Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proteinsko smrzavanje
Kadgod se stresete od zime i naježi vam se koža, znajte da je vinovnik belančevina s tajanstvenim lozinkom. Očigledno je da se kod jednih luči znatno više, zbog čega su – kako se narodski kaže – zimogrožljivi.
Živci koji osete nalet ledenog vetra ili tek smrzavanje primaju naloge, upravo, iz jednog proteina TRPM8 (glavni sastojak protoplazme biljaka i životinja). Ranija proučavanja ukazivala su da su se nervi usavršili (specijalizacija) da jedni osete bolni nadražaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hladnog, a drugi ugodne podražaje.
Nedavno su, međutim, neuronaučnici prvi put uživo videli vlakna – svežanj koji se proteže od živaca javljača (čulni) blizu kičmene moždine do nervnih završetaka na koži – podešenih da osete različne vrste hladnoće. Na prilično iznenađenje, pred očima se ukazalo bogato raznovrsje mreže oseta (senzorna) i širok opseg osećaja – neškodljivo, umereno i bolno smrzavanje – tananih niti koje vode do jednog mesta u nervu: proteina TRPM8 koji prenosi nadražaj za hladno od kičmene moždine do mozga.
Zamisao je jednostavna: kada vam zubar bušilicom rashlađuje zub sabijenim vazduhom (pod pritiskom), ova vlakna prosleđuju podražaj iz nervnih završetaka do čulnog (senzorni) živca, a ovaj dalje u mozak i počinjete da drhtite.
Niko do sada nije razotkrio kako izgleda "mreža za hladnoću”. Zato su na Univerzitetu Južna Kalifornija za tu priliku genetski izmenili miša i u živce koji ispuštaju pomenuti protein ubrizgali mu svetlucavu zelenu tečnost da bi pratili šta će se dogoditi. I tako su, u stvari, posmatrali prenošenje hladnoće u glodarevom telu.
Prethodna istraživanja pokazala su da ogledna životinjica koja oskudeva u ovoj belančevini (TRPM8), uveliko gubi osećaj za hladno. Ljudi i ostali sisari su, po svemu sudeći, obdareni istim svojstvom.
Prateći svetlucanje vlakana za hladno profesor biologije Dejvid Makemi je našao dokaz da je protein uključen u nekoliko vrsta doživljaja studeni. Umešan je u osećaj kao što je ugodno rashlađivanje mentolom, probadanje izazvano stavljanjem leda na kožu, povišena nadraženost posle ozlede i umerena jeza nakon olakšanja ispirinjem tečnošću za ublažavanje bola. Uklanjanje proteina ne bi, naravno, odstranilo osetljivost na sve vrste hladnoće. Ozbiljno smrzavanje ne bi ga samo podstaklo da se izlučuje, već bi uzrokovalo nastanak promrzlina na koži i druge upozoravajuće "kratke spojeve” u telu.
Imajući u vidu da se nadražaji za hladno i bol obrađuju u delovima mozga za više saznajne zadatke, postajemo svesni i patnje izazvane hladnoćom. Kao i sve ostalo u biologiji, ni ovo nije jednostavno kako bismo pomislili.
Dejvid Makemi je 2002. godine u uglednom časopisu "Priroda” (Nature) pre svih osvetlio ulogu proteina TRPM8 u doživljavanju hladnoće. Najnovije nalaze ovih dana je objavio u cenjenom "Časopisu za neuronauke”. Kakva je svrha ovih izučavanja?
Glavni cilj naučnika jeste da se odgonetne molekularno ustrojstvo osećaja, da bi se osmislili lekovi koji umanjuju patnju kao što je imaju oboleli od artritisa (upala zglobova) i ostalih zapaljenja. Već sada je jasno da su neuroni koji izlučuju dotični protein odgovorni za 75 odsto svih živaca koji prenose poruke u vezi sa hladnoćom, iako postoje drugačiji bolovi kao što je onaj izazvan kožnim promrzlinama.
Ukoliko dokuče suštinsku vezu, svojevrsnu rezu koja se spušta i podiže između molekula i živaca, shvatiće zašto osećamo bol i kada ne bi trebalo.
[objavljeno: ]
