Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnoštvo Zemalja u Mlečnom putu
Astronomi su posmatrali 309 udaljenih zvezda s masama približnim Sunčevoj, svrstanih u šest grupa, koje su poređali prema starosti. Svetova pogodnih za održanje života znatno je više nego što se pretpostavljalo: nadomak 60 odsto zvezda nalik našoj postoje uslovi za nastanak stenovitih planeta
Zemlja nije usamljena u našoj galaksiji, naprotiv nadomak 60 odsto zvezda nalik Suncu postoje uslovi za nastanak stenovitih planeta. Svetova pogodnih za održanje života znatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je više nego što se pretpostavljalo. Koliko je ovo saznanje važno?
Čuveni „lovac na planete” Majkl Mejer sa Univerziteta Arizona, privremeno na plaćenom istraživanju u Harvard-Smitsonijevom centru za astrofiziku, koristio je svemirski teleskop „Spicer” koji snima u infracrvenom delu spektra da ustanovi da li su planetarne porodice slične našoj uobičajene ili retke u Mlečnom putu.
Najmanje petina zvezda nalik našoj, a moguće i trostruko više (60 posto), imaju uslove za oblikovanje stenovitih planeta. Svoje nalaze je nedavno objavio u „Pismima astrofizičkog časopisa”.
Astronomi su posmatrali 309 udaljenih zvezda s masama približnim Sunčevoj svrstanih u šest grupa, koje su poređali prema starosti: od tri do deset miliona, od 10 do 30, od 30 do 100, od 300 do jedne milijarde i od jedne do tri milijarde godina. Proučavali su promene gasa i prašine i uporedili ih s podacima koji su, kako su zamišljaju, odražavali rano razdoblje Sunčevog sistema. Sunce sija oko četiri milijarde i 600 miliona godina.
„Spicer” je u stanju da svojim „infracrvenim očima” (detektori) uoči toplotu u kosmičkoj prašini. Što je prašina bliža zvezdi, toplija je, i obratno. Vruća je trebalo da nagovesti tragove materijala koji kruži na razdaljini uporedivoj sa Zemljom i Jupiterom od matične zvezde.
Otkrili su da najmlađe zvezde – od 10 do 20 miliona godina – okružuju kolutovi prašine s temperaturom koja ukazuje da bi na tom rastojanju, verovatno, mogle da nastanu planete. Prašine je sve manje što su zvezde starije, sve dok potpuno ne iščezne kada dostignu 300 miliona godina, što govori da se već nagomilala u vidu planeta.
Isti put je, kako se procenjuje, prošla Sunčeva porodica: teorijski proračuni i meteorski ostaci nagovešćuju da se Zemlja uobličila za 10 do 50 miliona godina iz sudara maljih nebeskih tela. Svojevremeno su Skot Kenjon iz Harvard-Smitsonijevog centra za astrofiziku i Ben Bromli sa Univerziteta Juta osmislili obrazac nastajanja planeta koji je saglasan s nalazima Majkla Mejera. Predviđa se da je vruća kosmička prašina uočljiva u toku stvaranja stenovitih planeta, kada se u sudarima manje slepljuju u krupnije „kosmičke stene”.
Nije sasvim jasno oko koliko zvezda se javljaju planete, zato što ima više od jednog načina tumačenja činjenica prikupljenih „Spicerom”. Toplota koju isijava vruća prašina unaokolo 20 odsto najmlađih može potrajati i u toku starenja – čak i kada dostignu 30 miliona godina. Jedino je ispravno kazati da je moguće da se, najmanje, oko jedne od pet Suncu sličnih zvezda, naglašava Majkl Majer, obrazuju planete.
U najpovoljnijem slučaju veliki i gusti kolutovi kosmičke prašine isprva prođu kroz razdoblje sudara, potom se brzo oblikuju stenovite planete. Ukoliko je objašnjenje tačno, u diskovima s najvećom masom najpre se porode planete, a kod onih s najmanjom to potraje deset do sto puta duže.
Pravi odgovor je negde između: u najnepovoljnijem ishodu planate je steklo nešto manje od petine, a u najpovoljnijem više od tri petine zvezda.
Sledeća presudna provera dokazivanja da su planete slične Zemlji uobičajene oko zvezda nalik Suncu desiće se dogodine kada NASA bude odaslala letelicu „Kepler”. Ova kosmička osmatračnica opremljena je da uoči majušno opadanje sjaja kada planeta prolazi ispred svoje zvezde.
„Veliki Magelanov teleskop” iz novog pokolenja veoma moćnih astronomskih sprava postavljenih na tlu, koji treba da bude sklopljen 2016. u severnom Čileu, zaviriće u zvezde našeg kosmičkog susedstva da bi prebrojao koliko ih je s planetama. Sedam ogledala od 8,4 metra biće poređano u obliku šestougaonika na jednoj planini.
Ako su zemljolike planete česte, sliku prve takve snimiće dotična skalamerija.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 01.03.2008.]
