Izvor: Politika, 22.Nov.2010, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva planeta pridošlica
U našu galaksiju uletela je jureći za svojom odbeglom zvezdom iz znatno manjeg zvezdanog sestrinstva koje je Mlečni put progutao. Nalikuje gasovitom Jupiteru, za četvrtinu krupnijem i prilično toplijem
Prva planeta uletela je u našu galaksiju jureći za svojom odbeglom zvezdom. Otkuda je pristigla? Iz sazvežđa koje je progutao Mlečni put u strahovitom nadvlačenju, što je uobičajena pojava u beskrajnom kosmičkom prostranstvu.
I po ugledu na čovekovo proždiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoje dvonožne sabraće, naziva se „kosmički kanibalizam”.
Ali astronomi iz Evropske južne opservatorije (ESO) u Čileu su tek sada uočili da se jedna pridružila ogromnom zvezdanom sestrinstvu (oko 200 milijardi nebeskih kresnica), kojem su stari Grci ime nadenuli, sa Suncem u udaljenom kraju jednog od krakova. (Prema predanju nastalo je kada se po nebu izlilo mleko iz prsiju razljućene boginje Here kada je shvatila da doji Zevsovo vanbračno dete, Herakla.)
Nebesko telo nalik gasnom divu Jupiteru (za četvrtinu veće mase), ali znatno toplije, obleće oko matične zvezde za koju se pretpostavlja da nije krupnija od Sunca. Neobični dvojac, koji je prethodio stvaranju Sunčeve porodice (i Zemlje), uvučen je u okrilje Mlečnog puta pre, otprilike, devet do šest milijardi godina.
I zvezda i planeta su prilično stare, a povrh svega oskudevaju u metalima. A to znači da takvim „kosmičkim svetiljkama” nedostaju hemijski elementi teži od vodonika i helijuma.
Planetu koja je preživela zvezdino nadimanje u „crvenog džina”, što Sunce očekuje za pet milijardi godina, osmatrači su upisali pod kataloškim nazivom – HIP 13044b. U svakom slučaju, novootkrivena zvezda poslužiće da se što bolje sagleda buduća sudbina ove naše oko koje Zemlja neumorno obigrava. A ljudi?
Ko zna da li će, uopšte, postojati negde u kosmosu, a planeta koja ih je odnjihala biće ionako potpuno spržena.
Šta su još astronomi saznali?
Prva vangalaktička planeta je neobično blizu svoje matične zvezde (HIP 13044) koja se iznova sažima bližeći se neumitnom zgašnjavanju. Načini jedan krug svakih 16,2 (zemaljska) dana, a najviše joj se približi na osam miliona kilometara (samo 5,5 odsto rastojanja Zemlje od Sunca). Zvezda je od nas udaljena 2000 svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu Fornaks, a gotovo cela je sačinjena od vodonika i helijuma (jedva jedan posto ostalih hemijskih elemenata). Sunce, međutim, sadrži više gvožđa, nikla, kiseonika, silicijuma, sumpora, magnezijuma, ugljenika, neona, kalcijuma i hroma.
(Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9,6 hiljada milijardi kilometara.)
Kako je, inače, planeta opažena?
Nakon šestomesečnih posmatranja kroz 2,2-metarski teleskop velike razlučivosti, postavljen na nadmorskoj visini od 2.400 metara, astronomi su primetili mala pomeranja na zvezdi koja su ukazivala na to da je privlači neko kružeće nebesko telo.
Minule godine otkrivena je planeta u susednoj galaksiji Andromeda, koju će Mlečni put zauvek priviti u svoj čvrst zagrljaj za, otprilike, pet milijardi godina. Otkriće, nažalost, nije potvrđeno.
Novoopažena je, inače, pripadala znatno manjoj galaksiji koju je naša privukla pre devet do šest milijardi godina.
U proteklih 15 godina astronomi su opazili maltene 500 planeta u našem kosmičkom susedstvu, nijednu izvan Mlečnog puta. Naučni članak koji opisuje nesvakidašnji podvig objavljen je u najnovijem broju čuvenog časopisa „Sajens”.
Stanko Stojiljković
----------------------------------------------
Kumova slama
Kako izgleda galaksija u kojoj se, kao u plastu sena, krije igla nazvana Zemlja?
Gotovo je izvesno da nikad nećemo biti kadri da pošaljemo letelicu izvan Mlečnog puta koja će ga snimiti kao što pojedine to već čine s – našom planetom. I bez toga astronomi imaju prilično jasnu predstavu.
Naša galaksija stara je oko 13 milijardi i 600 miliona godina (malo mlađa od kosmosa), načičkana je s 200–400 milijardi zvezda, a postrance posmatrana podseća na veoma izduženi (i istanjeni) kotur u sredini malčice nadut (tu joj je središte). Ogromni disk se proteže, s kraja na kraj, oko sto hiljada svetlosnih godina. Ako biste ispalili svetlosni zrak da je obiđe, morali biste da sačekate oko 250.000 svetlosnih godina da se on vrati.
Pretvorimo li to u svakodnevne mere, Mlečni put dostiže u prečniku 130 kilometara, a Sunčev sistem tek dva milimetra!
Još su stari Grci dugačku svetlu (zvezdanu) vrpcu na noćnom nebu nazvali – Mlečna staza (Via Lactea, na latinskom). U našem narodu se, međutim, uvrežilo ime – Kumova slama.
objavljeno: 23.11.2010.
