Izvor: S media, 20.Dec.2010, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve plate ni za goli život
Za pristojan život u Srbiji nisu dovoljne ni dve plate veće od proseka, ma šta statistika tvrdila. Da život nikako nema veze sa statističkim podacima dokazala je tročlana porodica Bjelić iz Niša, koja jedva sastavlja kraj sa krajem, iako su im mesečna primanja oko 81.000 dinara.
Ninoslav Bjelić, strukovni menadžer, zaposlen je u gradskom vodovodu, a supruga Dragana, diplomirani ekonomista, radi u niškoj Upravi za dečju, socijalnu i primarnu zdravstvenu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zaštitu. Zajedno mesečno zarađuju 81.000 dinara, ali se, kako kažu, zbog svakodnevnih poskupljenja sve češće odriču čak i osnovnih stvari. Bjelići su očekivali da će im obrazovanje i pristojna radna mesta obezbediti relativno udoban život, međutim, standard im se rapidno srozava.
Cela plata za hranu
- Moje 42.000 dinara kompletno odlaze na komunalne troškove. Pošto živimo kao podstanari, kada platimo kiriju, struju, telefon i ostale komunalije, od moje plate ne ostane ni dinar. Ženina plata odlazi na hranu, tako da nam ništa ne ostane za neke druge izdatke. Prvo čega smo se odrekli je kupovina odeće. Za mene i suprugu više ništa ne kupujemo od garderobe, već to činimo samo za osamnaestogodišnju ćerku Jelenu. Međutim, sada smo joj kupili jaknu i čizme i to se odmah osetilo u kućnom budžetu - priča Ninoslav.
Prosečna plata u Bugarskoj 333 evra
Kako kaže ovaj Nišlija, svi u porodici se trude da maksimalno smanje sve troškove.
- Još od maja nemamo internet. Krsnu slavu Sveti Đorđe prvi put smo proslavili u krugu porodice, jer zbog manjka para nismo pozivali goste. Kupili smo samo tri metra drva, a i to na rate. Za celu zimu nam treba još toliko, ali novca nema. Prinuđen sam da radim i dodatne poslove da bih obezbedio ćerki pripreme za prijemni na medicinskom fakultetu. Prodajem polise osiguranja, imam i „kirbi" usisivač pa ponekom očistim stan za 500 ili 1.000 dinara i tako... Presipamo iz šupljeg u prazno. Uzimamo neke kredite, a onda druge da ih refinansiramo, pa sve u krug - navodi Ninoslav Bjelić.
Supruga Dragana tvrdi da ovakav život ugrožava ljudsko dostojanstvo.
- Uskraćeno nam je pravo na dostojanstven život. Odričemo se stvari koje život čine iole pristojnim. Osećam se loše kada prebrojavam poslednje novčanice i razmišljam čega ovoga puta da se odreknem da bi ostalo za nešto što nam je neophodno. Nikada nam ne preostane ni dinar od prethodne plate. Ako platimo račune, ostane nam neki drugi dug, ako njega platimo, nemamo za račune. Najviše smo osetili poskupljenje hrane, meni je neshvatljivo kako prema zvaničnoj statistici troškovi života rastu za deset ili 12 odsto, kad su mnoge namirnice gotovo duplo skuplje. Štedimo na svemu, skuvam ručak koji jedemo dva, pa i tri dana. U srećnija vremena sam kupila mašinu za pranje sudova, ali posuđe ipak perem ručno, pošto je deterdžent za mašinsko pranje preskup. Ne pamtim kada smo poslednji put otišli u kafanu ili pozorište - kaže Dragana.
Letovanje i ne pominju
Ona objašnjava da su cene takve da je i skroman obrok preskup.
- Za doručak, za sve troje, treba nam najmanje 300 dinara. Ručak, koji uključuje nešto mesa, košta nas oko 800. Za večeru potrošimo oko 400 dinara. Dakle, samo za hranu je potrebno najmanje 1.500 dinara dnevno, pa kada se to pomnoži sa 30 dana, jasno je da je jedna plata malo za prehranjivanje - navodi Dragana.
Bjelići ove godine nisu bili na letovanju, a ni sledeće godine ne planiraju da negde otputuju.
- Naš glavni cilj je da skupimo novac da platimo ćerkine pripreme za prijemni ispit. Kako ćemo to učiniti još ne znamo - iskreni su Bjelići.
Reč privrednika: Da li živite gore nego pre godinu dana i čega ste se odrekli?
Miodrag Kostić, („MK grupa")
- Radim od ponedeljka od osam ujutru do petka u šest uveče. I ne samo ja, već ceo menadžment „MK grupe", koji nikada nije radio napornije. Isti je slučaj i sa ostalim mojim kolegama. Ova godina je bila izuzetno teška, međutim, problem je što sa optimizmom ne mogu da gledam ni na 2011. Biće teže, mnogo problema i mnogo nelikvidnosti.
Ratko Kuprešak, („Jafa")
- Mislim da se građani ove godine nisu odricali hrane, a nisam ni ja, kao ni stvari za odevanja, bar za decu. Odrekao sam se zamene nekog kućnog aparata. Nova mašina za veš ili nov televizor mogli su da sačekaju, a možda sam se odrekao i zamene automobila. Takođe, mislim da smo svi kupovali jeftinije stvari kojih nismo mogli da se odreknemo.
Miroslav Miletić, („Bambi Banat")
- Živim daleko siromašnije nego pre godinu dana, s obzirom na to da sam sklopio ugovor sa bankom o dugoročnom stambenom kreditu. Svi dalji odgovori na tu temu bili bi potpuno iluzorni, imajući u vidu da sam mogao prevremeno da vratim prethodni kredit, a sada je pitanje da li ću ikada biti u situaciji da to isto učinim i sa novim zajmom.
Toplica Spasojević, („ITM grupa")
- Živim kao i svi građani ove zemlje, a sve zbog kursnih razlika koje su nam umanjile rezultate. Preduzeće i ja snosimo sve posledice takve kursne politike. Nažalost, ovo je već treća godina uzastopce, pa su se sve interne rezerve koje smo imali smanjile, a to će nam opet smanjiti i potencijale za izlazak iz krize. I ja sam se odricao ručkova, večera...
