Izvor: Glas javnosti, 29.Okt.2009, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska baza u Nišu
Da li je Srbija zemlja čuda? Jeste. Samo u takvoj zemlji je moguće sumnjati u prijatelje, a verovati protivniku. Kako su naši „Amerikanci“ u značajnoj manjini u odnosu na naše „Ruse“ to su se ovi prvi opredelili za taktiku halabukanja. Nadigli su viku u medijima praćenu i neprihvatljivim ciničnim opaskama na račun gosta koji nam je iz bliske Rusije nedavno bio u Beogradu, a sve u, zdravom razumu neprihvatljivom, pokušaju da nas ubede da strateško partnerstvo sa Moskvom nije u našem >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << interesu jer se iza toga krije nešto mnogo, baš mnogo opasno: podrška očuvanju teritorijalnog integriteta, kredit od milijardu dolara, gasovod...!
Elem (ovaj turcizam koristim u znak podrške „nikad boljim“ odnosima Srbije i Turske), naši „Ameri“ su se prihvatili „teorije zavere“, što je inače njihova nebulozna intelektualno uvredljiva kovanica za osporavanje svake kritike drage nam Amerike i još nam dražeg, posebno od 1999. NATO. Ali, sad su se ofucanoj nadasve mentalno praznoj teoriji priključili i naši „Rusi“. Evo srpsko-srpskog izmirenja! Doduše, motivi nisu isti. Jedni tuguju, drugi se raduju - dualizam večitog opstanka tragičnih srpskih podela.
Predmet te „teorije zavere“ je jedan od sedam potpisanih međudržavnih sporazuma između Rusije i Srbije prilikom posete Medvedeva Beogradu. Radi se o sporazumu o humanitarnom reagovanju u vanrednim situacijama, sprečavanju elementarnih nepogoda, tehnoloških havarija i uklanjanja njihovih posledica. Na osnovu tog sporazuma biće formiran regionalni centar u Nišu za reagovanje u vanrednim situacijama. Taj sporazum su i jedni i drugi pominjani protumačili, ni manje ni više, nego kao dogovor o formiranju ruske vojne baze u Nišu! Da je 1. april pa da prihvatimo. Naši „Ameri“ zbog toga tuguju, naši „Rusi“ se raduju. Ali ljudi, nema nikakve ruske vojne baze u Nišu.
Radi se o centru koji je, između ostalog, potreban da bi se obezbedili kapaciteti za reagovanje u slučaju havarije na gasovodu, čija će trasa ići preko Niša. Šta ako, kad bude izgrađen, ne daj Bože, dođe do havarije ili diverzije, pa iscuri gas i zapali se. Potrebne su specijalne ekipe koje će biti opremljene i osposobljene za posebne zadatke u takvim neuobičajenim situacijama. Bez tog centra budući gasovod bi bio kao zgrada od sto spratova bez ikakve protivpožarne zaštite. Ono što javnost ne zna, bio je planiran isti takav regionalni centra ali od strane dragih nam prijatelja iz SAD i NATO. Trebalo je da nam oni poklone odgovarajuća vozila i opremu.
„Teorija zavere“, međutim, nije samo rezultat neinformisanosti ili naših unutrašnjih nesuglasica na liniji Zapad-Istok. Ima ona dublju i smišljenu pozadinu. Susedna Bugarska, čija nova vlada ne skriva svoju ljubav prema Vašingtonu, priprema medijsku i političku kampanju kojom, poput naših teoretičara zavere, želi da konstruiše priču o „ruskoj bazi na granicama Bugarske“. Ta budalaština treba da preraste u zahtev da se zastane sa pristupanjem Bugarske poslu realizacije izgradnje gasovoda „Južni tok“, jer Rusi, sudeći po planovima za izgradnju „vojne baze“ u Nišu, imaju neke „tajne planove“ koje skrivaju iza gasovoda. Za bugarske „Amerikance“, isto kao i za naše, to će biti sasvim dovoljno da sumnjičavo zavrte glavama i podrže američku, ovaj, bugarsku vladu u njenim naumima. Braćo Bugari i braćo naši „Amerikanci“, osvestite se. Treba živeti, a života i prosperiteta nema bez energije. Od „teorija zavere“ ste živeli u vreme Miloševića, dosta je bilo.
