Izvor: B92, 19.Mar.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro pisac Artur Klark
Kolombo, Beograd -- Čuveni britanski pisac naučne fantastike Artur Klark preminuo je danas u 90. godini u Šri Lanki, izjavio je njegov sekretar.
"Umro je od srčanog napada", rekao je Roan de Silva, javlja Rojters. Autor romana "Odiseja u svemiru 2001" poželeo je za svoj 90. rođendan, decembra prošle godine, da se javi vanzemaljac, da se ljudi odviknu od korišćenja nafte i da u Šri Lanki zavlada mir. Ser Artur Čarls Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << piscem naučne fantastike.
Ali, za razliku od njega, Klark se čvrsto držao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza.
Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.
Rođen je u Majnhedu, u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu.
Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje.
Posle rata završio je Kraljevski koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine.
Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.
Godine 1951. napisao je kratku priču "Stražar" koju je poslao na jedno Bi-Bi-Si-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom.
Međutim, 1964. ta priča postaće glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom - "Odiseja u svemiru 2001", premijerno prikazanim 1968. godine.
Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. Lekari su 1988. konstantovali da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica proglasila ga je vitezom 2000. godine.
Poznatija Klarkova dela su "S druge strane neba", "Pad mesečeve prašine", zbirka pripovedaka "Sastanak sa Ramom", zatim "2010: Druga odiseja", zbirka pripovedaka "Pesme daleke zemlje", "2061: Treća odiseja" i "Susret sa meduzom".
Zoran Živković o Arturu Klarku
Prevodilac i izdavač dela ser Artura Klarka u Srbiji je pisac Zoran Živković. On je Klarkovo delo podelio u dva dela, jedan književni, i drugi koji je popularisao nauku. Živković je vodio prepisku s Klarkom i kaže da je on bio renesansna ličnost.
B92: "Artur Klark je pokrenuo brojne naučne projekte. Koliku Korist od toga ima čovečanstvo?"
Živković: "Ostavio nam je jedan legat bez koga danas ne bi bilo recimo ni ove televizije. Odnosno, bez oga bi smo bili u znatno primitivnijem dobu. 46 je on objavio jedan čalanku u naučnom časopisu, u kome je nagovestio, i izložio zamisao o tome kako bi mogle da izgledaju satelitske telekomunikacije. I prvi put je bio pesimistički prorok i nije verovao da će se to za njegovog života ostvariti. Međutim, samo tri decenije kasnije lansiran je prvi telekokomunikacioni satelit. I sve ove blagodeti koje uživamo kada gledamo događaje na drugim kontinentima, ili sa svog kontinenta, recimo prenose fudbalskih utakmica. To će nekako biti najbliže ljudima, to mi sve dugujemo zahvalnost Arturu Klarku, koji je to vizionarski nagovestio?"
B92: "Koliki je značaj dela Artura Klarka za svetsku književnost?"
Živković: "Ja sam još '79. imao zadovoljstvo da napišem magistarski rad o njegovim pričama i novelama koje imaju za motiv prvi kontakt. Mislim da će u tom pogledu Klark, je ostvariuje, i ostvario je najveći doprinos svetskoj književnosti. Pokazujući kako je taj motiv prvog kontakta, osoben za naučnu fantastiku, sadrži izvanredne književne potencijale i njegove priče kao časovi Istorije su kao beočuzi danas neprevaziđeni."
B92: "Koliki je njegov uticaj na pisce naučne fantastike?"
Živković: "Mnogi su ga oponašali. Mnogi su hteli da budu drugi Artur Klark. To je postala neka titula u izdavačkom svetu. "Novi Artur Klark". Naravno Artur Klark, je jedan i neponovljiv."
B92: "Kako će izgledati naučna fantastika posle Artura Klarka?"
Živković: "Znate kako dovodite me u nezgodnu priliku da budem prorok što nikada nisam bio. Ali evo probaću... Ja mislim, mada će ovzvučati jeretičko, da je vreme naučne fantastike, ono pravo zlatno doba naučne fantastike, nepovratno minulo sa krajem dvadesetog veka. Klarkov glavni doprinos je pao upravo u to razdoblje i nimalo slučajno naučna fantastika kao da umire zajedno sa Klarkom. Mi više nemamo potrebu da pišemo naučnu fantastiku mi živimo u njoj."
B92: "Poznavali ste Artura Klarka lično. Šta možete da kažete o njemu kao običnom čoveku?"
Živković: "Prosto je bilo zadovoljstvo razgovarati sa njim kao sa osobom od kje vas ne dele nikakve barijere. Nego ste prosto u izvesnom prijateljstvu sa njim. To je čovek koji se ponašao u svakom pogledu kao normalno ljudsko biće. Taj dodir veličine ga je mimoišao. On je, bar u toj komunikacij samnom, uvek bio Artur, ne ser Artur."
