Izvor: Politika, 12.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brže do pravde
Ista brzina zadovoljenja pravde prema svim građanima cilj nove mreže sudova, jer će se jednako među sudijama raspoređivati posao
Najviše polemike izazvao je predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Umesto 138 opštinskih sudova, Srbija će imati 34 osnovna suda. Umesto okružnih sudova postojaće 26 viših sudova, a četiri apelaciona suda (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu) preuzeće veći deo nadležnosti sadašnjeg Vrhovnog suda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije. Budući Vrhovni kasacioni sud, sa sedištem u Beogradu, odlučivaće samo o vanrednim pravnim lekovima i o sukobu i prenošenju nadležnosti sudova.
Narodni poslanici, građani i sudije govore o ukidanju opštinskih sudova i „uskraćivanju pravde”, što nije tačno. Sve je jasno ako se pogleda mapa sudova opšte nadležnosti na sajtu Ministarstva pravde (www.mpravde.gov.rs). „Politika” prenosi ovu mapu. Zeleni trouglovi na karti Srbije označavaju sedišta osnovnih sudova. Kada kliknemo na trougao koji označava Osnovni sud u Valjevu, videćemo da postoje sudske jedinice tog suda u Mionici, Ljigu, Lajkovcu, Ubu i Osečini. Sudije će iz Valjeva dolaziti u sudske zgrade u tim mestima i nijedan građanin neće morati da putuje u Valjevo, osim ako je njegov predmet u nadležnosti Višeg suda, a tako je bilo i do sada ako su morali da idu u Okružni sud u Valjevu. Kao što smo već pisali, opštinski sudija u Mionici ima deset predmeta u radu a opštinski sudija u Valjevu 53 predmeta. Te sudije rade za istu platu, ali stanovnik Mionice sada rešava svoj problem pet puta brže nego građanin Valjeva. Upravo je ista brzina zadovoljenja pravde prema svim građanima cilj nove mreže sudova, jer će se jednako među sudijama raspoređivati posao. Osim toga, biće smanjena mogućnost da stanovniku Mionice sudi komšija ili školski drug, jer će sudije Osnovnog suda u Valjevu suditi u šest opština, a ne u jednoj. Ukupna masa predmeta biće ravnomerno raspoređena na ukupan broj sudija.
Mnogi zameraju što će Beograd imati samo dva osnovna suda. Prvi osnovni sud u Beogradu biće nadležan za deset centralnih gradskih opština (Stari grad, Palilula, Vračar, Savski venac, Zvezdara, Voždovac, Novi Beograd, Zemun, Čukarica i Rakovica). Drugi osnovni sud u Beogradu biće nadležan za sedam prigradskih opština (Lazarevac, Barajevo, Sopot, Grocka, Mladenovac, Obrenovac i Surčin), ali Surčin, Grocka i Barajevo neće imati sudske jedinice. Na sajtu, međutim, nije jasno koje će centralne gradske opštine imati sudske jedinice a koje neće. Međutim, postojeće sudske zgrade biće „specijalizovane” za određene vrste sporova, tako da će Beograd nezvanično, u žargonu, dobiti krivični, parnični, vanparnični, izvršni i porodični sud i sud za radne sporove. Još nije odlučeno kako će to biti raspoređeno. Burne reakcije izazvala je priča da će zgrada suda u Novom Beogradu biti krivični sud, ali u Ministarstvu kažu da takva odluka nije doneta. Međutim, treba reći da teške krivične predmete sudi Viši sud u Beogradu (nadležan za sve beogradske opštine, kao Okružni sud sada), a verovatno je da će njegovo sedište biti (i dalje) u Palati pravde, gde postoje velike sudnice i, kakvi-takvi, bezbednosni uslovi.
Postojaće i sudovi posebne nadležnosti – privredni, prekršajni i upravni. Srbija će imati 16 privrednih sudova i Privredni apelacioni sud u Beogradu, kao i 45 prekršajnih sudova i Viši prekršajni sud u Beogradu, sa odeljenjima u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. U tim gradovima nalaziće se i odeljenja Upravnog suda u Beogradu.
A. Petrović
--------------------------------------------
Ko su garanti nezavisnosti sudstva
Visoki savet pravosuđa i Državno veće tužilaca su posebna pravosudna tela koja će biti garanti nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Visoki savet sudstva predlagaće Narodnoj skupštini kandidate za predsednike sudova i sudije.
Ministarka pravde Snežana Malović rekla je juče u Skupštini Srbije da se nezavisnost i samostalnost budućeg Visokog saveta sudstva ogleda i u tome što samostalno raspolaže sredstvima koja se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju za njegov rad. Sedam od jedanaest članova VSS-a činiće sudije i to je garant nezavisnosti sudstva jer će VSS birati i razrešavati sudije, odlučivati o prestanku sudijske funkcije, predlagati kandidate Narodnoj skupštini prilikom prvog izbora za sudiju. Članove Visokog saveta sudstva predlagaće sudovi u svim instancama, a biraće ih Narodna skupština.
Zakonom je precizno regulisan i postupak razrešenja članova Visokog saveta sudstva, a taj postupak, kako je rečeno, garantuje zaštitu od političkih uticaja.
Prvi sastav Visokog saveta sudstva izabraće sadašnji Visoki savet pravosuđa.
A. P.
[objavljeno: 13/11/2008]
