Izvor: Press, 20.Dec.2010, 02:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dve plate ni za goli život

Tročlana porodica Bjelić iz Niša ima mesečne prihode od 81.000 dinara, što je iznad srpskog proseka, ali, kako kažu, jedva sastavljaju kraj s krajem
Za pristojan život u Srbiji nisu dovoljne ni dve plate veće od proseka, ma šta statistika tvrdila. Da život nikako nema veze sa statističkim podacima za Press je dokazala i tročlana porodica Bjelić iz Niša, koja jedva sastavlja kraj sa krajem, iako su im mesečna primanja oko 81.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << dinara.

Ninoslav Bjelić, strukovni menadžer, zaposlen je u gradskom vodovodu, a supruga Dragana, diplomirani ekonomista, radi u niškoj Upravi za dečju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu. Zajedno mesečno zarađuju 81.000 dinara, ali se, kako kažu, zbog svakodnevnih poskupljenja sve češće odriču čak i osnovnih stvari. Bjelići su očekivali da će im obrazovanje i pristojna radna mesta obezbediti relativno udoban život, međutim, standard im se rapidno srozava.
Cela plata za hranu
- Moje 42.000 dinara kompletno odlaze na komunalne troškove. Pošto živimo kao podstanari, kada platimo kiriju, struju, telefon i ostale komunalije, od moje plate ne ostane ni dinar. Ženina plata odlazi na hranu, tako da nam ništa ne ostane za neke druge izdatke. Prvo čega smo se odrekli je kupovina odeće. Za mene i suprugu više ništa ne kupujemo od garderobe, već to činimo samo za osamnaestogodišnju ćerku Jelenu. Međutim, sada smo joj kupili jaknu i čizme i to se odmah osetilo u kućnom budžetu - priča Ninoslav za Press.
Kako kaže ovaj Nišlija, svi u porodici se trude da maksimalno smanje sve troškove.
- Još od maja nemamo internet. Krsnu slavu Sveti Đorđe prvi put smo proslavili u krugu porodice, jer zbog manjka para nismo pozivali goste. Kupili smo samo tri metra drva, a i to na rate. Za celu zimu nam treba još toliko, ali novca nema. Prinuđen sam da radim i dodatne poslove da bih obezbedio ćerki pripreme za prijemni na medicinskom fakultetu. Prodajem polise osiguranja, imam i „kirbi" usisivač pa ponekom očistim stan za 500 ili 1.000 dinara i tako... Presipamo iz šupljeg u prazno. Uzimamo neke kredite, a onda druge da ih refinansiramo, pa sve u krug - navodi Ninoslav Bjelić.
Supruga Dragana tvrdi da ovakav život ugrožava ljudsko dostojanstvo.

- Uskraćeno nam je pravo na dostojanstven život. Odričemo se stvari koje život čine iole pristojnim. Osećam se loše kada prebrojavam poslednje novčanice i razmišljam čega ovoga puta da se odreknem da bi ostalo za nešto što nam je neophodno. Nikada nam ne preostane ni dinar od prethodne plate. Ako platimo račune, ostane nam neki drugi dug, ako njega platimo, nemamo za račune. Najviše smo osetili poskupljenje hrane, meni je neshvatljivo kako prema zvaničnoj statistici troškovi života rastu za deset ili 12 odsto, kad su mnoge namirnice gotovo duplo skuplje. Štedimo na svemu, skuvam ručak koji jedemo dva, pa i tri dana. U srećnija vremena sam kupila mašinu za pranje sudova, ali posuđe ipak perem ručno, pošto je deterdžent za mašinsko pranje preskup. Ne pamtim kada smo poslednji put otišli u kafanu ili pozorište - kaže Dragana.
Letovanje i ne pominju
Ona objašnjava da su cene takve da je i skroman obrok preskup.
- Za doručak, za sve troje, treba nam najmanje 300 dinara. Ručak, koji uključuje nešto mesa, košta nas oko 800. Za večeru potrošimo oko 400 dinara. Dakle, samo za hranu je potrebno najmanje 1.500 dinara dnevno, pa kada se to pomnoži sa 30 dana, jasno je da je jedna plata malo za prehranjivanje - navodi Dragana.
Bjelići ove godine nisu bili na letovanju, a ni sledeće godine ne planiraju da negde otputuju.
- Naš glavni cilj je da skupimo novac da platimo ćerkine pripreme za prijemni ispit. Kako ćemo to učiniti još ne znamo - iskreni su Bjelići.

Nastavak na Press...