Izvor: RadioCity.rs, 11.Dec.2020, 12:39
„Moja omiljena tetka“ nas uči kako da prevaziđemo razlike i ograničenja
Moja priča počinje pre više od jedne decenije.Tačnije pre dvanaest godina kada se rodio Jovan, moj bratanac. Naš odnos je oduvek bio poseban. Od pet tetki koliko ih ima, izabrao je baš mene, tetku koja se kreće pomoću invalidskih kolica, započinje svoju životnu priču Marija. Voleo je od malena da provodi vreme sa mnom,i pored mene je za razliku od svojih vršnjaka primećivao sve barijere poput stepenika i ivičnjaka. I danas to čini.
Marija kaže da su joj prijatelji >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << govorili da bi trebalo da zapiše priču o dečaku i njegovoj tetki. Svet je pun dečaka i njihovih tetki, razmišljala je ona, ali ovo delo je više od toga. Jer ova knjiga nije samo gomila razbacanih misli na papiru, ovo je knjiga sa „posebnim potrebama“, esagovornica. Da, dobro ste pročitali, reč je o knjizi sa posebnim potrebama, jer ima za cilj da nas nauči da prihvatimo razlike i pobedimo predrasude. - ističe.
Da bih vam to dočarala, govori Marija, podeliću jedan citat iz knjige koji glasi ovako: „Najgore barijere su barijere u glavama. Postoje ljudi koji imaju drugačiju boju kose, drugačiju boju očiju ali i drugačiju boju kože. Postoje ljudi koji se kreću pomocću dve noge, poput tebe, ili pomoću četiri točka poput mene. Moraš da zapamtiš da smo svi različiti, ali da svi mi na isti način plačemo i smejemo se. Ako prihvatiš sve te razlike i pobediš predrasude, moći ćes da rušiš barijere poput stepenika. Tada ćes moći da menjaš svet.“
Sledeći sopstveni savet Marija je i sama poželela da učini svet boljim mestom. Prvi primerak svoje knjige postavila je licitaciju, u humanitarne svrhe. Taj dan će joj zauvek ostati u sećanju. Moju prvu licitaciju trebalo je da odobri neko od admina. Tog dana to je bila Sandra Milosavljevic iz Vršca. Kako je knjiga odmah privukla pažnj, a ja nisam mogla da isfininsiram štampanje novih primeraka Sandra mi se javila i predložila da ona isfinansira 10 knjiga. Bila sam oduševljena da neko koga ne poznajem učini tako nesto. Nakon tih 10, odštampale smo drugi krug, treći, pa ćetvrti i evo sada je 46. knjiga po redu trenutno na licitaciji a sanduce mi je puno divnih poruka. Knjiga je sakupila preko 27. 000 dinara za nase mališane. A sa Sandrom se rodila jedno divno prijateljstvo.
Knjiga je napisana rukom, jer se autorka na taj način osećala bliže čitaocima. Bogata je ilustracijama, Dušana Cvetkovića i namenjenja je svim uzrastima. Mogu reći da je univerzalna. Čitaju je i odrasli i to ih podstiče da razmišljaju o osobama sa invaliditetom. I zbog toga nikako ne smemo dozvolitiii da te osobe budu na margini društva. I ne možemo čekati da na svojim plećima osetimo neku nedaću pa tek tada shvatimo druge. Svet bez empatije nije dobro mesto za život – napominje sagovornica.
Za Novu godinu ima samo jednu želju, da knjiga bude dostupna svakom detetu, jer deca se ne rađaju sa predrasudama, da li će ih steći kasnije u toku života zavisi od nas i okruženja. – napominje. Dodaje da je mozda je sada pravo vreme da i ona „veliko dete" šapne želju Deda Mrazu. Jer, ko zna, uz malo praznične magije i zvezdane prašine, možda se i ispuni.
