Izvor: GradNis.net, 25.Mar.2010, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
oČARani Romantikom…
Hvala Vam što ste ovde da svako pojedinačno predstavlja po jednu zvezdu, a svi skupa - celo sazvežđe... Na ovaj ili sličan način, uz izmenjeni pozdrav 'Pomaže Bog' u: 'Pomaže Ljubav' obratila sam se, kao domaćin jedne tople i elegantne književne večeri, svim prisutnima... A onda mi je Miksa (Randevu) kazao nešto fascinanto. Što sam mogla da dodam u svoju uvodnu reč: Hvala vam što ste tu da stvaramo lepšu stranu istorije... Jer, mi smo stvaraoci istorije koliko i stvaraoci budućnosti. Jer mi smo ponajviše u ovom Sada, koje je večna komponenta. Naročito ako svako &'sada' bogatimo - ljubavlju... Tada nema kraja. Rekoh - ljubav je spas, ljubav pomaže. Posebno u vremenima kada nas uče formi a ne suštini, kada smo pod okupacijom izokrenutih vrednosti, kada sve što je lepo i nesebično nailazi na čuđenje... (Kada na žurkama moje generacije - eto nam savremenog doba - ne znaju da plašu!) Kao: ovo je 21. vek...(ne 19...) Kao da Ljubav zna za vek. Ljubav, koja je bezvremena. Zagnjureni u ostatke sebe, bez sposobnosti da se i sami sastavimo, kolektiv nam je raspadnut. Sve je manje druženja, sve je manje voljenja. 22. mart. Drugi dan dugo očekivanog Proleća, onog koje je renesansa života i koje je sinonim za zaljubljenost. 22. mart. Dan mladenaca, praznik koji se vezuje za ljubav i za mladost, a mladost je stanje našeg duha. Samo ova dva datuma (na koji su se dodali drugi jubileji, kao što je Dan Univerziteta u Nišu) bila su dovoljna da se ujedinimo i doba romantike učinimo živim. Romantika nije pluksvamperfekat. Ona je naše shvatanje sebe, sveta i svega. To nije samo poklonjen cvet ili večera za dvoje (darovi koje smo podelili gostima; slučajno ili ne, jedan od njih se zvao Srećko ), to nisu samo lepe poruke koje pišemo jedni drugima (naši stihovi koje su bili stavljeni u kolačiće sudbine, kao poklon svima koji su došli da veče učine većim u svojoj čaroliji), to je i način na koji pružamo ruku... osmeh koji čini okosnicu našeg postojanja... to je, kako je rekla jednom i Nevena Kragić, kad hodate za promenu unazad, a pogled vam sve širi (jeste li ikad to pokušali da radite dok koračate?)... Nevena Kragić je pokazala kako se ljubav prenosi na fotografije. Kako su romantični i detalji koje ne vidimo, jer su oni u slojevima ispod svakodevice, ali snažno prisutni... treba se samo dublje zagledati danima i drugim ljudima u oči (ogledalo duše)... Jovana Mladenović i njene fotografije bili su najizrazitiji nosioci romantike. Ona je fotografije povezivala sa stihovima i divnim mislima i na taj način su njene slike bile most između reči i slika te večeri. Svaka njena fotografija je roman romantičnog sadržaja, obećanje nežnosti, podsećanje na nežnost, i duhovni i taktilni spoj magije (ne)običnog života. Studenti Muzičke akademije - Bojana Đolović i Milica Radmanovac (violine; imale su i duo tačku), Stevan Dobrota (viola) i Milan Janković (violončelo) - uklopili su se savršeno u ambijent Ridžent kluba. Na trenutke sam imala utisak da nas vraćaju u prošle epohe, vreme baroka, romantizma... Izborom kompozicija i otmenom interpretacijom osvetleli su sve nas. (Žao mi je što nismo, kao na balovima, zaplesali ) Veliko oduševljenje su izazvali i Miograd Mika Mladenović i Đorđe Jović, koji su izveli numere na francuskom jeziku i tako uneli duh franscuske romantike. Šarm, harizma i glas Đorđa Jovića na samom početku su najavili toplinu večeri... Kad je u pitanju muzika, Randevu (Miksa i Cvele) nam je treći put izašao u susret. Oni gotovo od početka prate i daju podršku celokupnom našem radu, a i sam naziv njihovog benda (uz dodatak: &'skoro akustik trio' ) - upućuje na sastanak mnogo romantika (i romantistkinja)... Premijerno su odsvirali Wonderful life, što je bila i jaka poruka svima koji u romantiku veruju, jer za njih jeste svaki trenutak života, čak i kada je bolan, romantičan. Neki naši pesnici pokazali su i svoj muzički talenat. Marko Marjanović, koji se i inače bavi muzikom, pored muzičke tačke, čitao je i svoju ljubavnu