Izvor: Politika, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ban i car u niškom selu
Pionirski poduhvat Nikodija Ranđelovića iz Bancareva u razvoju seoskog turizma Niš – Ban i car u niškom selu. Naravno, samo u imenu, jer u Bancarevu, ne samo što nema banova i careva, već je sve manje i seljaka. U 120 kuća ima stotinu žitelja, uglavnom starih, škola je odavno zatvorena, mladi odoše u bolji život, u Niš.
Selo je udaljeno osamnaest kilometara od Niša, osam kilometara od Niške Banje, a samo jedan kilometar od planinarskog doma "Ploča" gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pre Drugog svetskog rata bio sanatorijum za lečenje plućnih bolesti kozjim mlekom. Područje Sićeva, Bancareva i Bojaninih voda proglašeno je nacionalnim parkom drugog reda i idealno je za uzgoj koza i lekovitog bilja. Selo se prostire na nadmorskoj visini od oko petsto metara, ima prijatnu klimu.
I uprkos tome što je ovde sve manje stanovnika, a sve više napuštenih kuća, jedan zaljubljenik u prirodu i zavičaj pokušava da oživi ovaj kraj, da razvije seoski turizam i dovede ljude u prirodu. Reč je o Nikodiju Ranđeloviću, nekada poslovnom čoveku, koji je u Nišu držao lanac marketa i dragstora i upošljavao sedamdesetak ljudi. Ekonomista po struci, završio je magistraturu iz oblasti poljoprivrede.
Pokušavamo najpre da odgonetnemo kako je selo dobilo ime. – U ovom lepom kraju bilo je lovište cara Konstantina. Na kilometar odavde je visoravan Carevo padalište. Tu je car pao dok je bio u lovu i tada je slomio nogu. Selo je najpre nazvano Pan-carevo, po tome što je tu pao car, ali je ime kasnije spojeno u jednu reč – Bancarevo. Bila je ovde i crkva, planiram da je obnovim, ima iskopina iz doba Rimljana. Priroda je lepa, ali mi to ne umemo da iskoristimo – priča Nikodije.
– Verujem u budućnost sela, jer su poljoprivreda i turizam naša prava šansa. I to ne krupna poljoprivreda, već za potrebe turista. Ja čuvam osam koza za potrebe gostiju. Mlad kozji sir je jedini lek za jetru. Ima li nešto lepše i zdravije nego da moj gost ujutru da detetu tek pomuženo kozje mleko. Ja sam ranije prodavao mleko mlekari. Oni ga danas sakupljaju, sutradan ga ceo dan mućkaju, a tek prekosutra ga prerađuju i prodaju kao taze. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka svet je gradio škole, jer bilo puno dece, osamdesetih je gradio fabrike, kuće i stanove, devedesetih je kupovao automobile i belu tehniku, a posle 2000. je prešao na visoku tehniku. Sada ima sve i potreban mu je odmor i dobar život. Zbog toga kreće u prirodu i selo, da se odmori. To je prilika za seoski turizam – smatra Nikodije.
U penziji je dve-tri godine i toliko dugo se bavi seoskim turizmom. To nije dug period, ali dovoljno za početak. Ima dve dvokrevetne sobe sa mini bibliotekama, jednu trokrevetnu sa računarom, televizorom, čajnom kuhinjom, mini bibliotekom i kupatilom, plavu sobu i sobu za zaljubljene.
– Ne shvatam seoski turizam kao drugi, pa i neki političari. Da dođete u selo i čekate da baba pomuze kozu, da sednete za sto i da jedete. Ja hoću da gost bude nezavisan, da jede kad hoće. Po dogovoru, mogu da mu spremam, ili da mu omogućim sam da sprema. Gostu je potreban odmor. Jednokrevetna soba je 350 dinara, dvokrevetna 500, pun pansion 1400 dinara. Prošle godine sam imao goste iz Zrenjanina, Pančeva i Beograda, nedavno je bila jedna bugarska agencija koja hoće da dovede pedeset gostiju, ali ja nemam toliki kapacitet. Planiram da proširim kapacitete na tri do pet paviljona sa pedesetak ležajeva. Sve ću obložiti drvetom, Staru kuću pored potoka preurediću u brvnaru sa ležajevima od slame, neko i to voli –navodi pionir u razvoju seoskog turizma u Nišavskom okrugu.
Kao predsednik Saveta građana, planira i brojne akcije u selu. Pčelarima daje besplatno seosko zemljište da čuvaju pčele. – Probajte – kaže – med iz našeg sela i iz nekih košnica pored puta. Mašta o lovnom turizmu, konjičkom sportu, pregovara sa Konjičkim klubom iz Niške Banje, namerava da pravi izletište. Uz mala ulaganja, smatra Nikodije, može puno toga da se uradi. Recimo, lepo i ravno školsko dvorište može da se pretvori u teniski teren ili da se dovedu deca, da se organizuje škola u prirodi. – Decu vodimo na Kopaonik, a ne znaju od čega živimo, gde se i kako proizvodi hrana. Ovde mogu da vide koze i da piju sveže kozje mleko – nabraja Nikodije.
Svojim gostima nudi zdravu hranu, a posebno se diči kozjim sirom sa koprivom, belim lukom i paprikom u maslinovom ulju. Ljudima je maslinovo ulje skupo, pa je počeo sir da pakuje i u suncokretovom ulju. Računa i na one koji dolaze na terapiju u Nišku Banju. Onima koji odsednu kod njega, nudi besplatan prevoz do banje i nazad. U banji je, kaže, ležaj od 700 dinara, pa naviše, a kod njega imaju pun pansion za 1400 dinara.
Milan Momčilović
[objavljeno: 04.06.2007.]
.jpg)
