Izvor: Politika, 29.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golijat-žaba iz pakla
Ogromna, zdepasta, ružna i proždrljiva, verovatno je najkrupnija (dugačka oko pola metra i teška četiri i po kilograma) koja je ikada skakala našom planetom. Kao da je „uzimala steroide”, kako je šaljivo protumačeno, ugledajući se na današnje snagatore
Prestravili biste da je spazite, naročito kad razjapi golemu čeljust. Ogromna, zdepasta, ružna i proždrljiva, verovatno je najkrupnija žaba koja je ikada skakala našom planetom. Kao da je „uzimala steroide” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugledajući se na današnje snagatore, šaljivo je protumačeno.
Dugačka maltene pola metra (pretpostavlja se više od 40 santimetara), teška četiri i po kilograma, sa zaštitnim oklopom i zubima izgledala je veoma zastrašujuće. Paleontolozi su joj brže-bolje sklepali ime od grčke reči đavo (beelzebub) i latinske krastava žaba (bufo), uz obavezni latinski dodatak koji označava da je nosila štit (ampinga). U stručnim knjigama, dakle, vodi se kao Beelzebufo ampinga. Zver koja je proždirala mladunce dinosaura kao da je stigla iz samog – pakla.
Naučnici sa Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku, predvođeni Dejvidom Krauseom, ostatke životinje koja je živela pre 65 do 70 miliona godina iskopali su na ostrvu Madagaskar. Izvesno je da je nadmašivao sve sadašnje i verovatno je najveća žaba koja ikada postojala na Zemlji. Ali nije najkrupniji vodozemac, to počasno mesto zauzimalo je stvorenje nalik krokodilu – Prionosuchus koje je u doba perma, okončanog pre 250 miliona godina, dostizalo malo više od devet metara.
Toliko je bila halapljiva da je – kako se pretpostavlja – tamanila manje žabe, guštere, sisare, pa i tek izlegle dinosaure. Naveliko podseća na sadašnju rođaku iz Južne Amerike koju su zbog velikih usta iz šale – prema poznatoj računarskoj igrici – prozvali „pakmen”. Na glavi je imala nekakve izrasline nalik na rogove koji su joj služili kao dodatno čulo dodira.
Neobična je sličnost s podvrstom danas najvećih vodozemaca u Južnoj Americi koje smatraju zavičajnim (endemske), za razliku od stotina vrsta žaba na Madagaskaru. Pretpostavlja se da je superkontinent Godvana, sastavljen od Antarktika, Južne Amerike, Afrike, Madagaskara, Indijskog potkontinenta, Australije i Novog Zelanda, počeo da se usitnjava pre, otprilike, 160 miliona godina. Ostaci orijaškog stvorenja, međutim, ukazuju da je odvajanje započelo znatno kasnije. Naime, „đavolska žaba” i preživela bliska rođaka iz Južne Amerike (Ceratophryinae) počele su da se razdvajaju od zajedničkog pretka pre 70 miliona godina. A još u kasnoj kredi (pre 80 miliona godina) Madagaskar-Indija i Južna Amerika bili su povezani preko Antaraktika.
Prve žabe pojavile su se pre 180 miliona godina i do danas nisu promenile telesni sklop. Džinovska je živela u doba krede, na samom izmaku razdoblja dinosaura, koji su s mnogim životinjskim vrstama iščezli pre 65 miliona godina kada je, verovatno, „kosmička stena” pogodila Zemlju. Nije boravila u vodi, već u polusuvim predelima vešto se prikrivajući i loveći plen.
Godine 1993. nađene su prve kosti i kada ih je prikupljeno dovoljno (60 raznovrsnih) da se uobliči ceo kostur, istraživači su obznanili svoje nalaze u američkim „Spisima Nacionalne akademije nauka”. Nije sasvim sklopljena lobanja, ali je izvesno da je bila zdepasta. Upoređujući je s južnoameričkom koja se odlikuje snažnim ugrizom i naslađuje omanjim kičmenjacima – miševima i gušterima, ona je proždirala sve što je nije nadmšivalo u veličini, a prolazilo je unaokolo.
Biolog Bler Hedžiz sa Univerziteta Pensilvanija, smatra da je otkriće prilično neočekivano, iako nije sasvim uveren da je golijat-žaba srodna sadašnjim južnoameričkim david-žabama. Molekularni časovnik pokazuje da su se razišle od istog preteče skorije, a ne pre sedamdesetak miliona godina. A to potkrepljuje da je razviće (evolucija) koje se sustiče u istoj tački (konvergencija), kada nepovezane vrste zauzimaju slične životne prostore (niše), uobičajeno kod žaba.
Čak i ako su povezane, to ne znači da su lutale toliko daleko pre nego što se Godvana rascepila.
Paleontolog Suzan Evans, koja na Univerzitetu Koledž u Londonu proučava građu kičmenjaka, međutim, kratko opovrgava: „To je ista porodica, nemam ikakvu sumnju”.
Stefan Vukašin
[objavljeno: 01.03.2008.]
