Izvor: Medijski istraživački centar, 28.Dec.2012, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast ignorisala predlog novinara Niša
piše:Zorica Miladinović
Dobitnici nagrade “11. januar” za 2012. godinu su književnik Zoran Ćirić „Magični Ćira“ i profesor matematike na Elektronskom fakultetu Miodrag Petković. Najprestižnija gradska nagrada za prošlu godinu pripala je i Narodnom muzeju, Fakultetu umetnosti i Centru za crkvene studije, saopštio je Mile Ilić, predsednik Komisije za nagrade grada Niša Mile Ilić, predsednik Skupštine grada i visoki funkcioner socijalista.
Ilić kaže da je Komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << sve odluke donela jednoglasno. Za nagradu “11. januar”, koja se dodeljuje fizičkim i pravnim licima, bilo je predloženo 17 pojedinaca i 12 kolektiva.”Dobitnike smo birali prema tome kakav su trag ostavili u kulturnom, naučnom i društvenom životu grada. Pri tom smo ozbiljno uzimali u obzir brojnost, profesionalni značaj i respektabilnost onih koji su predložili kandidate za nagrade”, kaže on.
Ukoliko je tako, onda bi se moglo reći da “svekolika” vlast- u Komisiji su Ilić, gradonačelnik Zoran Perišić (SNS) i predstavnici Univerziteta, Vojske i SPC, novinare ne smatra posebno “respektabilnim” procenjivačima najboljih, uprkos tome što upravo oni svakodnevno i direktno prate i uspehe i propuste aktera kulturnog i javnog života. Novinari su, pak, prvi put od ustanovljenja ove nagrade odlučili da predlože kandidata (koji nije iz njihovih redova), birajući da to bude slikar Radovan Lale Djurić, osnivač Niš Art Fondacije. Predlog su potpisali novinari, urednici i glavni urednici većine nacionalnih, regionalnih i gradskih medija u Nišu- Danasa, Blica, Večernjih novosti, Novog magazina, novinske agencije Beta, Televizije Al Džazira, australijskog radija CBS, Radio televizije Srbije, Radio Beograda, Narodnih novina, Niške televizije, Televizije Belami, nedavno ugašene Televizije Pet, …
Potpisnici ovog predloga kažu da je njihova namera bila da izuzetno bogat CV Laleta Djurića i Fondacije “sam lobira za nagradu”, bez ikakvog dodatnog “zagovaranja” ili političkih uticaja. Medju predlagačima bili su isključivo novinari koji slove za iskusne profesionalce, a pri tom su neposredno pratili rad Djurića i NAF-a. ”Mada je broj novinara i drugih predlagača u korist NAF-a mogao biti i daleko veći, kroz svoj predlog smo insistirali da osnovni kriterijum za nagradjivanje budu dostignuća potencijalnog laureata, a ne, na primer, što veća brojnost ili raznolikost onih koji ga predlažu, što nije teško postići”, navode oni.
U obrazloženju svog predloga novinari ocenjuju da je Djurićeva Fondacija u protekloj deceniji pružila ozbiljnu podršku mladim i talentovanim ljudima kako bi ostali u Srbiji, promovisala Niš, doprinela kulturnom razvoju Niša i Srbije, podsticala demetropilizaciju kulture i rehabilitovala mecenstvo. Jedna od njenih najvažnijih “tvorevina” je Nacionalni konkurs „Mladost“, koji prate prodajne izložbe najboljih radova u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, ali i promocija mladih i talentovanih umetnika na međunarodnom planu.
Konkurs je prvi put raspisan 2006. godine i spada medju najveće u Evropi, sa nagradnim fondom od 18.000 evra koji je izdašniji, recimo, od fonda za Pulicerovu nagradu. Na konkurs svake godine stiže oko 2.000 radova oko hiljadu slikara iz Srbije do 35 godina starosti.
Takodje, podseća se u predlogu, NAF je prošle godine prvi put organizovao Nacionalni konkurs za dizajn nameštaja, na koji je pristiglo stotinak radova dizajnera iz Srbije do 35. godine starosti, a sa ukupnim nagradnim fondom od 20.000 evra. Fondacija je raspisala i Nacionalni konkurs za najbolju i kratku pozorišnu dramu na temu “Prošlost, sadašnjost i budućnost Niša” (2007), kao i čitav niz izložbi ili pozorišnih dogadjaja. Vrhuncem „pojedinačnog“ kulturnog delanja NAF-a uglavnom se smatra izložba „Leonardovi kodeksi i mašine“, održana 2008. u Nišu i Beogradu. Na izložbi, koja je retkost i u razvijenom zemljama, moglo se videti 65 eksponata napravljenih po originalnim nacrtima Leonarda da Vinčija. Za 90 dana izložbu je videlo više od 100.000 posetilaca, 30.000 u Nišu i 70.000 u Beogradu. Ukupno je, pak, kroz kulturne manifestacije u organizaciji NAF-a prošlo više stotina hiljada ljudi.
