Izvor: SrbijaDanas.com, 28.Okt.2021, 12:05

SRCEM KROZ RAVNICU: Otrkivamo tajne i tumačimo legende i čuda koje kriju Homoljske planine

SRCEM KROZ RAVNICU: Otrkivamo tajne i tumačimo legende i čuda koje kriju Homoljske planine

U novoj emisiji "Srcem kroz ravnicu" prateći tok reke Mlave, voditeljski par Nina Radulović i Slaviša Čurović obilaze Manastir Gornjak

Za ovaj manastir su vezane mnoge priče, legende i čuda. Pored toga obilaze i staro srpsko selo Kamenovo koje je u ovim krajevima poznato i kao selo pčelara a bili su i u Banji Ždrelo koja se nalazi na mestu gde se plodna Stiška ravnica provlači kroz Gornjačku klisuru i uzdiže u Homoljske planine.

Ako želite da otkrijete >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << kakav je bio život u vreme Rimske imperije onda je Viminacijim mesto koje obavezno treba da posetite. Postoji podatak da je samo tri posto grada otkopano i arheološki istraženo. Posetili smo i površinski kop "Drmno", drugi kop po veličini u Srbiji posle"Kolubare" iz Lazerevca i saznali koliko tona uglja se proizvede na godišnjem nivou.

Danas nas srcem kroz ravnicu nemiri vode da pratimo reku Mlavu. Sama reč mlava znači zapravo nemir. Ova čudesna neobična reka izvire kao planinska reka, dakle izvire kod planine Кučaj u istočnom delu Srbije i dalje teče ka severnom delu zemlje sve do Homolja.

Manastir Gornjak podseća na Ostrog jer se i sam nalazi delom u pećini i pod pećinom. Sagrađen je ispod same isposnice Pustinjaka Grigorija koja je i do danas sačuvana i tu je i mala kapela posvećena Svetom Nikoli. Mošti monaha Grigorija smatraju se za veliku relikviju sa velikom moći isceljenja i danas se nalaze u crkvi smatrajući se čudotvornim. Narod veruje da pomaže bolesnima da ozdrave a ženama da začnu potomstvo. Gornjak se nalazi na kapiji Homolja u Gornjačkoj klisuri na levoj obali Mlave i spominje se još kao zadužbina kneza Lazara u to vreme.

Postoji nekoliko legendi i tajni vezano za manastir Gornjak. Jedna on njih je da uoči kosovskog boja loveći po planinama knez Lazar sreo u šumi isposnika svetog Grigorija i želeo je da porazgovara sa njim ali nije uspeo da pređe na drugu stranu Mlave koja je bila jako hučna pa su se dovikivali i tada kada je video Grigorije da je Кnez zainteresovan i pobožan čovek kažu da je on utišao hučanje reke kako bi mogao da porazgovara sa knezom i otud je knez dobio želju da ovde podigne Bogomolju u slavu vavedenja presvete Bogorodice. Još jedna lepa legenda kaže da svake godine na Đurđevdan iz pukotine u steni iza manastira voda počinje da kaplje i odatle ljudi kašikama u  jednoj maloj uvali skupljaju vodu  jer se veruje da leči očne tegobe. Ovu vodu ljudi nazivaju suzama samog isposnika Grigorija koji veruje se nastavio da i dan danas pomaže manastiru.

Ninu i Slavišu put dalje vodi u Кamenovo, selo u kom je pčelama podignut i spomenik. To ne čudi ako se zna da se svaka druga kuća bavi pčelarstvom i da se u selu godišnje proizvede više od 50 tona meda. Nekada je u Кamenovu bio običaj da devojka u miraz nosi košnice.

Gornjačka klisura je jedinstveno čudo prirode. Jedini prolaz kroz planinski masiv Homolja koji je napravila reka Mlava prodirući kroz Homoljske planine. Gornjačka klisura ili Кapija Homolja. Zaista je čudo prirode i neverovatno bogatstvo netaknute prirode koje privlači različite avanturiste, planinare, ribolovce, lovce, istraživače i jedinstvena riznica istorijskih spomenika za koje se vezuju brojne priče. Centar duhovnosti srednjovekovne Srbije uz manastir Gornjak upravo zbog toga se naziva i svetom kotlinom jer tu leže brojne skrivene legende.

Poseban segment emisije naravno, posvećen je najvećem arheološkom nalazištu kod nas. Ako želite da otkrijete kakav je to bio život u vreme Rimske imperije onda je Viminacijum definitivno mesto koje obavezno treba da posetite. Izuzetno je značajno za Rimsko carstvo jer u četvrtom i petom veku ovde su postojale velike palate od kamena, neka vrsta centralnog grejanja putem tople vode, značajne zgrade i za vreme vladavine cara Hadrijana. Viminacijum je bio centar Rimske provincije Gornje Mezije koja je obuhvatala teritorijalno današnju Srbiju, tako da je imala veoma razvijenu industriju, fabrike keramike, prerade metala brojne umetničke radionice...

Nekada se govorilo bez nevolje ne idi u Homolje. Mnogo tajni, priča, legendi, vezuje se za Homoljske planine. Idući čuvenim carskim drumom legenda kaže da su još Rimski vojnici sagradili carski drum od Singidunuma do Vizantiona, probili planine, premostili reke, postavili utvrde pored puta dugih čitavih 670 rimskih milja i nazvali ga Vijamilitaris, marširali su njim rimske legije, hodočasnici, putnici namernici, konjanici, a posle njih Turci su izgardili mehane, taj put čuvali su Dunavski i Moravski seljaci i nazvali ga jednostavnim imenom Carska džada, odatle su vodili putevi na sve 4 strane sveta. Vijamilitarisa više nema, a progutale su ga oranice i polja žita oko Požarevca, ali i dalje ostaju brojne priče i legende vezane za ovaj čudesan i neobičan kraj.

I ovog cetvrtka od 17.30h na Balkan Trip kanalu, ne propustite emisiju "Srcem kroz ravnicu".
Pogledaj vesti o: Nina Radulović

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.