Izvor: NiskeVesti.rs, 30.Mar.2016, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Esnaf mahala" pod znakom pitanja
Ideja da se u Tvrđavi ili na lokaciji kod Engleskog doma u Beogradskoj ulici osnuje „Esnaf mahala“ odnosno prostor u kome će raditi zanatlije, nije oduševila zamenika gradonačelnika Niša Ljubivoja Slavkovića. Kako je rekao Niškim Vestima, grad ima mnogo „preče stvari da rešava“.
„Gospodin Popadić iz Udruženja zanatlija koji vodi taj projekat nije mogao da reši i uredi mnoge stvari pa neće ni ovo. Bio sam u toj priči pa znam. Moj lični stav je da od toga >> Pročitaj celu vest na sajtu NiskeVesti.rs << nema ništa“, rekao je Slavković Niškim Vestima.
U Udruženju samostalnih privrednika i zanatlija Niša potvrdili su da su sa Slavkovićem ranije bili u Zavodu za zaštitu spomenika, gde su se, kažu, upoznali sa projektom koji Zavod ima vezano za lokaciju u Tvrđavi.
„Video sam taj projekat Zavoda i mislim da uopšte nije urbanistički prikladan lokaciji. Nisam siguran ni čemu bi bio namenjen. Naš je plan da nam grad samo ustupi taj prosor pa da ga mi sredimo u arhaičnom stilu, sa radnjama, dućanima i ugostiteljskim objektima. Sve bi bilo u skladu sa zakonom i uz odobrenje Zavoda za zaštitu spomenika. Smatramo da bi to poboljšalo turističku ponudu grada“, rekao Goran Popadić iz Udruženja.
Prostor u Beogradskoj ulici mogao bi, kažu, da posluži „bučnijim“ zanatlijama, koji koriste mašine i velike alate.
I dok zamenik gradonačelnika smatra da je Udruženje „neozbiljno“, niške zanatlije kažu da bi im ovakvi prostori umnogome pomogli u radu. Jedan od njih je i Žarko Jovanović, koji je potkivač i trener konja.
„Puno bi mi značilo kada bi u Nišu postojao prostor gde bih mogao da nađem potkovice za konje i alate. Niš treba da ima kovačnice. Pored mene samo još nekoliko ljudi se u niškom regionu bavi ovim starim zanatom, koji izumire jer je sve manje posla“, rekao je Jovanović.
Iz Udruženja kažu da bi u „esnaf mahali“ radili i umetnici, nekoliko desetina akademskih slikara. Dućani bi se dodeljivali na konkursu, a komisiju bi činili ljudi iz lokalne vlasti i Udruženja.
"Prednost kod zakupa imali bi kovači, kujundžije, kazandžije, mini livnice, graveri, pečatoresci, oštrači, abadžije, bojadžije, tkači, krojači , pletači, sarači, zlatari, grnčariikonopisci, voskari, sapundžije, slikari, grafičari, vajari, stolari, drvodeljci, duborezbari, antikvari, ugostitelji i ostali majstori starih zanata. Zabranjena bi bila prodaja svega što nije izradjeno u tim radionicama ili spremljeno u ugostiteljskim objektima", dodao je Popadić.
Deca i omladina bi imali mogućnost da uče o starim zanatima, što bi ih u eri društvenih mreža i kompjutera približilo nacionalnoj istoriji i običajima, doaju u Udruženju.
