Izvor: Medijski istraživački centar, 17.Feb.2013, 16:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mladi uhvaćeni u „mreži“

Tri do četiri sati dnevno 42,9 odsto ispitanika provede na internetu, pokazalo je jedno od istraživanja u Nišu. Preteran boravak na internetu kod mladih utiče da prekinu kontak sa realnim i žive u svoj virtualni svet, rečnik im postaje oskudniji, komunikacija je bez emocija a prete im i zdravstveni problemi pa i zavinsot od interneta.
Piše Vesna Petrović
 Preko 98 odsto učenika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ koristi internet, 42,9 odsto njih to radi tri do četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << sata dnevno, 10 odsto ispitanika na internetu dnevno provede između pet i šest sati, a preko čest sati njih deset odsto je na ovoj globalnoj mreži, pokazali su rezultati istraživanja koje je „Smart grupa“ izvela među učenicima ove niške gimnazije.U istraživanju je učestvovalo 138 ispitanika, učenika škole od prvog do četvrtog razreda.Rezulati istraživanja prezentovani su na tribini „Deca u rukama imnetenta“ koja je održana u Prvoj niškoj gimnaziji Stevan Sremac u organizaciji Smart grupe i uz podrušku Pedagoškog društva informatičara Srbije.Na tribini su o lošim i dobrim stranama korišćenja interneta govorili Vesna Stevanović, psiholog,Bojan Marković, profesor informatike,dr Ratomir Đurašković, doktor sportske medicine i mr Nenad Popović, sociolog.
-Cilj tribine je da se mladima ukaže na probleme sa kojima mogu da se sretnu prekomernim korišćenjem interneta i društvenih mreža – kaže Dušan Todorović, student elektronike. –Već je dokazano da prekomerni boravak na internetu može da preraste u bolest zavisnosti koja se tretira kao i sve ostale bolesti zavisnosto, ali dovodi i do zdravstvenih problema posebo kod dece koja se tek formiraju.Smanjenje direktne komunikacije sa vršnjacima je problem kome se mora posvetiti posebna pažnja.Mladi prestaju direktno da komuniciraju i njihovi razgovori se pretvaraju u puke poruke preko društvenih mreža,nema više emocija, rečnik postaje sve oskudniji, koriste se skraćenice, a da ne govorim o tome da tokom vremena deca gube kontakt sa realnim svetom i žive u nekoj svojoj virtuelnoj stvarnosti.
Da mladi, počev od osnovaca i to u nižim razredima pa sve do srednjoškolaca previše vremena provode ispred računara pokazalo je i istraživanje u Prvoj niškoj gimnaziji.
-Rezultati istraživanja su pokazali da 90 osto ispitanika koristi društvene mreže – objašnjava Jovana Stojanović, student ekonomije. –Stranice sa zabavnim sadržajem posećuje njih 82 odsto dok samo 27 odsto ispitanika posećuje stranice sa naučnim sadržajem.Oko 25 odsto ispitanika uglavnom na internetu igra igrice od kojih neke mogu da budu i više nego opasne.
Da internet pomaže da se savlada školsko gradivo smata 66,4 odsto ispitanika i to je dobro jer pokazuje da se internet koristi i u korisne svrhe.Ali vreme koje mladi provode na internetu i društvenim mrežima je i više nego zabrinjavajući podatak.
-Na pitanje koliko puta dnevno proveravaju fejs čak 31,4 odsto ispitanika je reklo da to čini više od pet puta na dan – objašnnjava Jovana Stojanović. –Do pet puta to čini 15 odsto njih.Sa zloupotrebom podataka do sada se srelo njih 50,7 odsto.
Psiholog Vesna Stevanović je govorila o zloupotrebi i zavisnosti od interneta.Ona smatra da su mladi koji previše vremena provode na internetu izloženi elektronskom nasilju, a na roditeljima je da pokušaju, ako se radi o deci mlađeg uzrasta, da im pomognu da se suoče sa ovim problemom.
-Mladi koji od četiri do pet seti provode na internetu počinju da zapostavljaju stvarnost, gube emocionalne veštine jer ih ne mogu prepoznati, počinju da gube sposobnost kontrolisanja impulsivnosti i žele sve sada i ovog trenutka – ističe Vesna Stevanović.
Prema njenima rečima zavisnost od interenta se nimalo ne razlikuje od ostalih zavisnosti, poput recimo alkohola ili opojnih supstanci.
-Kao kod svake zavisnosti i ovde se počinje od puke radoznalosti – objasnila je ona. –Radoznalost se potom pretvara u naviku korišćenja intereneta koja potom prersta u zavisnost.Zavisnik se prepoznaje po opsesivnoj želji da provodi na internetu tri i više sati dnevno i pri tome zanemaruje sve ostale obaveze koje ima.Mladi ljudi su posebno rizična grupa jer su u osetljivom rizičnom dobu i još nisu formirali svoje ličnosti.
Opasnosti koje prate mlade koji previše vremena provode na intrenetu su mnogobrojne, a privlačnost interneta se ogleda u nekoliko stvari.Pre svega u anonimnosti jer na društvenim mrežama i internetu svako može da se predstavi onako kako želi i da to, što je još važnije, niko ne može da proveri.
-Posebno su podložna zavisnosti od interneta deca koja su usamljena i koja na taj način beže od usamljenosti – dodala je Vesna Stevanović. –Intrenet je za mnoge i beg od realnosti,učenja, ograničenja i obaveza.To je mesto gde ne postoje kazne za izrečene laži, a ima puno nagrada.Jedna od njih je i zabava koju internet pruža što dodatno učevršuje „druženje“ sa njim i, što se nikako ne može zanemariti, dostupan je mladom čoveku 24 sata.
Nenad Popović, magistar sociologije sa Filozofskog fakulteta u Nišu smatra da je internet naša stvarnost i da on sam ne prestavlja opasnost kao takav već osobe koje ga koriste.
-Nove generacije mladih danas žive u veoma komplikovanom svetu kome pripada i internet i sasvim je opravdano da se oni drugačije ponašaju od generacija pre njih kojima i mi pripadamo – kazao je Popović. –Sposobnost dece da se koriste intrenetom i da rade više stvari istovremeno nije slučajnost.To je njihova borba za opstanak u savremenim uslovima života.Mašinama se danas prepušta proizvodnja meterijalnih stvari, a najplaćeniji pozivi su povezani sa internerom.
Upravo iz tog razloga Popović je poručio roditeljima da se pridruže deci na internetu, kako da bi usavršavali sebe,ali i da bi stekli sposobnost da ih lakše konktrolišu kako ovi ne bi prešli grnice dozvoljenog korišćenja interenta.
-Naučite ih da se internetom služe na njihovo dobro – poručio je Popović.
Koliko je internet, uglavnom indirektno, štetan za zdravlje dece objasnio je dr Đurašković, doktor sportske medicine.On smatra da je telesno držanje dece danas sve lošije, da se povećava broj dece sa ravnim stopalama, krivom kičmom ili smetnjama u vidu.
-Na osnovu istraživanja koje smo obavili u niškim osnovnim školama između 38 i 74 odsto dece ima loše držanje tela – kazao je dr Đurašković.
Izostanak fizičke aktivnosti i dugo sedenje ispred kompjutera je uzrok toga.Deca koja na stolici koja nije anatomski prilagođena potrebama njegovog tela provede četiri i više sati neosporbo će posle nekog perioda da ima problema sa lošem držanjem tela što može da uvede u nove zdravstvene probleme.

Nastavak na Medijski istraživački centar...