Izvor: Politika, 21.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niš centar ruskih letećih vatrogasaca
Ukoliko i druge zemlje prihvate ideju srpske i ruske vlade, kod nas će biti centar jugoistočne Evrope za vanredne situacije
Sporazumom koji su prekjuče potpisale vlade Srbije i Rusije, odnosno naša ministarstva, dogovoreno je da se u Nišu osnuje zajednički humanitarni centar, koji bi bio logistička baza za operacije zaštite i spasavanja kod nas i u regionu. Njegove delatnosti bile bi gašenje velikih požara i učestvovanje u otklanjanju posledica drugih vanrednih situacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao što su poplave, zemljotresi, tehnološko-hemijske havarije, terorističke akcije, razminiranje terena, kad su u pitanju pandemije...
Taj centar radio bi tokom cele godine, a u njegovom sastavu bili bi magacini i skladišta za čuvanje hitnih materijalnih rezervi koje su neophodne u akcijama i operacijama zaštite i spasavanja kao što su hrana, lekovi, zavojni materijal, gorivo, mazivo, šatori, kreveti, spasilačka oprema i rezervni delovi za opremu, sredstava za dekontaminaciju i dezinfekciju objekata, sredstva za dezinfekciju vode i slično. Centar bi obezbedio stalnu popravku i servisiranje, remont i održavanje opreme za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama, kaže u intervjuu za „Politiku” Ivica Dačić, zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Da li će u centru biti angažovano civilno, policijsko ili vojno osoblje i da li već postoje neke procene o tome koliko će ljudi biti angažovano?
Ovde se radi o humanitarnim aktivnostima. Ovo je apsolutno nevojni oblik saradnje, zasnovan na civilnoj komponenti. Sporazumom je predviđeno da to bude zajednički centar u kojem bi učestvovali svi resursi sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije.
Nije bilo procene o ljudstvu, tek će se razgovarati o detaljima u narednih godinu dana. Predstoje operativni sastanci na kojima će se razmotriti sve pojedinosti. Delatnost i pravni status centra će tek biti regulisani posebnim ugovorom, koji treba da napravimo do sledeće sednice međuvladinog komiteta koja će biti održana u drugoj polovini sledeće godine. Takođe, centar bi funkcionisao apsolutno u skladu sa standardima EU, jer je Rusija već potpisnica elemenata takve saradnje u ovoj oblasti sa EU.
Zašto je izabran baš Niš i termin „humanitarni centar” kada je reč o reagovanju na vanredne situacije?
Razgovaralo se da bi najbolja lokacija za stacioniranje tog centra bio Niš jer ima dobar geografski položaj, odgovarajuću infrastrukturu, ima međunarodni aerodrom, tako da bi centar bio praktično logistička baza za čitav ovaj region.
Kada je reč o nazivu, to je za sada opšta odrednica, on će biti regulisan posebnim ugovorom i zavisiće od toga koliko će zemalja da učestvuje. Do februara trebalo bi da se sa drugim zemljama u regionu razmotri pitanje njihovog eventualnog učešća, misli se na zemlje kao što su Grčka, Makedonija, BiH, Hrvatska, Crna Gora, Bugarska, Rumunija i onda bi taj centar mogao da bude balkanski ili centar jugoistočne Evrope za vanredne situacije.
Da li sporazum predviđa da će izvestan broj ruskih pripadnika biti stalno stacioniran u Srbiji?
Ruska strana obezbedila bi prisustvo njihove humanitarne avijacije za gašenje požara, odnosno druge potrebe i humanitarne informacije. Takođe u planu je da se u toku iduće godine napravi specijalizovana četa za razminiranje, koju bi činile srpske i ruske snage, znači pripadnici MUP-a Srbije i ruskog ministarstva za vanredne situacije.
Dakle ruski protivpožarni avioni i helikopteri koji su u letnjim mesecima angažovani u regionu na gašenju šumskih požara bili bi stacionirani u Nišu?
Da, oni bi tu bili smešteni.
Hoće li Srbija kupiti namenski protivpožarni helikopter ili avion?
U slučaju da se napravi jedan ovakav zajednički centar, ne bi bilo posebne potrebe za takvom kupovinom.
Da li ste vi bili u prilici da razgovarate s predsednikom Medvedevim?
Nije bio predviđen nikakav bilateralni susret, ja sam ga dočekao i ispratio u ime vlade, kao i Vuk Jeremić, i tom prilikom smo razmenili nekoliko rečenica. Razgovarali smo i za vreme drugih sastanaka, a tu priliku sam imao i pre nekoliko meseci u Sankt Peterburgu.
Kakav je vaš utisak?
