Izvor: Politika, 25.Avg.2010, 00:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kilo hleba od pola do četiri evra

Cena bele vekne razlikuje se više od 10 dinara u zavisnosti od grada i prodavnice u kojoj se kupuje. – Tražnja za skupim specijalnim veknama na nivou statističke greške

Cena belog „običnog” hleba razlikuje se i više od 10 dinara u zavisnosti od grada i prodavnice u kojoj se kupuje. U većini trgovinskih lanaca širom Srbije bela vekna, tipa „sava” košta, u proseku 38 dinara, dok je u Nišu hit najjeftinija vrsta hleba, takozvani leskovački, koji po manjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnjama može da se kupi i za 26 dinara. Slično je i u pojedinim dućanima na ćošku u Kruševcu, Kragujevcu, Petrovcu na Mlavi ili Kuršumliji gde vekna može da se pazari i za manje novca. Desetak dinara može delovati malo, ali kako je reč o gotovo 30 odsto vrednosti, to je mnogima dovoljno da obiđu radnje u potrazi za jeftinijim veknama.

Jaz između najskupljih i najjeftinijih još je veći ukoliko se pregledaju rafovi sa specijalnim vrstama. Tu su integralni, lovački, baget, sa začinima, seljački, mlinarski, sa suncokretom, maslinama ili paradajzom, posni, dijet, nordijski, ruski, sendvič, kukuruzni, porodični, pogače, tost, upakovani produžene trajnosti, bez brašna... Najjeftinije vrste vekni koštaju 40 dinara, a mala pakovanja najskupljih prelaze i 150 dinara. Jedan od najskupljih u marketima je „pur-pur” hleb – 350 grama košta 168,90 dinara. To znači da bi za kilogram valjalo izdvojiti oko 480 dinara! Ali, kupovina takvih vrsta na nivou je statističke greške u poređenju s belim hlebom.

Izbor vekne diktira dubina novčanika, kažu u većini trgovinskih lanaca. To potvrđuju i njihovi izveštaji. Najviše se traže najjeftinije vekne. Beli hleb „sava” završi u 80 do 90 odsto korpi potrošača, a preostalih 10 ili 20 otpada na sve druge.

– Ljudi najviše kupuju najjeftinije vekne. U vreme besparice to je logično. Prema mojim podacima, u urbanim gradskim sredinama belu veknu, tipa „save” kupuje nešto više od 80 odsto potrošača, dok u manjim mestima učešće belog, običnog hleba prelazi i 95 odsto – objašnjava Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

To potvrđuju i vodeći trgovci. U „Delta maksiju” beli hleb „sava” i „maksi” kao i „narodni hleb” u ukupnoj prodaji učestvuju 80 odsto.

– Uvek je bilo tako. I kod nas na beli hleb otpada barem 80 odsto prometa. Potrošači sporo prihvataju druge vrste – rekla je Milena Radulović, direktor marketinga „Jabuke” i SOS marketa.

Čini se tako da je trend koji je počeo pre nekoliko godina posustao. Što zbog zdravlja, što zbog pomodnosti, mnogi su tada počeli da na uštrb „save” pazare nove vrste vekni. Kriza i besparica sada su presekle, kažu trgovci, blagi trend rasta prodaje ovih vekni. Zato su mnogi ponudu obogatili i takozvanim narodnim vrstama koje koštaju i po 28 dinara. Jeftiniji su od drugih, ali nestane ih do podneva, kažu potrošači. Zato ih i nema među pet najtraženijih varijanti u većini lanaca.

Jasno je, stoga, zašto trgovci i dalje brane cenovnike. Prošlo je, naime, nedelju dana od kada je Beogradska pekarska industrija podigla cenu hleba sa 38 na 44 dinara, a cene u svim trgovinskim lancima miruju. Zbog smanjene tražnje i pada kupovne moći, prinuđeni su da, kako kažu, iz sopstvenih resursa održe stare cene. Iz istog razloga drugi veliki pekarski sistemi još ne najavljuju poskupljenja.

S. Despotović

objavljeno: 25.08.2010.
Pogledaj vesti o: Kruševac,   Leskovac

Nastavak na Politika...