Izvor: Blic, 08.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško do posla, funkcija i zarade
VALJEVO, KRALJEVO, NIŠ, UŽICE, ČAČAK, KRAGUJEVAC - Prema zvaničnim stavovima, žene u Srbiji su ravnopravne sa muškarcima. Međutim, kada one same govore o tome, situacija je sasvim drugačija. Mnoge smatraju da teže od muškaraca dolaze do boljih poslova, da su manje plaćene, u nekim sredinama često se odriču karijere zbog porodičnih obaveza. Na ključnim političkim funkcijama gotovo da ih i nema. Žene u većini gradova u Srbiji posebno ističu činjenicu da su na spiskovima nezaposlenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << brojnije od muškaraca.
Međutim, Šapčanka Daniela Lovrin-Gavrilović, jedina žena narodni poslanik iz Mačvanskog okruga, kaže da se položaj žena u Srbiji popravio u proteklih nekoliko godina bar zbog toga što su o svojim problemima počele da pričaju.
U nacionalnim službama za zapošljavanje potvrdili su nam da je na zvaničnoj evidenciji nezaposlenih zaista znatno više žena nego muškaraca. Tako, na primer, od ukupnog broja nezaposlenih u Kragujevcu 62 odsto su žene. Mlade žene najteže dolaze do radnog mesta jer poslodavci računaju da će se udati, roditi decu i da će njihova porodiljska odsustva oni morati da plaćaju.
Čačanke sa kojima smo razgovarali u prvi plan ističu tradicionalizam, odnosno patrijarhalni način razmišljanja koji je još uvek dominantan u Srbiji, a na osnovu kojeg se žene tretiraju kao niža bića u odnosu na muškarce. Na čelnim funkcijama u čačanskoj opštini trenutno nema nijedne žene. Pozitivan primer u biznisu je prošlogodišnja dobitnica priznanja „Cvet za ženu zmaja" koje dodeljuje Udruženje poslovnih žena Slađana Pantović, suvlasnik konfekcije „PS Fashion".
- Da bi se popravio status žena u Srbiji osim promene načina mišljenja, kada je reč o ženama, neophodan je i znatno veći i brži privredni razvoj - kaže Slađana Stefanović. Podatak do koga je u Čačku najteže doći, svakako je onaj koji se odnosi na nasilje i raznorazne vrste ucena i pritisaka kojima su žene izložene.
Šapčanke kažu da su preopterećene obavezama. Žena u porodici najčešće prva ustaje, priprema doručak, pomaže deci da se obuku, odlazi na posao, odakle se vraća natovarena kesama sa namirnicama da bi pripremila ručak. Posle toga, zna se - pranje sudova, usisavanje, pranje veša, peglanje. Odlasci kod frizera, kozmetičara ili u šoping su perodični i povremeni. Iscrpljene i istrošene često imaju problema i sa nasiljem u porodici.
U proteklih godinu dana Centru za socijalni rad u Šapcu stiglo je više od 200 prijava različitih vrsta nasilja nad ženama.
- Verujem da žene mogu sve svoje želje da ostvare, ukoliko se budu povezale i zajedno sistematski delovale, kaže za „Blic" predsednica udruženja „Hora" iz Valjeva koje se bavi borbom za emancipaciju Nataša Perišić-Pavlović.
- Prvi korak ka popravljanju društvenog i socijalnog statusa žena jeste usvajanje nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena koja utvrđuje celovitu i usklađenu politiku države, poručuje predsednica „Hore".
U Raškom okrugu od 47.000 nezaposlenih 27.000 su žene. Ipak u pojedinim oblastima bar u Kraljevu dame su poodavno preuzele primat od finansija, gde su na mestima menadžera u nekoliko najvećih banaka do direktorskih pozicija u više javnih preduzeća i ustanova od pozorišta, preko biblioteke, obdaništa, Zavoda za zaštitu spomenika do Centra za socijalni rad.
- Moje kolege sa fakulteta do sličnih pozicija dospele su tri do pet godina pre mene - kaže Slavica Milić, šef odseka u jednoj od kraljevačkih banaka. O drugoj krajnosti govori njena Vršnjakinja Draginja Živković (45) koja je kao trgovac počela da radi pre više od dvadeset godina u jednoj od prodavnica trgovinske firme.
-Ne sećam se kada je neka žena unapređena iz trgovca u poslovođu - kaže ona.
Anketa urađena među mališanima u jednom privatnom kraljevačkom obdaništu na temu šta ćete da budete kada porastete u takvom okruženju i ne treba da čudi. Od 17 devojčica uzrasta četiri-pet godina tri hoće da budu balerine, četiri pevačice, dve frizerke, čak je pet teniserki i tek po jedan doktorka, bankar i predsednik. Među njihovim vršnjacima nađena su dva - Borisa Tadića.
- Svuda gde je vlast i novac u Nišu nema žena. U lokalnoj vlasti na najvišim rukovodećim mestima nema nijedne žene. Interesantno je da na fakultetima ima više studentkinja i postižu bolje rezultate. Međutim, kasnije ih je manje na postdiplomskim i doktorantskim studijama - kaže dekan Pravnog fakulteta u Nišu, prof. dr Nevena Petrušić.
Dosta žena radi na jako slabo plaćenim poslovima kao što je u dragstorima sa prosečnom platom od 10.000 dinara.
Biljana Terzić iz užičke filijale NSZ smatra da je na delu tiha diskriminacija kada je u pitanju zapošljavanje žena.
- Poznato je da prilikom razgovora sa potencijalnim radnicama poslodavci postavljaju pitanja tipa „da li ste udati", „koliko imate dece", „da li ćete još da rađate", i na osnovu odgovora vrše selekciju za prijem radne snage - kaže sagovornica Terzić. Tek nekoliko Užičanki ima privilegiju da budu na čelu opštinskih preduzeća ili ispostava državnih sistema u ovom gradu.
