Izvor: Politika, 13.Maj.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gužva pred grobljem u „Noći muzeja”
Posetioci će obilaziti spomenike srpskim vojskovođama, političarima i umetnicima, nezaobilaznim učesnicima Prvog svetskog rata
Vojvoda Radomir Putnik, vojvoda Živojin Mišić, general Petar Bojović, heroina Milunka Savić, slikarka Nadežda Petrović, pesnik Milutin Bojić… Svako je tokom Velikog rata radio ono najbolje što je umeo – komandovao je ili vojevao sa junacima koji su neprikosnoveno probili Solunski front, dobrovoljno se priključio vojnoj bolnici, napisao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Plavu grobnicu” i izveštavao sa prve linije fronta. Svako od njih našao je svoje mesto na beogradskom Novom groblju, na kojem su im podignuti posebni spomenici, mnogi od njih vredna umetnička dela. U „Noći muzeja”, slično kao i prošle godine, ovaj specifičan „muzej na otvorenom” ugostiće ponovo publiku. Ova „destinacija” bila je prošle godine jedna od najpopularnijih. Ovoga puta tema će biti upravo rat u kojem je živote izgubilo oko 1.100.000 Srba, od čega oko 450.000 vojnika. To ne bi trebalo propustiti, jer grobovi onih koji su umrli ponekad više govore o njihovom životu nego bilo šta drugo, pogotovo ukoliko onaj ko posmatra ume da čita znake. Za redakciju „Politike” tumač je bila Violeta Obrenović, istoričar umetnosti i kustos.
Obilazak počinje pred spomenikom Janku Vukotiću, divizijašu crnogorske vojske, koji je rađen po projektu arhitekte Nikolaja Krasnova i jedan je od jedanaest tipskih koje je država podigla nad grobovima vojskovođa i državnika sa posvetom: „Zahvalna otadžbina”. U neposrednoj blizini sahranjeni su i Nikola Pašić, predsednik vlade, i Milenko Vesnić, upamćen, između ostalog, i po tome što je za našu vojsku obezbedio američku pomoć. Njihove biste uradio je Ivan Meštrović.
– Na Pašićevoj nadgrobnoj ploči nalazila se prvobitno mermerna bista, ali je ona stradala prilikom pokušaja njegovog sina Radeta da je skine i proda u inostranstvu. Na njenom mestu sada je verzija u bronzi – priča nam malo poznate detalje naša sagovornica.
Put dalje vodi do stare Aleje velikana, nedavno obnovljene, koja je počela da se formira još 1922, kada je otkupljena parcela prilikom proširenja Francuskog vojnog groblja, u neposrednoj blizini, jedinog eksteritorijalnog stranog groblja na čijem je projektu bio angažovan naš arhitekta – Milutin Borisavljević. Tu su general Miloš Vasić, pa Milunka Savić, čiji su zemni ostaci tek prošle godine prebačeni u ovu aleju. Uz samu aleju nailazimo na spomen-obeležje velike dobrotvorke Drage Ljočić, prve žene lekara u Srbiji, koja se svojim pozivom bavila tokom balkanskih ratova i koja je iz Ženeve slala pomoć tokom rata, a čija je ćerka, takođe kao lekar, učestvovala u borbama na Solunskom frontu.
– Autorstvo nad veoma interesantnim spomenikom potpisuje Petar Palavičini. Simbolika je jasna – majka i dete, kojima prilazi jedna ženska figura, jasno asociraju na humanitarni rad cele njene porodice.
Znatiželjni nikako neće moći da zaobiđu ni spomenik Živojinu Mišiću, koji su mnogi povezivali sa masonskom simbolikom. Violeta Obrenović, međutim, tvrdi drugačije.
– Kako su definisali skulpturu, čiji je autor Đorđe Jovanović, možda i najzastupljeniji po broju dela na groblju, sve bitke su okončane, a žalosna Srbija uzdiže palminu grančicu kao simbol večnosti. Masonerija ovde nije prisutna.
Radomir Putnik, glavnokomandujući srpske svojske, jedini je dobio posebnu počast – kapelu. Ta sahrana se posebno pamti.
– Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1926. u Beograd iz Francuske, gde je počivao skoro deset godina, kada je obavljen i prenos tela Andre Nikolića, Stojana Novakovića, Đorđa Kurtovića... Tada ih je ispratilo više od 100.000 građana. Formirana je i posebna komisija, čija je odluka bila da se baš njegova grobnica postavi na centralnu stazu. Na konkursu je pobedio Aleksandar Deroko, ali se od te ideje odustalo, pa je na kraju realizovano rešenje Aleksandra Vasića. Kapela je rađena u kombinaciji pozno srpsko-vizantijskog stila, sa elementima art-dekoa i figura vojnika koji odaju počast velikom vojvodi. Tokom sahrane potkrala se i jedna greška – srebrna grančica, autorsko delo Petra Ubavkića, poklon Kola srpskih sestara, koja je trebalo da krasi vrh kapele, sahranjena je zajedno sa kovčegom.
Hod po istoriji ne zaobilazi ni generala Pavla Jurišića Šturma, ni Nikolaja Henrikoviča Hartviga, ruskog diplomatu, ali ni Nadeždu Petrović, koja je, osim po slikama, ostala upamćena i po rečima: „Dosta je ovom svetu žena udavača, valjda mogu da doprinesem i nečim boljim”. Na grobu umetnice koja je lečila nebrojene srpske ranjenike, da bi i sama preminula aprila 1915, od tifusa u Valjevskoj bolnici, završava se priča.
-----------------------------------------------------------
Ruska i srpska kosturnica
Ruska i srpska kosturnica privlače posebnu pažnju. U ovoj našoj sahranjeno je 5.000 vojnika iz balkanskih i Prvog svetskog rata.
– U današnjem gornjem delu groblja nalazio se centralni deo Laudanovog šanca, gde se pri odbrani Beograda nalazila prva linija naše artiljerije. U tom delu nastale su prve vojne parcele. Srpsku kosturnicu tu je podiglo 1931. godine Udruženje rezervnih oficira i ratnika. Idejni tvorac bio je Roman Verhovskoj, ruski arhitekta i vajar, a autor skulpture vojnika bio je naš vajar Živojin Lukić. Osveštenju spomenika, koji je po dimenzijama bio najveći u kraljevini, prisustvovali su i kralj Aleksandar, sa predstavnicima vlade i vojske Kraljevine Jugoslavije – kaže Violeta Obrenović.
Milica Dimitrijević
objavljeno: 14.05.2014
