Hrast u selu Divljana, star 1.024 godine - najstariji na Balkanu

Izvor: NiskeVesti.rs, 07.Maj.2016, 09:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrast u selu Divljana, star 1.024 godine - najstariji na Balkanu

U selu Divljana kod Bele Palanke nalazi se možda najstariji "živi stvor" na Balkanu - zavetni hrast koji je po podacima Turističke organizacije Bela Palanka star 1.024 godine, a zasadili su ga podanici makedonskog cara Samuila, koji je živeo od 958. do 1014. godine.

Šezdesetosmogodišnja Ruža Ćirić, koja živi desetak metara od zavetnog hrasta, kaže da je on velika atrakcija, ali i sveto drvo prema kome se meštani odnose sa velikim poštovanjem.
"Hrast ima tri metara >> Pročitaj celu vest na sajtu NiskeVesti.rs << u prečniku. Nalazi se na crkvenoj zemlji. Sa gornje strane stablo je zdravo, ali je interesantno da je sa donje strane zapravo šuplje toliko da u šupljinu mogu stati sto i dve stolice. Zbog fascinantne šupljine stablo sa donje strane izgleda kao pećina", priča ova starica.
Ovde se nekada, do pre sedam, osam godina donosila litija, priča ona, slavila se Sveta Trojica, igralo se kolo, slavilo se, veselilo se, ali je to ostalo samo u sećanju, jer se više nažalost to ne praktikuje.
{gallery}hrast-bp{/gallery}
Na svega desetak metara od hrasta starog 1.024 godine nalazi se još jedan hrast, star više od 500 godina, ispod koga se nalazi izvor veoma jake bioenergije koji, po pričama meštana, pomaže u lečenju raznih bolesti.
"Bila je tabla sa napisanom terapijom. Dolazio je veliki broj ljudi, razni bioenergičari, poznati lekari. Ta bioenergija, po priči ljudi koji su ovde dolazili, leči kostobolju, skida pritisak, a jednom mladiću iz Pirota pomogla je da ustane iz invalidskih kolica, iako je bio nepokretan", kaže za Tanjug Ćirićeva.
Iako zavetni hrastovi u ovom delu Srbije predstavljaju velike svetinje, zbog čega ljudi koji žive u njihovoj okolini ne smeju ni granu da polome zbog, kako kažu, straha od prokletstva, ni ovaj hrast nije ostao "imun" na tragače za zlatom koji su u više navrata kopali rupe u okolini hrasta u potrazi za zlatom.
Među tragačima se veruje da zavetni hrastovi zapravo predstavljaju, zbog svoje dugovečnosti, odličan "signal" da se ili ispod njega ili u neposrednoj okolini nalazi zakopano blago iz vremena Turaka, čiji su karavani sa zaplenjenim zlatom od naroda prolazili ovim prostorima na putu ka Istanbulu.





Nastavak na NiskeVesti.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta NiskeVesti.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta NiskeVesti.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.