Izvor: RadioCity.rs, 15.Jul.2016, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrt veka kultnog niškog magazina
Tokom godina Pressing je od studentskog glasila sa servisnim informacijama prerastao u ozbiljan akademski list. Davne 1991. godine prvi broj je ugledao svetlost dana kao rezultat političke borbe studenata u martovskih i julskim događajima, a 25 godina kasnije ponosi se svojim kontinuitetom i time što je odoleo finansijskim problemima i malom tiražu, pa ponosno nosi titulu kultnog lista.
Dejan Kostić, glavni i odgovorni urednik, ističe da je jedan od glavnih razloga dugotrajnosti Pressinga >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << upravo u ljudima koji su na njemu radili.
“Stalno ističem da u Pressing nikada nije mogao da uđe neko zbog svojih političkih, zavičajnih, rodbinskih ili bilo kakvih drugih veza, već isključivo jer voli da piše i želi da bude deo ove priče. Svako ko dođe do Pressinga postaje deo njega ali i njemu jednako uzvraća, uvek mu se rado vraća i sarađuje. Jednostavno, kada jedna grupa entuzijasta toliko godina radi sve to iz ljubavi, a ne iz neke koristi, onda bez obzira na okolnosti i finansijsku situaciju, trudiš se, jer znaš koliko duga tradicija stoji iza toga“, kaže Dejan.
Tokom godina, kroz redakciju je prošao veliki broj studenata, novinara i poznatih Nišlija.
“Rekao bih da nema značajnijeg NIšlije koji na bilo koji način nije prošao kroz Pressing, bilo kao saradnik, sagovornik ili tema nekih tekstova. Od svog samog osnivanja ovaj list je bio spoj neke vrste mladosti i iskustva, imali smo starije afirmisane saradnike i oni su na neki način svojim znanjem pomagali mlađima, najčešće studentima sa Univerziteta u Nišu, da steknu prva iskustva i prepoznatljivost. Mislim da je to jedan od najvećih uspeha našeg časopisa, što je on za ovih 25 godina uspeo da iznedri neka zaista značajna novinarska, ali i druga imena“, dodaje Dejan za City radio.
Jedan od dugogodišnjih saradnika jeste i Dejan Dabić, niški filmski kritičar, koji ističe dve bitne karakteristike ovog magazina.
“Jedna od problematičnih karakteristika srpskog društva jeste kontinuitet. Mi nekako uvek u svim segmentima od politike do kulture i sporta imamo razne diskontinuitete, uvek od nas počinje svet i oni pre nas nisu bili pametni. Pressing se upravo po tome razlikuje, od davne '91 godine on ima kontinuitet bez ozbira na ratove, štrajkove i proteste koji su ga pratili“, kaže Dejan Dabić i dodaje da je kvalitet druga osobina zaslužna za toliki životni vek.
“Pressing je imao jednu vrstu kvaliteta koji drugi nisu. To podrazumeva angažovane tekstove koji se tiču društva i politike, a kada je prerastao u akademski časopis i rubrike koji se bave kulturom, kvalitetne kritike filmova, muzičkih albuma, stripova, knjiga. Negovao je sve one elemente umetnosti koji su najurbaniji, koji nisu ziheraški i 'na prvu loptu', već otkrivalački. Nije uvek poenta da napišete tekst o filmu, književniku ili reditelju za koga su svi čuli, već da nekada otkrijete publici i neko ime u nastajanju“.
“Da, mnogi od tih tekstova i dan danas žive... Možda nisu svi čuli za Pressing, ali oni koji jesu uvek mu se vraćaju. Jedna od stvari zbog kojih je Pressing čini mi se i dalje aktuelan je to što nijedan urednik nije 'resetovao' stanje kada je došao na tu poziciju, krenuo iz početka i rekao da to pre njega nije dobro, već je nadogradio postojeće, dodajući svoj ton i boju. Pressing je sve ono što je bio nekada samo sa novim iskustvom.“, dodaje Dejan Kostić.
Kako Pressing ide u korak sa vremenom i kako stiže u ruke čitalaca? Ističu da najveći deo tiraža ide preko Studentskog centra, da je ovo jedan od prvih listova koji je imao internet portal i elektronsko izdanje u PDF formatu. Parola kojom se redakcija vodi jeste da iako se interesovanja menjaju, Pressing se trudi da ide u korak sa tim promenama i istovremeno zadrži identitet, a ono čime se posebno ponosi jeste što prepoznaje interesovanja ciljne grupe, ali joj ne podilazi po svaku cenu.
“Nama je najvažnije da dopremo do onoga što će u budućnosti biti elita, jer hteli mi ili ne, iz tih budućih čitalaca Pressinga mnogi će zauzimati važne poluge društva, vodiće grad, mozda državu. Ako mi pre Farme i Parova dopremo do njih biće bolje našem društvu, jer ako je elita ta koja drzi prave vrednosti i društvo je bolje. U ovom trenutku nijedna elita nije dobra, a kada ona bude na boljem nivou imaćemo bolje društvo, čemu upravo Pressing i teži“, kaže Dejan Dabić.
Dejan Kostić dodaje i da su vrata Pressinga uvek otvorena za nove pisce, novinare i studente. Za 25 godina rada objavljena su 74 broja u kojima se uprkos vremenu i novim izazovima neguje analitičnost i kritika umesto senzacionalizma i tabloidnosti i od toga ovaj kultni niški akademski list neće odustati.
