Izvor: GradNis.net, 23.Feb.2010, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad bajke povezuju bogate stvarnosti…
Sasvim je sigurno da ono što je TexTura sinoć priredila svojoj publici, nije se skoro ni videlo ni osetilo na ovom prostoru. Nije reč o samom programu, koji je bio dinamičan i kolažan. Ni o tome što je ovaj projekat okupio u Jedno Slož(e)no Celo Biće različite generacije, talente i interesovanja. Poenta je da je to Biće sinoć zbilja disalo čistijim plućima. Da su se energije odraslih ljudi i dece prepoznavale, vibrirale na istim frekvencijama i pretapale se jedna u drugu, čineći sklad. Pozitivan i topli utisak izgradili su svi koji su se nalazili u sali. Podjednako učesnici, čija je volja, snaga, idejnost i čistota kojom su pristupili programu bila više nego vidljiva. Ali i publika, koja je došla otvorenog srca, spremna da u sebe upije ono što smo im mi od srca spremili i poklonili. Jer nije važno samo umeti dati... Primiti je često mnogo bitnije umeće... Od svega što sam sinoć govorila, najbolje se sećam onoga s početka, nakon baletske tačke Milica Marjanović, koju je izvela uz muzičku numeru Ljubav je to dečjeg hora Kolibri. watch?v=2UYrzZrGMOA&feature=PlayList&p=A6E3BCD3D1986878&playnext=1&playnext_from=PL&index=18 Pesma koju danima preslušavam me je pred sam izlazak i pozdravljanje publike podsetila na neko vreme mog najranijeg školovanja... Možda ono, kada se oko nas sve rušilo, a ja tada jedva da sam imala pojma da neka tamo zemlja, koja i jeste i nije moja, ratuje... Još uvek su kasete bile popularne, i sestra i ja smo redovno slušale Kolibri. Strana A. Strana B. Neprekidno. A uveče sam, kada sestra zaspi, a ponekad i sa njom, slušala bajke Stevana Raičkovića... Nisam puno porasla, kao što rekoh sinoć. Jesam pila mleko (ali ne ova multivitaminska Niške mlekare), jesam jela spanać (kao što nam je poručivao Mornar Popaj), ali sam rastom ostala niska. Ipak, jedino u čemu rastem su misli i srce, da sve mogu da strpam u njih... a u mnogo čemu još uvek volim to detinjsko, igre, besmislice (a nadsmislice), crtane filmove... Ali ovo vreme danas je drugačije. Vreme interneta i Fejsbuka, vreme Harija Potera i Gospodara Prstenova, vreme Simpsonovih , Jagodice Bobice i Sunđer Boba... Nije strašno što se menja struktura i sadržaj vremena i ono što deca vole... Važno je da se nešto provlači kroz sva ta doba... Prijateljstvo i Ljubav. Pa, tako, rekoh, dane neki počinju igrom, kao što je to Mlica Marjanović. Ili pesmom, kao što je to slučaj sa decom Dečjeg kulturnog centra koja su sinoć pevala: Anđela Tasić, Milja Milenković, Ana Milosavljević i Pavle Ranđelović. Ili pesmom, kojom je dan započinjao hor Kolibri. Ili pesmom, kojom dan započinje najmanja ptica na svetu - kolibri. Ja verujem u kolibrije, ali još više u sokolove i lepo je dan počinjati letom... 'Leteti, leteti, lepo je leteti... živeti, živeti, lepo je živeti...' A kako pesnici počinju dan? Obično - rečju. Zar nije prelepo videti kako ljudi imaju tri deteta, tri kćerke, a sve tri su mlade pesnikinje? Ksenija, Natalija i Jefimija Kocić. Ili dete prvog razreda Osnovne škole Ćele kula kako je tek naučilo slova, a već piše...? (A učiteljica Ljiljana Marković bodri decu i na sceni, i u školi... i u odrastanju...) Kroz pisanje se razvija mašta, osećajnost i misaonost... Kroz sve što je kreativno (jer opasne su naše pritajene, silom zatvorene, kreativne energije... da li hoćemo takav namet?)... Da biste postali veliki pesnici, kažu, potrebno je da imate talenat. Pratim Dušana Matejića, pesnika... glumca... (u krajnjem, ludaka ), inače dobitnika nagrade 'Penički Miljkovac' za 2008. godinu... i svakim danom sve više se uveravam kako on raste u vertikale, horizontale i dijagonale... Čitam i volim sve što piše Biljana Stanojević... (pesme, bajke, priče... podjednako dobro i za decu i odrasle... sa podjednako puno ljubavi i osećanja sveta...) Isto tako i pesme za decu, romane na dijalektu... pesme koje čuvaju našu tradiciju... Violete Jović... (istovremeno sjajne slikarke... bez koje nijedna kulturna manifestacija nije protekla, da ona nije bila učesnik, a vrlo često i organizator...) Ti ljudi su moji prijatelji i daroviti umetnici. Ali pored talenta, vredi da imamo i podršku... Nekad je najmanje imamo u kući, ali zato je škola ta gde provodimo najviše vremena, gde neko treba da nas primeti... Bila sam oduševljena kada sam upoznalala nastavnicu srpskog Dobrilu Pavlović (OŠ Car Konstantin), a sinoć i divno ganuta kada sam videla koliku ljubav ona uživa kod dece... To je bio jedan od meni tako dragih trenutaka, i posebno u tome draga njena skromnost, pa čak i stidljivost da govori o sebi, već je svoje vreme prepustila