Izvor: RTS, 05.Jul.2023, 06:03
Београд на геотермалним изворима, огроман потенцијал енергије без загађивача
Београд обилује подземним топлотним изворима. Резултати студије коју је Рударско-геолошки факултет израдио показују изузетан потенцијал за коришћење геотермалних подземних вода за грејање станова. Професорка Ана Врањеш са Рударско-геолошког факултета каже >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << за РТС да је нама геотермална енергија доступна 24 часа и да нема утицаја који би доступност ресурса пореметио.
Ана Врањеш је гостујући у Београдској хроници РТС-а изјавила да је да су резултати студије, коју је Рударско-геолошки факултет израдио, чији је циљ био да се дефинише геотермални потенцијал подземних вода на 18 локација топлана и котларница које послују у систему јавно-комуналних предузећа Београдских топлана, указали на изузетну потенцијалност.
“Кад кажем потенцијалност, под тим мислим да смо дефинисали процењене дубине до геотермалног резервоара, очекиване температуре геотермалних вода и количине. И када смо то све онако сагледали, добили смо шест најпотенцијалнијих локација. То су Топлана у Батајници, Борчи, Новом Београду, Земуну, Реснику и Миљаковцу. То је шест локација на којима је предвиђено да се сада уђе у детаљна истраживања", навела је Врањешова.
Крајњи циљ је, напомиње, да дефинишемо и да меримо најпотенцијалнију, где би могло већ за годину дана да се уради прва истражна бушотина којом ће се онда и потврдити тај потенцијал. Додаје да би то врло брзо могли да се примени.
“Зато што су искуства већ из Европе врло позната. Рецимо Француска, Немачка, Холандија, то су државе које већ деценијама користе овакве системе грејања. Ми у Европи сад имамо већ 300 геотермалних топлана. Преко пет гигавата термалне снаге је инсталирано у тим топланама и 200 пројеката је у повоју. А до 2030. се очекује да ће их бити и 1.000. То довољно говори да је то нешто што је познато. Технологија и примена геотермалне енергије у даљинским системима није ништа ново. Имамо наше стручњаке, односно и Рударско-геолошки факултет, који поседује потенцијал који је такав да може да изнесе и на нашем примеру у Београду овакав један пројекат", истиче Врањешова.
Према њеним речима, у другој фази ће се радити финансијска оцена такве исплативости, али, додаје, то су системи који имају ниже оперативне трошкове.
“Ви користите ваш ресурс, ви сте локално доступни, стабилни, без икаквих флуктуација. Значи, нама је геотермална енергија доступна 24 часа. Немате утицај атмосферског, неког спољног утицаја који би доступност ресурса пореметио, тако да ви заправо не зависите од увоза гаса“, истиче Врањешова.
За грејање у становима би могао да остане постојећи систем са радијаторима, док би за хлађење било мало компликованије.
“Када причамо о хлађењу, наравно, то је могуће из геотермалних ресурса, али то сад подразумева тзв. 4Г или 5Г мрежу уопште даљинског система грејања. Ми смо тренутно на трећој генерацији, тако да наравно треба припремати унапред и урадити сву потребну документацију, пре свега оценити потенцијалност, па онда планирати кроз неких десет година", каже Врањешова.
Да би се тако хладили станови, онда постојећи систем инсталације би морао да се промени, указује Врањешова.
“Али, верујем да би већина нових објеката управо у самој изградњи већ кренули са таквим системима. Треба ипак то планирати и то је нешто што може да се деси сутра, али има велику потенцијалност. Када је у питању геотермална енергија, заправо то је обновљив извор који је неисцрпан. Докле постоји планета, постоји и геотермална енергија. Поменула сам све бенефите, а још један је тај што ми немамо емисију штетних гасова. Практично нема мана“, додаје Врањешова.
Геотермална енергија се користи за грејање отворених површина, то могу да буду тргови, а могу да буду и путни правци, пре свега они делови који су тешки за одржавање - улази и излази у тунеле, надвожњаци, мостови где се прво формира лед, снег, тако да ви спречавате заправо формирање тог покривача и на тај начин их одржавате сигурним, наводи Врањешова.
“Морам да напоменем да није то само у свету, то је и код нас. Такви системи постоје. Трг на Златибору, Краљев трг, има подно грејање и један мањи део путевне донице, баш на Златибору, на уласку у насеље“, напомиње Ана Врањеш.
.jpg)
