Izvor: RadioCity.rs, 15.Dec.2020, 04:14
Antony D’Olveira: „Život počinje kada iskočimo iz zone komfora“
San da obiđu svet ili barem deo njega, sanjali su mnogi. Razlog zašto ga nikada nisu ispunili je često isti - nedostatak novca i vremena, ali i strahovanje od onoga s druge strane zone komfora. Za one hrabrije život kreće kada se iz nje iskoči. Naš sagovornik, Antony D’Oliveira želeo je da prenese šta za njega znači iskakanje iz zone komfora i zašto je ono toliko važno.
Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vreme. Čak i više: da nikada ne zastane >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << duže nego što je neophodno. Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost, rekao je Meša Selimović .
Iako tek ima 27 godina, Antony D’ Oliveira poreklom iz Francuske, je do sada putovao kroz 80 zemalja širom sveta. Gde god može voli da ide brodom, a neretko putuje i autostopom.
Uvek ramišljam o tome kako imamo jedan život i kako bi trebalo da ga živimo najbolje što umemo, kaže Antony za City radio.
Ljubav prema putovanjima je imao oduvek, a pre sedam godina odlučio je da je vreme da nešto preduzme i promeni, kako on kaže, skoči. Dodaje da u svakom gradu ima fotografiju na kojoj je simbolično zabeležen taj momenat.
Još kao sasvim malom dečaku, misao da treba da upoznam ceo svet mi je često padala na pamet. Imao sam svoj život, posao i stan, ali sam se sve vreme osećao prazno, kao da mi je nešto falilo. Nisam bio srećan. Rešio sam da ostavim posao i sve što sam imao, i krenem na put. Prvo putovanje na koje sam otišao bilo je za Australiju, a onda se putovanje nastavilo dalje.
Ako se predugo osećaš kao da stagniraš, možda je vreme da skočiš, uz osmeh kaže Antony.
Kada se vratio sa prvog putovanja mnogi njegovi prijatelji ga nisu razumeli. Mislili su da je takav način života gubljenje vremena. Ipak, Antony je tek tada osetio svrhu.
Ja sam pronašao svoju misiju. Svako u životu treba da nađe svrhu i da živi za neki viši cilj jer samo tako može da bude ispunjen. Moja misija je da širim priču o jednakosti kroz putavanja po celom svetu. Želim da prenesem svoja iskustva drugim ljudima kako bi shvatili da je ceo svet povezan.
Simbolika u skoku je za njega nešto najvažnije. Skok u novo i nepoznato. Oslobađanje od strahova koji sputavaju da ispunimo svoje snove.
Kažem ljudima da probaju da skoče. Da zamisle da se oslobađaju, da konačno rade ono što žele, i da skoče. Za njega je taj skok značio da sam krene na putovanje u istraživanje sveta.
Crnim flomasterom na velikoj mapi sveta obeležio je sva mesta gde je bio, a crvenim puteve kojima je išao. Na fotografijama svuda njegovo nasmejano lice i prizori iz različitih delova sveta. Afrika, Aljaska, Egipat, Venecuela, Bosna i Hercegovina, Švajcarska, Francuska, Austrija, Nemačka i mnoge druge države. Smenjuju se prizori gradova, sela, okeana, mora, džungla i sahara.
Takođe, pored fotografija izlaže i novac iz svake države koju je posetio.
Često me pitaju da li je novac pravi i važeći, jer izgleda nestvarno da se takav novac negde koristi. Verovatno zbog različitih boja i slika na njima. Novac mi ništa ne znači, mogu da se snađem i bez njega. Poželjno je da mi se nađe za svaki slučaj zbog puta, ali mi nije neophodan.
Do sada je putovao kroz 80 zemalja, i kaže da ne želi da se zaustavi tu. Iskustva koja je proživeo su nešto što je neprocenjivo. Putovanja ga čine da se oseća živim, iako nije uvek lako. Neki od planova koje želi da ostvari u budućnosti su mu odlazak na Jamajku i poseta centralnog dela Azije.
Putujem uvek sam. U tome je čar. Ja želim da budem nezavisan i sam da probam da se snađem. Naravno, kada mi neko ponudi smeštaj, neću to odbiti. Upoznao sam divne ljude širom sveta. Spavao sam na različitim mestima, po hostelima, toaletima, napuštenim zgradama, a nekada bi me pozvali ljudi koje sam upoznao na putu da prenoćim kod njih.
Balkan mu se čini interesantnim. Lako upoznavanje sa ljudima tokom svoje izložbe u gradovima koje je do sada posetio mu se posebno svidelo, ali je već imao nekoliko problema sa policijom jer ga često mešaju sa imigrantima.
Po mom mišljenju i iskustvu u ovom delu sveta potpuno razumem da me zbog krize kroz koju prolazi Balkan, policija često proverava. Takođe moramo istaći da nisu svi tamne kože imigranti! Zaista verujem da postoji i rasna profilisanja, pa se nekada ne osećam sigurno.
Ističe da mu to pada teže nego neke neprijatne situacije koje su ga zadesile dok je bio u Kostariki, kada su ga zamalo napali krokodili, a jednom prilikom su ga, priseća se, pojurile i kamile u pustinji u Africi. Ipak se toga sada seća sa osmehom, iako je svesan koliko je bilo rizično.
Za one koji čuvaju novac za neko putovanje i odlažu, Antony poručuje da novac nije najbitniji, već želja da se negde ode.
Novac koji sakupi od dobrotvornih priloga, želi da uloži u svoje dokumentarce.
Pokušavam da skupim novac za nastavak putovanja, ali i produkciju dokumentarnog filma o ljudskoj jednakosti. Sve donacije koje skupljam pomoći će mi da ostvarim svoje želje.
On dodaje da je na putu naučio da je deljenje zaista važno i da nije bitna boja kože, jer smo svi smo jednaki kao ljudi, i da treba da se poštujemo i volimo.
Više o putešestvijama ovog inspirativnog momka možete pronaći pod nazivom Jumps Travel Documentary na Facebook, Instagram stranici i You Tube kanalu.