Nije preterivanje kada se govori o istorijskom značaju ove posete. Čini mi se da kada kod nekih država i naroda postoji tradicionalno i iskreno prijateljstvo, onda se ponekad misli da se to podrazumeva i da ne treba činiti nikakve dodatne napore na učvršćivanju tog prijateljstva. Zato mislim da je ovo potvrda ne samo prijateljskih odnosa, već i jednog političkog partnerstva koje Srbiji na međunarodnom planu svakako mnogo znači, jer bi pozicija Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji bila značajno različita da nije imala principijelnu podršku Ruske Federacije.
Da li je tokom razgovora sa predsednikom Rusije na bilo koji način pomenuto šta bi bilo sa rusko-srpskim odnosima ako bi Srbija ušla u NATO?
Ne, to nije bila tema razgovora, barem ne u onom delu u kojem su učestvovale delegacije u kojima sam ja bio. Međutim, tu ne treba postavljati priču ili – ili. Generalna sugestija je da dobar razvoj naših političkih odnosa treba da prati sve veći razvoj naših ekonomskih, kulturnih i duhovnih veza, što, čini mi se, značajno zaostaje u odnosu na tradicionalno dobre političke odnose.
Nedavno je, na osnovu informacije BIA, u Južnoj Americi zaplenjena veća količina kokaina. Novinarski nezvanični izvori naveli su da je akcija sprovedena mimo MUP-a Srbije da informacija „ne bi procurela”. Da li ste vi i MUP bili informisani o toj akciji?
Svaka bezbednosna struktura ima svoj način rada, koji se koordinira u Savetu za nacionalnu bezbednost. MUP je uhapsio sve koji su navedeni po nalogu specijalnog tužioca i tu postoji potpuna saradnja naših bezbednosnih službi i policije u svim segmentima. U proteklom periodu je i na osnovu informacija MUP-a bilo veoma značajnih zaplena kokaina na sličan način kao što je ova koja je nedavno izvedena.
U poslednje vreme došlo je do promene maršruta ilegalne trgovine narkoticima. Kada je reč o kokainu, sve više se prelazi maršruta iz Latinske Amerike prema zapadnoj Evropi. Takođe, mnoge kriminalne grupe sa područja bivše Jugoslavije upletene su u tu trgovinu, koja je pre svega namenjena tržištu zapadne Evrope. Baš zato je ova akcija od izuzetnog značaja i pokazuje da se samo uspešnom saradnjom svih struktura može uspešno boriti protiv organizovanog kriminala. To je svakako veliki uspeh koji sigurno doprinosi podizanju ugleda naših bezbednosnih struktura i cele naše države.
Spomenuli ste kriminalne grupe s područja bivše Jugoslavije. Spekuliše se da iza interkontinentalnog šverca droge zapravo stoje grupe koje mnogi nazivaju „crnogorskom mafijom”. Šta možete reći o snazi tih grupa u Srbiji?
Na prostoru bivše Jugoslavije sve grupe su na neki način strukturisane, ima ih iz gotovo svih republika i sastavljene su od pripadnika svih naroda. Pojedinci imaju više državljanstava, tako da kada se upotrebljavaju neki izrazi odakle potiču neke grupe, veoma često se upotrebljava izraz „iz bivše Jugoslavije”, zato što su međusobno povezane.
Srbija i Crna Gora su godinama imale zajedničku državu i sigurno je da je i to doprinelo određenom lakšem kretanju kriminalnih grupa unutar te teritorije. Mi smo u poslednje vreme uspeli da sprečimo prenošenje na ulice Beograda onoga što možda dolazi sa tog područja. Međutim, ta borba mora da se vodi i zajedno sa crnogorskim policijskim i bezbednosnim strukturama i zato je neophodna saradnja u regionu.
Što se tiče Srbije i MUP, BIA i svih drugih bezbednosnih struktura, a tu mislim i na vojne, postoji potpuna spremnost na saradnju i to smo dokazali u prethodnom periodu. Srbija je lider u regionalnoj saradnji borbe protiv kriminala i to pokazuju i rezultati.
Sandra Gucijan
-----------------------------------------------
Stepen obezbeđenja i viši nego što je bilo potrebno
Tokom posete ruskog predsednika na snazi su bile izuzetne mere bezbednosti. Da li su predstavnici ruskih službi imali neke primedbe?
Nije bilo nikakvih primedaba, verovatno i zbog našeg iskustva prilikom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, a i imajući u vidu i događaje i incidente iz prethodnih meseci. Stepen obezbeđenja možda je bio i viši nego što je bilo potrebno i zato se zahvaljujem svim građanima na razumevanju i čestitam svim pripadnicima MUP i drugih bezbednosnih struktura na izuzetno dobro urađenom poslu.
[objavljeno: 22/10/2009]
Pogledaj vesti o: Seizmološki Zavod Srbije, Poplave
