Izvor: B92, 02.Feb.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akreditacija tri univerziteta
Beograd -- Univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu dobiće uverenje o akreditaciji, saopštila je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Prema delimičnim rezultatima trećeg kruga akreditacije visokoškolskih ustanova i predloženih studijskih programa na tim visokoškolskim ustanovama uverenje o akreditaciji dobiće 22 fakulteta, dok će na adresu 21 biti upućeni akti upozorenja.
Komisija je pozitivnu ocenu dala za 168 studijskih programa dok će 172, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je navedeno, na osnovu izdatih akata uozorenja morati da isprave određene nedostatke.
Predsednik Komisije Slobodan Arsenijević ranije je kazao Tanjugu da su akti upozorenja poslati onima koji su ispunili minimum standarda, a potrebno je da isprave neke nedostatke - bez obzira da li se radi o broju nastavnika, njihovoj kompetentnosti ili nepotpunoj dokumentaciji.
Arsenijević je ukazao da jedan broj ustanova, koje po svojim potencijalima apsolutno mogu da prođu akreditaciju, jednostavno nije ni pripremio materijale.
Prema njegovim rečima, u toku je poslednji, četvrti krug akreditacija, a postoji i dopunski, ostavljen za univerzitete i Komisiju da reaguje po aktima upozorenja, odnosno da da dozvolu tamo gde su propusti ispravljeni.
Najbolje rezultate provere Komisija je zabeležila u prvom krugu, nešto slabije u drugom, pa je i treći očekivano slabiji od prethodnih, kazao je Arsenijević i dodao da se ipak nije očekivalo da će ocene fakulteta biti toliko podeljene.
Nijedan fakultet niti studijski program nije definitivno vraćen, kazao je on ali i upozorio da će do toga doći ukoliko ne reaguju na akte upozorenja.
Razlozi za tako loš rezultat leže u ignorisanju Zakona o visokom obrazovanju i podzakonskog akta, a neki fakulteti, koji postoje i stotinu godina nisu se ni potrudili da pripreme dokumentaciju, pa samim tim ni da daju mogućnost recenzentima i Komisiji da procene imaju li ono što se zakonom od njih zahteva, kazao je.
Zbog takvog odnosa fakulteti će u kratkom roku - sledeća dva-tri meseca, morati prilično da se potrude da bi dokumentaciju doveli do onoga što se zahteva u evropskom obrazovnom prostoru.
Rok za akreditaciju, prema njegovim rečima, ne bi trebalo produžavati, jer je školska 2009/2010. planirana kao početak zajedničkog akademskog prostora u Evropi u kome će naši fakulteti nastupiti ravnopravno, naravno ukoliko budu akreditovani.
O posledicama, ukoliko ne budu akreditovani, treba da razmišljaju oni koji su do toga doveli, jer Komisija ne određuje ni strategiju ni politiku, jednostavno obavlja ekspertski posao - procenjuje ono što joj je dato na uvid, da li može ili ne može da se uklopi u taj jedinstveni obrazovni prostor Evrope, rekao je Arsenijević.
.jpg)
