Izvor: Politika, 07.Okt.2011, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Memorija, smisao života
Statistika kaže da je pet odsto onih koji su prešli šezdesetu već dementno. Svaka hiljadita osoba od 45. do 65. godine je pogođena, ali se mnogi snalaze i vešto prikrivaju svoju nevolju. A Srbija je zemlja starih ljudi: četvrta na svetu po broju stanovnika iznad 65. godine i s najmanje 120.000 obolelih od Alchajmerove bolesti. Ima li tome leka?
Kad god razmišljamo o agilnimi uspešnim ljudima, uvek imamo u vidu da ih odlikuju dobrainteligencija, istrajnost, poštovanjedruštvenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << normi i, naravno, dobro zdravlje. U takvom razmišljanju po pravilu zanemarujemo memoriju bez koje,u suštini, nema mišljenja jer ona je glavna aktivnost mozga.
Memorija nije nešto što je rezervisano samo za izabrane, poseduju je svi – razlike su uglavnom u umešnosti korišćenja i u njenoj trajnosti. U svakom slučaju, memorija daje smisao životu jer povezuje aktuelna s prethodnim događanjima i stvara sliku sveta u kome živimo.
Uzmimo epizodičku memoriju koja se katkad naziva i autobiografskom. Ona je po svojoj prirodi dugoročna i omogućava nam pamćenje vremena i mesta događaja u kojima smo bili učesnici. Bavi se i frivolnim podacima o jelu, piću ali i o imenima starih prijatelja s kojima smo sedeli i bančili prošlih noći. Epizodička memorija je najčešće pogođena u različitim formama demencije i poremećaja pamćenja. Tokom napredovanja Alchajmerove bolesti, epizodička memorija razgrađuje se polako, ali sigurno.
S druge strane, semantička memorija je, takođe, dugoročna, deponuje opšta znanja o svetu u kome živimo. Ta su znanja koja poseduju skoro svi. Kad se setimo glavnog grada neke zemlje, znamo na kom je kontinentu, kakvi su tamo običaji, koja se vrsta religije upražnjava i mnogo drugih podataka. Kako semantička memorija sadrži uglavnom kulturološke informacije akumulirane i dobro utvrđene tokom života, obično je pošteđena u raznim vrstama amnezije, mada se razgrađuje u Alchajmerovoj bolesti.
Postoje najrazličitiji uzroci demencije i propadanja mozga: Alchajmerova bolest, vaskularna demencija zbog ponovljenih minimalnih i osrednjih moždanih udara, bolest Levijevih telašaca i frontotemporalna (čeonoslepoočna) demencija. Najveći deo demencija (50-60 odsto) otpada na Alchajmerovu bolest.
U Alchajmerovoj bolesti gubitak pamćenja je nezaustaviv i zbog nepouzdanih čula uvek predstavlja rastanak sa stvarnošću, iako se odvija s kratkim prekidom kontinuiteta. Kao biološki fenomen čiji su koreni u našim čulima, memorija se zasniva na opažanju i zbog toga je u samom početku senzorna ili čulna. Informacije prikupljene našim čulima otići će do mozga i njegovih bezbrojnih sinapsi, tj. međusobnih spojeva nervnih ćelija u kojima će se odigrati razmena informacija o opaženom objektu. Na svakoj iz mnoštva sinapsi elektrohemijski impuls preskače s jednog na drugi neuron. U tom trenutku pojavljuje se neurotransmiter (hemijski glasnik) koji nije ništa drugo do specifični protein. Polazni proces privremenog memorisanja preko čula je automatski, traje od jedne do dve sekunde i potom iščezava iz naše svesti.
Što češće ponavljamo identične informacije, to su i sinapse stabilnije, i umnožavaju se. Kada vežbajući mnogo puta ponavljamo neki komad na gitari ili neki udarac u tenisu, drugim rečima kada savlađujemo neku manuelnu veštinu, učvršćujemo sinapse i stimulišemo stvaranje novih neurona iz determinisanih matičnih ćelija u mozgu.
Čeoni deo moždane kore podvrgava analizi sve prispele čulne podatke i donosi odluku da li oni po svom značaju zaslužuju upamćivanje ili ne. Najveći deo podataka je beznačajan. I zato ga prihvatamo samo privremeno. Tada je na delu kratkoročna memorija čija je osnovna odlika ograničenost kapaciteta. U kratkoročnoj memoriji koja ne traje duže od 30 sekundi zadržavaju se samo bitne informacije. Tipičan primer provere kapaciteta kratkoročne memorije jeste ponavljanje tek izdiktirane liste različitih objekata. U najvećem broju slučajeva, u kratkoročnoj memoriji moguće je zadržati od 5 do 9 objekata, brojeva i slično, i to do 30 sekundi.
Radna memorija je neka vrsta proširene i produžene kratkoročne memorije. Neophodna je u kognitivnim, tj. misaonim poslovima kao što su čitanje, pisanje i računanje. Tipičan primer je simultano prevođenje u toku kojeg prevodilac mora privremeno držati u svojoj memoriji podatke što ih čuje na jednom jeziku, sve dok se ne završi započeta rečenica koju prevodi i izgovara na drugom jeziku.