pesmu... stilski poput stihova Branka Miljkovića, a pouzdano znam da nisu imaginarni, već stvarno proživljeni. Nataša Gavrilović pokazala je snagu i glasa i pisane reči i kako neko sa malo godina ume i može i zna mnogo... Osim svog nastupa, pomogla je u čitanju pesme i Ljubici Vlahović, koja je i ovog puta odbila da čita svoju pesmu (sledeći put neće imati izbora, stavićemo je pod diktaturu ). Pesme i jedne i druge su zrele, i lične i univerzalne u doživljavanju ljubavi... Simpatična je bila ideja da se pojedini pesnici pojave u parovima. Zapravo, to je bilo i poželjno i u skladu večeri, otposlata poruka zajedništva. Tako su se Nataša G. i Đorđe Stojanović dosetili da čitaju pesmu onog drugog, i ne samo to, pesme su bile stavljene u koverte, pa je to ličilo na slanje i otvaranje ljubavnih pisama, nešto što smo danas zaboravili da činimo, a oni su to na moderan - svoj način popularizovali. U paru su nastupili i Tatjana Đukić i Dušan Matejić, koji su nepotrebno imali tremu, jer su pesme odlično preneli na druge. Dušan - oivičen nekim očima, koji uopšte nije oivičen ni u pevanju ni u mašti, već bezgraničan i Tatjana, nama pesnicima poznata po jedinstvenoj odlici da piše pesme - u muškom rodu. Uvek originalne, i mladalačke i ozbiljne u isto vreme. Već uigran i poznat tandem, pravi pesnici-romantičari, boem iz Vinograda Dalibor Popović Pop i najveća romanti-čarka među pesnicima ovog grada Biljana Stanojević su, očekivano, učinili veče naročito sentimentalnim i emotivnim. I pesma koju je Pop pevao (Balašević) i ono što su oboje čitali predstavlja najfiniju romantiku, onu što odoleva i osvaja... Zbog treme, Biljana je čitala i pesmu Katarine Kiković-Jović, koja je, kao i naziv njene pesme, bila 'nevidljiva Bela', a opet neko ko je iza zamišljene bine sve nas ohrabrivao i sa nama sanjario. Izuzetan utisak ostavila je i Aleksandra Stojković. Njena pesma je ostala upamćena po tananosti opisanih osećanja i osećajnosti kojom je pročitala, iz publike, sedeći uz onog ko je i inspiriše u životu... Mnogi su pohvalili kako je njeno iz pesme 'Mili' i pominjanje maja još dugo imali u ušima... Potresno i dramski je čitala svoju pesmu Ivana Đokić o čekanju. Njena i još neke pesme su predstavnici jedne drugačije romantike, melanholične, romantike koja u sebi nosi pečat novog vremena, jer mi i nesvesno upijamo impulse sredine i romantiku, koja je nekad bila lakoća postojanja, pretvaramo katkad (ili često) u nešto teško, u čekanje Ljubavi... To, da je romantika danas dobila neku drugačiju dimenziju, bolniju, primetio je i direktor SKC-a Miroslav Miša Jović, koji se na ovoj večeri oprobao kao i učesnik. Naime, čitao je pesmu Vitomira Ognjanovića, što je i za nas, a nadam se i za njega, bilo uživanje. Vitomirova pesma svedoči da i danas postoje muški pesnici, sposobni da napišu duboko emotivne, složene, antologijske stihove, a to su dokazali i Nemanja Jovanović i Goran Lazarević. Nemanja je prvi put bio sa nama, a Goran je prvi put izašao iz senke i pročitao pesme koje već imaju brojne poklonike na njegovoj FB stranici. Pesnik koga znamo kao revolucionarnog (teme savremene, a stil tradicionalan), Aleksandar Kitanović, iznenadio nas je pesništvom za koje je pokazao da, takođe, ima mnogo talenata (piše ih, ali ih ne promoviše onoliko koliko zaslužuju da budu promovisane) za ljubavne stihove. Nastavili smo da se uz koktel upoznajemo, družimo i tračarimo u svečanoj, ali neodoljivoj sali Ridženta (a mnogi nisu verovali da ovaj grad ima neko takvo mesto, do tančina uređeno romantičarski, sa 'zvezdanim nebom' na plafonu, podom koji svetluca i zaposlenima sa kojima smo divno komunikaciju napravili). Ali kraja nije bilo. Mi negujemo rast jednog početka do drugog početka... Tako se pomeramo i napredujemo, a ostajemo uvek mladi, sveži, energični, lični i kolektivni... tako ostajemo uvek prolećni... Počela sa Miksinim rečima, završiću sa Daliborovim, odnosno Blaševićevim: 'Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine...' ROMANTIZIRATI SE ZA VAS... Ostajte, voljeni, uz nas i sa nama... ... do sledećeg kreativnog susreta... No related posts.
