Izvor: StudentskiRadio.com, 19.Sep.2011, 11:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako pronaći smeštaj u studentskim domovima

Za smeštaj u nekom od studentskih domova konkurisalo je 2.359 brucoša, a mesto je dobilo njih 917. – Akademcima koji ne izbore pravo na jedno od 9.558 mesta u domovima ostaje da zaplove podstanarskim vodama. Od 2.359 brucoša na budžetu, koji su konkurisali za mesto u prestoničkim studentskim domovima, posteljinu, ćebad, jastuk, telefon i metlicu će zadužiti njih 917. Spisak srećnih dobitnika objavljen je juče na sajtu www.sc.rsi na oglasnoj tabli studentskog doma „Karaburma", a od sutra i u Službi smeštaja u Đušinoj ulici. Kandidati „ispod crte" koji smatraju da su oštećeni prilikom bodovanja imaju pravo na prigovor najkasnije do 23. septembra (od osam do 15 časova) službi u Đušinoj. Dan posle, biće obavljena konačna lista primljenih u domove, a „ceremonija" raspodele soba zakazana je za 29. septembar u domu „Karaburma". Studenti viših godina moći će da za mesto u domu konkurišu do 31. oktobra. Raspoloživo je 9.558 mesta, plus 90 za strane studente (ne odnosi se na državljane bivših jugoslovenskih republika). U Studentskom centru ističu da će u toku cele godine pratiti eventualna iseljenja koja omogućavaju da slobodno mesto dobiju kandidati po redosledu ispod crte. Brucoši koji su raspodelom dobili mesta u domovima treba da se usele najkasnije do 7. oktobra. U protivnom, gube pravo na smeštaj. Novopečeni studenti koji nisu izborili pravo na školovanje o trošku budžeta, niti članstvo u povlašćenom „klubu 917", niti u Beogradu imaju rodbinu sa viškom stambenog prostora zaploviće nemirnim podstanarskim vodama. Svi koji se oslone na listanje oglasnih stranica i cepkanje brojeva telefona stanodavaca sa plakata, kojima su oblepljeni zidovi oko fakulteta, moraju da se naoružaju strpljenjem i ponavljaju krilaticu „ništa nas ne sme iznenaditi". Jer, iza sintagme „izdajem opremljen stan" neretko se skrivaju udžerice, garaže, trošne kuće i memljive prostorije, a iza bombastičnih naziva pojedinih agencija za posredovanje ne stoji ništa osim arsenala sitnih prevara za izbijanje novca iz džepa nedovoljno opreznih i neobaveštenih brucoša. – Kada pročitate oglas koji vam se učini primamljiv, ne možete da znate da li ga daje vlasnik stana ili agencija, niti da li taj stan uopšte postoji. Ukoliko se odlučite da se oslonite na usluge određene agencije za posredovanje, bilo bi dobro da se u Agenciji za privredne registre raspitate da li je ta firma upisana. Onih koje tamo nema treba široko zaobići. Čak i ako je agencija regularna, insistirajte da saradnju ozvaničite zaključenjem ugovora o zastupanju – savetuje Mirko Mirković iz udruženja podstanara „Velegrad" i objašnjava zašto je plaćanje članarine agenciji (najčešće oko 3.000 dinara) uglavnom bacanje para. – U zamenu za svoj novac dobićete brojeve telefona ljudi koji iznajmljuju stanove. Često je reč o neaktivnim brojevima, nepostojećim stanodavcima i stanovima. Na poziv se javljaju i ljudi koji ne iznajmljuju smeštaj ili osobe koje su plaćene da kažu da je stan već iznajmljen. Brojeve koje vam daju agencije odmah treba nazvati iz njihovih kancelarija. Obavezno povesti nekoga sa sobom, jer ćete bez svedoka naknadno teško isterati pravdu. A dobro je i da ne budete sami, ukoliko zatražite da vam agencija odmah vrati novac koji ste dali za članarinu – objašnjava Mirković. Prevare treba prijaviti tržišnoj inspekciji ili finansijskoj policiji pri Ministarstvu finansija. Sudskim putem teško da ćete povratiti svojih 3.000 dinara, jer se sve ispod 15.000 tretira kao sitna prevara. Šanse na terazijama pravde rastu ako se prevareni međusobno povežu i udruženo nastupe, jer prevaranta tada mogu da tuže za kumulativnu sumu. Budući da je jedino registrovano udruženje podstanara u Beogradu, „Velegrad" i njegovi advokati mogu da zastupaju oštećenog, ukoliko je njihov član. – Pozivaju nas i stanodavci jer nemaju svoje udruženje. Pitaju šta treba da rade kada izdaju stan u zakup, ko je ovlašćen da njih štiti... Uvek savetujemo da sa stanozakupcem potpišu ugovor, kojim je sve precizno regulisano. Isto kažemo i drugoj strani, jer ako ugovor ne postoji, može im se dogoditi da gazda odbije da, recimo, popravi bojler, pod izgovorom da je radio kada su se stanari uselili. Ili da odbije da kiriju umanji za iznos kojim je stanar platio popravke kućnih aparata, instalacija, kvarove, zamenu sanitarija u kupatilu... – zaključuje Mirko Mirković. Izvor: Politika

Nastavak na StudentskiRadio.com...