenim ehom od sedam sekundi! Uz srednjovekovnu muziku različitog porekla (Engleska, Španija, Rusija, Vizantija) oživeli su novozavetni motivi katalonskog umetnika Hozea Marije Serta na zidovima. Garbarekov saksofon se slobodno provlačio između glasova, lepršao u prostoru, dajući muzici savremenu, džez dimenziju. Još dva norveška sastava čuli smo na maloj sceni pored plaže Zuriola – Elephant 9 i Eivind Aarset Sonic Codex Quartet. Od organizatora sam saznao da se radi o dugogodišnjoj tradiciji – najveći broj turista dolazi iz Norveške, a i norveški kulturni fondovi velikodušno pomažu nastupe svojih zemljaka.
Popodnevnu horizontalu u Kursal Auditorijumu otvara nastup Return To Forever IV. Publika je modernu salu ispunila do poslednjeg mesta, da vidi još jednu inkarnaciju legendarnog džez-rok sastava. Dok se veći deo publike oduševljava improvizacijama svih članova benda (Čik Korija – klavijature, Stenli Klark – bas, Leni Vajt – bubnjevi, Žan-Lik Ponti – električna violina, Frenk Gambale – gitara), gledam na sat i pomišljam da pobegnem od bezdušne demonstracije suve tehnike. Posle dva sata mrcvarenja, počinje jadna verzija „Concierto de Aranjuez” uskoro se pretapajući u Korijinu najpopularniju kompoziciju „Spain”, koja ovde nailazi na poseban prijem. Čaša se prelila kada je pozvao publiku da peva, pa nisam sačekao (verovatno bolji?) Klarkov „School Days”.
Napolju je nevreme, najbolji izgovor za „Koktel od 14 kanapeja”, koji pod šatorom priređuje Heineken. U varijanti baskijskog voza, naredna dva sata će obeležiti lokalni gurmanluci – lilihip od idiazabal sira, gaspačo, kroketi od bakalara i šunke, iberijska pečenica i Euskal Čerija kobasica, čips od bakalarove kore, škampi u tempuri, rak na Donosti način, T-Bone odrezak na roštilju i Gilda – ražnjić sa feferonama, maslinama i inćunima, koji je dobio ime po filmu Rite Hejvort. Omiljenim gostima kao ustupak, u meniju se našao i norveški dimljeni losos.
Sledećeg popodneva, u Kursal auditorijumu uživao sam u još jednom susretu sa japanskom pijanistkinjom Hiromi. Poslednjeg dana nastupio je Tuts Tilemans, legenda džeza i usne harmonike, ovogodišnji laureat nagrade festivala„Premio Donostiako Jazzaldia”, ustanovljeneza ličnosti koje su posebno doprinele razvoju džeza.
Festival u San Sebastijanu bio je, naravno, i prilika za upoznavanje sa španskom džez scenom. Na besplatnim scenama sam zakačio nastupe sastava dvojice pijanista, Hordija Rosija (nekadašnji bubnjar iz trija Breda Meldaua) i talentovanog kompozitora Heronima Martina. TriEZ (Augusti Fernandez – klavir, Baldo Martinez – bas, Ramon Lopez – bubnjevi), jedan od najboljih španskih džez sastava, održao je kliniku za mlade džezere, a potom i izvanredan koncert iznenađenja. Na takmičenju mladih bendova „Želimo te na festivalu” pobedio je trio Jaixira, koji ipak nisu nastupili, zbog nemogućnosti da brzo stignu iz Valensije. Priliku su umesto njih dobili drugo i trećeplasirani The Free Ball Bandi Oreindik.
Sa ukupno 115.000 posetilaca festival je zabeležio rekordnu posetu, uprkos višednevnoj jakoj kiši. Izlazeći iz Gradske kuće, posle završne konferencije za medije, konačno nas je ogrejalo sunce. Za brčkanje na La Konči, međutim, više nije bilo vremena. Zato se treba vratiti...
Vojislav Pantić
objavljeno: 07.08.2011.
Pogledaj vesti o: Noć muzeja
