Izvor: Glas javnosti, 07.Feb.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet - ukratko...
“Spremi se na NLO„
Nika Gilauri (33), bivši gruzijski ministar finansija, pre toga i energetike, izabran je juče za petog gruzijskog premijera u poslednjih pet godina, obećavši da će se izboriti sa ekonomskom krizom.
Još u ponedeljak specijalno je naglasio da je - zdrav.
Prethodni premijer, 35-godišnji Grigol Mgaloblišvili, proveo je na funkciji smo tri meseca. Zvanično, povukao se iz zdravstvenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << razloga. Već neko vreme je na lečenju u Nemačkoj zbog bolesnih bubrega.
„Verzija o bolesti Mgaloblišvilija nije tačna, on je zdrav kao bik - primetio je drugi bivši premijer, lider opozicionog pokreta „Za pravednu Rusiju“Zurab Nogaideli. - NJegova ostavka je - signal procesa raspada vlade“.
Između Mgaloblišvilija i predsednika Sakašvilija, koji je bio razočaran radom premijera, bila je prisutna netrpeljivost. Dotle da je Sakašvili čak udario Mgaloblišvilija tokom jedne svađe. Navodno, predsednik je na tadašnjeg premijera bacio i svoj mobilni telefon. Sakašvili je to javno opovrgao, a Mgaloblišvili nije davao javne komentare.
Jedan od lidera neparlamentarne opozicije Zviad Džidžiguri veće je upozorio Niku Gilaurija da „treba da bude spreman da će od predsednika poleteti NLO“.
Za izbor Nike Gilaurija glasalo je 106 poslanika, dok je osam bilo protiv. Istim brojem glasova podržan je i predlog da Kaha Baindurašvili postane novi ministar finansija.
Gilauri je izjavio da ove godine predviđa rast proizvodnje za skromnih dve odsto i dodao da „ne obećava da će sve biti rešeno ove godine, ali da će njegov prioritet biti stvaranje novih radnih mesta“.
R. Ć.
Za „Južni tok“ 25 milijardi evra
MOSKVA - Ruska kompanija „Gasprom“ procenila je da bi troškovi izgradnje gasovodnog sistema „Južni tok“ mogli da iznose do 25 milijardi evra, javila je juče agencija Interfaks, prenosi Tanjug.
Ističući da su podaci sadržani u prezentaciji „Gasproma“, pripremljenoj za susret sa investitorima danas u Moskvi, agencija navodi da se od te sume više od četiri milijarde planira za troškove polaganja dela gasovoda po dnu Crnog mora, dok bi za polaganje kopnenog produžetka magistrale do Austrije (1.300 kilometara) i jadranske obale Grčke (990 kilometara) bilo izdvojeno još na 15-20 milijardi evra. Očekivani početak eksploatacije gasovoda je kraj 2014-2015. godine, navodi ruska agencija. Prenoseći delove materijala kompanije predstavljene investicionoj zajednici, Itar-TASS je naveo da „Gasprom“, takođe, očekuje smanjenje izvoza gasa na evropsko tržište 2009. godine za 10 milijardi kubika u odnosu na prošlu godinu. Na taj način izvoz bi bio oko 151 milijardu kubnih metara, prenela je ruska državna agencija.
Povratak Kisindžera i „udvaranje“
LONDON - Nova američka administracija Braka Obame već je pokrenula inicijativu za smanjenje nuklearnog naoružanja i još je u decembru kao izaslanika za pregovore u tom cilju u Moskvu poslala Henrija Kisindžera, saznaje jučerašnji Dejli telegraf. Pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, list navodi da je ovaj 85-godišnji bivši državni sekretar u administraciji Ričarda Niksona dva dana u tajnosti razgovarao sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedjevim u njegovom letnjikovcu nadomak Moskve. Tada je, kako saznaje britanski list, postignut načelan dogovor u pogledu Obamine inicijative da Rusija i Amerika broj nuklearnih bojevih glava smanje na po 1.000. Zasada je na snazi sporazum iz 1991. koji važi do 5. decembra ove godine, odnosno njegova izmena iz 2002. prema kojoj bi svaka od zemalja sada trebalo da ima od 1.700 do 2.200 nuklearnih bojevih glava, podseća Dejli telegraf. Rusija je, prema spomenutim izvorima, u zamenu za prihvatanje novog dogovora tražila da SAD odloži članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO i da ukloni raketni štit koji je, kako Moskva smatra, uperen u Rusiju, a ne u Iran, dok je Kisindžer takođe postigao izvesne ustupke.
SAD treba jasna misija u Avganistanu
VILIJAMSBURG - Američki predsednik Barak Obama, koji se sprema da pošalje vojna pojačanja u Avganistan, smatra da se taj rat ne može dobiti samo vojnim sredstvima i zabrinut je zbog teškoća u održavanju jasnog cilja vojne misije u toj zemlji, preneo je Rojters pozivajući se na izvore u Demokratskoj stranci u SAD.
Obama je u razgovoru sa demokratskim kongresmenima u Vilijamsburgu rekao da SAD ne mogu pobediti u Avganistanu samo vojnim sredstvima i da je potrebna „jasna misija“, odnosno da je glavna opasnost u tome da se izgube jasni parametri. Prema istim izvorima, američki predsednik je takođe rekao da Vašington treba da se diplomatski angažuje prema Pakistanu.
