Izvor: JuznaSrbija.info, 28.Sep.2021, 11:30

Sutra se obeležava Svetski dan srca pod sloganom "Poveži se srcem"

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta, da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Institut "Niška Banja" pridružuje se obeležavanju Svetskog dana srca savetima lekara te zdravstvene ustanove.

Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova (KVB), a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% >> Pročitaj celu vest na sajtu JuznaSrbija.info << prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Ove godine Svetski dan srca, 29. septembar 2021. godine obeležava se pod sloganom: “POVEŽI SE SRCEM”.

Živimo u vremenu pandemije KOVID -19 koja veoma opterećuje zdravstvene sisteme i podiže nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. Zato ovog, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca  ističe veliku potrebu za pronalaženjem alternativnih načina povezivanja ljudi u cilju prevencije i lečenja KVB.

KOVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS-CoV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku, sa često fatalnim ishodom je veći. Prema podacima Svetske federacije za srce, COVID-19 je izazvao višestruke posledice kod 520 miliona ljudi koji žive sa KVB.

Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak, upotreba duvana, povišen nivo šećera u krvi, fizička neaktivnost i gojaznost.

Bolesti srca i krvnih sudova se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika. Evo nekoliko aktivnosti koje Vi i Vaša porodica možete da preduzmete:

1. Budite fizički aktivni svakog dana

• Fizička aktivnost je jedan od najlakših načina za unapređenje zdravlja. Doprinosi sagorevanju kalorija i potrošnji energije koju unosimo hranom, pa tako utiče na održavanje željene telesne težine. Takođe, smanjuje nivo šećera i holesterola u krvi. Redovna aktivnost dovodi do smanjenja nivoa krvnog pritiska i smanjuje rizik od nastanka oboljenja srca za 50%.

• Neka Vaš cilj bude 30 minuta fizičke aktivnosti svakog dana.

• Započnite dan sa nekoliko minuta laganog istezanja.

• Ukoliko vaše radno mesto podrazumeva dosta sedenja, trudite se da ustanete kada god imate priliku, protegnete se ili prošetate par minuta.

• Zaboravite na lift. Koristite stepenice.

• Umesto vožnje kola na kratkim relacijama, šetajte ili vozite bicikl.

• Svakog dana nađite vreme za odlazak u šetnju.

• Postepeno povećavajte intenzitet i dužinu aktivnosti.

• Ukoliko imate bilo kakvih zdravstvenih problema, konsultujte Vašeg doktora pre nego što počnete sa fizičkim aktivnostima.

2. Zdravo se hranite

• Osnovni principi pravilne ishrane su umerenost i raznovrsnost. Svakog dana u

ishrani treba da budu zastupljene sve grupe namirnica. Hranu pripremati sa manje

masnoće, izbegavati prženje, a poželjni načini su pečenje, dinstanje, kuvanje.

• Planirajte obroke, pripremite nedeljni jelovnik i trudite se da obroci budu u isto

vreme. Tokom dana treba imati 5 manjih obroka. Obroci treba da budu u

određeno vreme, poželjno na 3-4 sata.

• Izbegavajte masnu i jako zasoljenu hranu, kao i hranu bogatu šećerima.

• Hranu nemojte dosoljavati, već ukus hrane obogatite biljnim začinima.

• Voće i povrće su idealna hrana kada ste u pokretu. Stavite u torbu jednu jabuku ili bananu – prijaće kao užina. Trudite se da svakoga dana u jelovniku imate pet porcija voća i povrća.

3. Recite „ne“ pušenju

• Zabranite pušenje u Vašem domu.

• Razgovarajte sa decom o posledicama izloženosti duvanskom dimu.

• Zaštitite druge od duvanskog dima. Nemojte pušiti u gostima, čak i ako je to dozvoljeno.

• Razmislite o tome šta bi Vam pomoglo da prestanete da pušite, šta ćete raditi u kriznim situacijama, ko će vam pomoći. Napravite lični plan kako ćete uspeti.

• Zapišite sve razloge zbog kojih želite da prestanete da pušite.

• Počnite da razmišljate o sebi kao o bivšem pušaču.

• Donesite odluku da prestanete da pušite i pronađite osobe koje će Vas podržati u ostvarivanju tog cilja.

4. Kontrolišite zdravstveno stanje

• Posetite Vašeg lekara da bi proverili visinu krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, izmerili telesnu težinu i odredili stepen uhranjenosti.

• Vaš lekar će Vam ukazati na prisutne rizike za nastanak bolesti srca i krvnih sudova i savetovati Vas o zdravim stilovima života.

Nastavak na JuznaSrbija.info...

N1 televizija: Svaka jedanaesta odrasla osoba u Srbiji ima koronarnu bolest srca, najčešće žene