Alchajmerova demencija koja je gurnula u tamu duha 27 miliona ljudi širom sveta, u početku uništava već ranije konsolidovano dugoročno pamćenje oličeno u epizodičkoj i semantičkoj memoriji. Istraživanjem Alchajmerove bolesti dominira „hipoteza o amiloidnim kaskadama”: ideja je da su „plakovi”, odnosno žilave pločice u mozgu uzroci misaonih problema. Više godina pre početka bolesti, sinteza amiloida se povećava, pločice se međusobnom slepljuju, pod uticajem tay belančevina koje napuštaju svoje normalno stanište u neuronima. Od tog trenutka pločice postaju toksične za neurone, prekidaju međuneuronsku komunikaciju na sinapsama i na kraju ih uništavaju (Science, sveska 256, str. 184).
Moždani mulj sačinjen od sivobeličastih plakova u suštini je otpadni materijal u telu nervne ćelije, ali pretežno izvan nje, na mestima neuronskog umrežavanja. Grudvice nataloženih i toksičnih beta 42-amiloida i tayvlakana u svom ubilačkom pohodu uništavaju mirisne neurone, pa je jedan od prvih znakova demencije poremećaj osećanja mirisa. Onda počinje opšti poremećaj dugoročne memorije i jezičkih funkcija. Čulno i kratkoročno pamćenje najduže su očuvani. Kad se pojavi nedostatak acetilholina, neurotransmitera, više nema ni učenja, ni upamćivanja.
U frontalnim režnjevima mozga, koji su donosioci i egzekutori svih odluka, kao i u hipokampusu, postepeno se povećava već povišena koncentracija glutamata zbog koga su neuroni prenadraženi i gube funkcionalnu sposobnost. To je kraj. Ličnost je uništena.
-----------------------------------------------------------
Živeti s demencijom
Srbija je zemlja starih ljudi: četvrta je na svetu po broju seniora iznad 65. godine. U njoj živi najmanje 120.000 osoba sa Alchajmerovom bolešću i oko 2.000 presenilno dementnih.
U početku demencije teško je primetiti deficite u učenju i pamćenju, ali se oni postepeno povećavaju. Gubi se koncentracija, svest se zamračuje i remeti se orijentacija u vremenu i prostoru. Bolest se komplikuje i ozbiljnim remećenjem ponašanja i psihičkim promenama, poput depresije i agresivnosti. Tipično je skraćenje očekivane dužine života dementnih i uz to depresivnih osoba mlađeg godišta, tako da od početka bolesti pa do smrti, uglavnom prolazi 5 do 15 godina. U poslednjem stadijumu oboljenja, bolesnici su potpuno bespomoćni.
Negovanje dementne osobe gura porodicu u haos i u pravi pakao. Svaka pomoć uistinu je blagodet. Najveći broj osoba s demencijom, znatno iznad 80 posto, žive sa svojom decom i unucima. Većina njih to i želi jer misle da nema ničeg goreg od odlaska u dom za stare. U mnogim evropskim zemljama postoje specijalizovane neurološke klinike u kojima se članovi porodice obučavaju tehnici i načinu ophođenja s bolesnicima. To su uglavnom sasvim praktične stvari, poput načina reakcije na nemir dementnog bolesnika i njegovu agresivnost.
Mnogi dementni bolesnici umiru zbog posledica infekcije ili zapaljenja pluća. Medikamenti koji su u tekućoj upotrebi uglavnom blokiraju enzim acetilholinesterazu i otežavaju dejstvo glutamata. Ovi lekovi usporavaju tok bolesti, ali je ne zaustavljaju.
-----------------------------------------------------------
Buduća terapija
Terapija protiv demencije gradi se na činjenici da će u budućnosti bolest biti mnogo ranije dijagnostikovana nego danas. Mnogi neurolozi misle da bi se početak Alchajmerove bolesti jednog dana mogao utvrditi 20 ili 30 godina pre pojave prvih simptoma.
Globalna industrija lekova i zdravlja odavno je shvatila da pred sobom ima jednu moćnu ciljnu grupu u kojoj se nalaze ozbiljni bolesnici s svojom demencijom, bilo da je ona Alchajmerovog tipa, bilo da je u pitanju blag kognitivni poremećaj, ili su to zaboravni hipohondri, koji čeznu za pilulama koje će im poboljšati pamćenje. Reklame obično podvlače
energiju koju preparati obezbeđuju zaboravnom organu za mišljenje. Sve u svemu, efekat do sada preporučivanih preparata prilično je slab i nepouzdan.
-----------------------------------------------------------
Četiri stuba prevencije
Među ekspertima za Alchajmerovu bolest, propagiraju se četiri preventivna stuba, i to protiv svih vrsta demencije:
o Visok krvni pritisak smatra se ozbiljnim faktorom rizika. Vrlo važno je regulisati koncentraciju šećera u krvi, odnosno izbeći dijabetes;
o Preporučuje se mediteranska kuhinja. Dnevno su dozvoljene dve čaše crvenog vina (dva decilitra).
o Redovne i ozbiljne fizičke vežbe koje podrazumevaju, pre svega, brzo hodanje u trajanju od po pola sata svakodnevno.
o Što češći društveni kontakti, rešavanje ukrštenih reči i drugih mozgalica, najbolji su fitnes programi za dušu i za naš organ mišljenja.
Promena životnih navika najjeftinija je od svega što se može zamisliti, a i najbolja je zamena za gutanje lekova do kraja života.
(Iz dodatka NIT - broj 5)
Prof. dr Momčilo B. Đorđević
objavljeno: 06.10.2011