Fondacija je organizovala i projekat “Humanost u boji”, u okviru kojeg su mladi umetnici iz Srbije svojim radovima oplemenili nišku Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju. Takodje, inicirala je i učestvovala u renoviranju ili izgradnji Galerije “Srbija” u centru Niša, reprezentativne Galerije u kompleksu “ Filipa Morisa” u Nišu, Galerije “Filipa Morisa” u Beogradu i Galerije Matice srpske u Novom Sadu. Sada adaptira i oprema Dom omladine u Beogradu, “pretvarajući” ga takodje u savremeni galerijski prostor.
U skoro svim kulturnih poduhvatima Djurić je imao finansijsku podršku kompanije Filip Moris, ali je ulagao i lična sredstva. Ovaj slikar je, inače, rodjen u okolini Niša, a u Nišu je završio osnovnu i srednju školu. Od 1973. živi i radi u Njujorku. Izlagao je širom ex Jugoslavije, Evrope, SAD, Kanade i Australije. Njegovi radovi se nalaze u privatnim kolekcijama, kompanijama i institucijama širom Amerike i Evrope, a kolekcije dizajniranog nameštaja takodje su se potvrdile na svetskom tržištu. Svoje Art studije imao je u Beogradu, Veneciji, Parizu, Amsterdamu i Njujorku, u kojem je imao i reprezentativnu Galeriju „Lale space“ („Prostor Lale“), podsećaju novinari u predlogu koji nije “prošao”.
Kandidatima koji su “prošli” nagrada “11 januar” za 2012. godinu biće dodeljene sledećeg 11. januara na svečanoj sednici Skupštine grada u Narodnom pozorištu. Pored Statuete oslobodiocima grada Niša svakom laureatu biće dodeljen i novčani iznos od 100.000 dinara. Nagrada je ustanovljena 1995., a njen prvi laureat bio je Mile Ilić.
Laureati i predlagači
Prema obrazoženju Komisije, Narodni muzej je laureat jer slavi 80 godina postojanja, ima izuzetno važno mesto u kulturi i istoriji Niša i značajne rezultate u kulturnoj delatnosti, a u obeležavanju Milanskog edikta 2013. imaće posebno bitnu ulogu. Predlagači su Univerzitet Niš, Niška televizija, Istorijski arhiv i gradske opštine Medijana i Pantelej. Izuzev Univerziteta, na čelu predlagača, kao i samog Narodnog muzeja, nalaze se kadrovi vladajućih stranaka, pre svega URS-a.
Fakultet umetnosti je “veoma značajna i relativno mlada institucija” koja ove godine obeležava deset godina uspešnog funkcionisanja, tako da nagrada “predstavlja podsticaj za njen dalji rad”. Predlagači su Niška televizija, Narodno pozorište, Studentski centar i gradska opština Pantelej. Na čelu predlagača su takodje kadrovi vladajućih stranaka (URS, SNS i SPS).
Centar za crkvene studije obeležava deceniju veoma uspešnog rada, posebno u naučnoj i izdavačkoj oblasti. Inicijator kandidature Centra je Eparhija niška, a predlagači su pored ostalog akademik Vladeta Jerotić, kao i čelnici Bogoslovije u Nišu, Bogoslovskih fakulteta u Istočnom Sarajevu i Beogradu, Teoloških fakulteta u Solunu, Krakovu i Veneciji, kao i Katedri za istoriju Pravnog i Filozofskog fakulteta u Nišu.
Miodrag Petković je jedan od najuglednijih profesora NU i matematičara u Srbiji i regionu, koji iza sebe ima više od 30 knjiga i 240 naučnih radova od kojih su mnogi publikovani u stručnim časopisima širom sveta. Bio je ovogodišnji kandidat za dopisnog člana SANU, ali nije izabran. Petkovića je kandidovala “ nauka”- Univerzitet u Nišu, Mašinski i Elektronski fakultet, Centar za naučno- istraživački rad SANU u Nišu i Društvo matematičara Srbije.
Zoran Ćirić je jedini dobitnik NIN-ove nagrade iz Niša, laureat je većeg broja nagrada u oblasti kulture i književnosti, a njegovi romanui su ove godine prevedeni u tri evropske zemlje. Objavio je ukupno 24 knjige . NIN-ovu nagradu dobio je 2001. za roman “Hobo”, posle kojeg je potpisao još tri romana, poslednji pre tri godine. Iznenadio je javnost kada je na poslednjim “majskim” izborima predstavljen kao kandidat koalicije SPS-PUPS-JS za odbornika u Skupštini grada Niša
Nastavak na Medijski istraživački centar...
.jpg)