učenicima, sadašnjim (Anđela Igić i Mladen Ivanović) i bivšim (Teodora Mišeljić i Marija Madić)... A Marija Madić je jedna predivna i prelepa devojka, čijem nastupu je prethodila najfascinantnija najava ikada ... Davorin Dinić i njegov prijatelj Loko su me ostavili bez teksta, bili su originalni, dosetljivi, zanimljivi, duhoviti... bili su neprepričivo dobri... Ja sam u jednom trenutku zaplakala od smeha... I čini mi se, i deca i ja i svi ostali smo jedva čekali sledeće Davorinovo pojavljivanje... Davorin je bio najbolja sveza večeri, tako je vešto i uspešno prespojio svetove, i mogu reći da sinoć odigrao maestralnu ulogu nosećeg stuba sinergičnosti... Davorinova sledeća voditeljska najava bila je za Rusomira Arsića, jednog od Davorinu najdražih pesnika iz detinjstva... neprikosnoveno odličan, gotovo najbolji naš pesnik za decu. A i ja sam se sva istopila kada sam čula onu Obrnutu pesmu... koliko sam je samo puta čitala kad sam bila dete! Više nego prijatno iznenađenje za mene je bio i Vlasta Cenić i njegova koleginica Danijela Stojanović, nastavnici osnovne škole u Doljevcu. Vlasta Cenić je poseban po tome što poeziju za decu piše na dijelektu, tako da je deci iz našeg regiona blisko takvo obraćanje, a kao što sam kazala na TV5, on pokazuje bogatstvo i našeg jezika i književnosti... Najslađa na sceni bila su deca koju Mirjana Đorđević, glumica Lutkarskog pozorišta i Akademskog pozorišta SKC-a, uči glumi u okviru UMS škole za talente. Njihovi skečevi bili su simpatični i smešni, ali mislim da je sama njihova pojava bila jedan od onih 'bum' efekata, kada vam se pažnja fokusira na te mališane i dovoljno je samo da ih gledate, čak ne moraju ništa da kažu. I kod kuće sam se smejala kada sam se setila kako je najmlađa među njima, kada su u paru recitovali 'Bio jednom jedan lav' , ponavljala tankim glasićem: 'Strašno, strašno'... maleno bićence, sva je drhtala (Setih se onoga što je Leontina jednom rekla povodom najmlađih članova hora Čarolija - kako oni nisu tu toliko da pevaju, koliko da budu najupečatljiviji dekor. ) Najprofesionalnija i nesvakidašnje otkačena i energična bila je Biljana Radenković (još jedna glumica Lutkarskog pozorišta, koja istovremeno vodi Akademsko pozorište SKC-a). Ona druga koja se sa njom glupirala pred najavu Rusomira Arsića, a uz pesmu Violete Jović Buve stoperke... ta druga buva... bila sam ja. Biljana i Davorin su izveli veoma zanimljiv deo predstave Kneževi snovi (režija: Aleksandar Kanjevac) i jedva čekam da odem u pozorište da je celu odgledam, sve činove i sa svim rikvizitima, koji su juče bili smanjeni, kako bi i na projektoru mogao da se gleda prateći materijal - fotografije Aleksandre Stojković, Nevene Kragić, Aleksandra Z. Dimitrijevića i Miodraga Miše Ignjatovića. (Sada im svima znam prezimena... ) Te fotografije doživeće svoju prezentaciju uskoro i na FB profilu SKC-a, zajedno sa slikama svih učesnika... A na video bimu prikazan je video snimak - jedan od mnogih sa predstava Pozorišta mladih iz Novog Sada, sa kojima sarađuje Mika Mladenović, muzičar i stalni saradnik na projektima TexTure... watch?v=hBwXliHgRRQ Dakle, ogroman broj ljudi bio je uključen direktno u program, ili kao podrška (Lutkarsko pozorište, Niška mlekara, Dečji kulturni centar, Dečja biblioteka)... Iako smo i preterali sa programom, drago mi je da smo svi našli dodatne snage (a kako i ne bi, kad smo se udružili ) da odgledamo i film Nesrećna Kafina, koji je rađen u okviru radionice crtanog filma u Dečjoj biblioteci... Uz priču o Dečjoj biblioteci i nagoveštaj njenih radionica, koje predano organizuje i Saša Luković-Vasiljević, šef dečjeg odseka Biblioteke Stevan Sremac, sasvim tendenciozno, sa željom da ih i povežem i skrenem pažnju, stavila sam i priču o Jasni Zejnelović. Naime, reč je o jednoj romskoj učenici, koja me je zadivila svojom bistrotečnošću, pesmama, ponašanjem na sceni,... Na prvi pogled je pokupila velike moje simpatije, a ono što ja (i svi koji sa mnom forsiraju ovakve tipove književnih večeri) želim(o) jeste opuštenost i učesnika, a i interakcija sa publikom. Dobro, ja sam se na trenutke malo više opuštala... Ali sve je, tvrdim, krenulo od Dušana Matejića, kada je zabroavio, pa se naknadno vratio da najavi našu Bilju... Tek sada se prisećam da je on deci pričao basnu, a ne pesmu. Biljana je već profesionalnije odradila to od nas - najavom Jelene Ignjatović (učenica Gimnazije 9. maj... pored Milice balerine)... Sada gledam spisak nagrada koja su deca-učesnici osvajala na takmičenjima i konkursima... Neverovatno...! O njima će posebno biti reči na sajtu... A vi ostanite sa vama. Sa nama. Sa decom. Uz decu. Deca. U vek vekova. Amin. No related posts.
