Izvor: Objava, 30.Apr.2019, 15:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КАРЛ ФРИДРИХ ГАУС

Немачки астроном, математичар и физичар Карл Фридрих Гаус родио се 30. априла 1777. године у Брауншвајгу, у средњој Немачкој, као син баштована. Био је чудо од детета, које је без ичије помоћи научило да чита и уочавало грешке у очевим прорачунима плата за раднике. Захваљујући настојањима ујака, генијалан дечак наставља школовање, мада се отац у почетку томе противио.

Штићеник војводе од Брауншвајга, Гаус развија свој велики математички таленат, испољен у детињству, на Универзитету у Гетингену. Оног дана 1796. када је успео да помоћу лењира и шестара конструише правилан седамнаестоугао, што до тада ни једном математичару није пошло за руком, почиње да уређује математичке новине.

Све до своје двадесете године Гаус се двоумио да ли да се посвети математици или филологији, пошто је већ тада изванредно познавао грчки и латински. Опредељује се за математику, мада су му до краја живота језици били велика страст. Толико је волео латински да је своје радове објавио на том језику.

Гаус је готово у свим областима математике начинио значајна открића, али се, повезујући чврст захтев за тачношћу са непрестаном бригом за усавршавањем, није журио са публиковањем добијених резултата. Стога су многи резултати других математичара (нпр. Хамилтона, Абела, Кошија и др.) касније нађени у Гаусовим белешкама и писмима, приликом припремања за штампу његових сабраних дела у 12 томова. Није објавио ни своје резултате из области геометрије, мада је пре Лобачевског и мађарског математичара Бољаија спознао могућност стварања геометрије различите од геометрије Еуклида, и у области нееуклидске геометрије открио низ основних чињеница.

Године 1799. на универзитету у Хелмштету брани докторску тезу која пружа први задовољавајући доказ основне теореме алгебре.

Својим ремек-делом "Disquisitiоnеs аrithmеticае" (Аритметичка истраживања) објављеним 1801. ударио је темеље модерне теорије бројева.

Од 1801. Гаус се све више окреће ка астрономији: његово одређивање орбите мале планете (астероида) Церере, која се изгубила из вида кратко време након што је откривена, а поново је нађена 1802, тачно на месту које је Гаус предвидео, доноси му светску славу и 1807. наименован је за директора Гетингенске опсерваторије где ће остати до краја живота.

Од 1829, Гаус се бави студијама физике (оптика, електрицитет. Двадесет последњих година живота посвећене су магнетизму Земље, који проучава у сарадњи са Вебером и за шта 1839. покушава да изведе математичку теорију.

Карл Фридрих Гаус умро је 23. фебруара 1855. године у Гетингену.