Izvor: B92, 01.Jul.2015, 15:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sestre Dabović za Bulevar: "Mi smo vanzemaljci!"
Srpske košarkašice koje su odnele pobedu na Evropskom prvenstvu donele su slavlje u domove i na ulice Srbije. Pričali smo sa košarkašicama i sestrama Milicom i Anom Dabović o pobedi, ali o i tome kako su proslavile pobedu, koliko su ponosne jedna na drugu, kao i na reprezentaciju.
Smatrali su vas autsajderima, ali ste im dokazali suprotno. Kakav je osećaj biti pobednik, kada niko ne računa na vas?
Milica: Uvek nas smatraju autsajderima, tako da smo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mi njima pokazali ko je pravi autsajder i osvojili zlato. Znate kakav je osećaj, to je kao da ne znate šta vam se događa. Izgubljen si, a nama je utakmica tako tekla da smo mi jedva čekali kraj. Vodili smo sa deset poena razlike i čekali smo da sudija svira kraj, kako bi počelo radovanje o kome nismo ni sanjali kada smo otišli na Evropsko prvenstvo. Znali smo da smo za vrh, takav je bio osećaj u nama i znali smo da ne smemo da kiksnemo, što je i epilog takmičenja. Druženje je bilo fenomenalno.
Kakav je bio provod nakon pobede? Ako možemo suditi po vašem glasu, izgleda da je bio dobar.
Ana: Posle utakmice i dodele medalja bile smo nekako ispražnjene. Kako zbog trajanja Evropskog prvenstva, tako i zbog stresa. Kada se završilo Evropsko prvenstvo sestra i ja smo otišle na spavanje, pa smo onda bile spremne za sledeći dan i proslavu. Zbog toga mi je i nestao glas, jer sam se trudila da se svima zahvalim u autobusu i na balkonu. Vikale smo i pevale.
Milica: Ja sam bila u krevetu. Mene je bolela ruka i to je bilo toliko natečeno, da sam jedva čekala da legnem u krevet i da odgovaram na milione poruka. Zaista sam ostala bez teksta i bila sam sva u suzama do ranih jutarnjih sati, jer uopšte nisam mogla da spavam. Neke devojke su ostale da slave i pevaju. Neke devojke vole da popiju, ali ja ne. Ne nazdravljam čak ni kad treba. I to mi ne smeta. Ono što imam da pokažem na terenu je moja proslava.
Postoji li neka pesma koja vam je isključivo namenjena za slavlje?
Milica: Imali smo sad nekoliko pesama koje ste mogli da čujete kada smo bile na balkonu. Svašta je bilo tu i “Gljiva ludara“ od Đoganija i ta nemačka pesma za ples koja je Sari pala na pamet. Svi su puni ideja, ko god neko nešto kaže mi prihvatamo i pretvaramo reči u dela. Volimo da zapevamo “Ne može nam niko ništa“.
Da li je sestra ponosna na tebe zbog MVP nagrade?
Ana: Jeste, ali to bolje nju pitajte. Kao što sam i ja ponosna što je ona najuspešniji kapiten u ženskoj reprezentaciji.
Milica: A vi nju ne pitate da li je ponosna na mene? (smeh) Šta bih mogla za svoju sestru da kažem? Toliko sam ponosna na nju, da je ona za mene pravo zlato. Sve sam time rekla. Dokazala je po hiljaditi put koliko vredi i da se zaista sve vrti oko nje. Ali isto tako volela bih da napomenem da ne igra samo jedan igrač, već nas dvanaest na čelu sa Marinom koja je zaslužna za taj uspeh.
Ljudi su i dalje oduševljeni video-klipom na kojem Milica skida loptu sa obruča na utakmici u Francuskoj. Šta vas je pokrenulo?
Milica: Ja ne znam šta da kažem, to je kao neka veća sila. Bila sam u Francuskoj, protiv reprezentacije Francuske i ja sam samo videla loptu i da nešto moram da uradim sa njom. Spontano sam skočila i onako razgibana šutnula loptu. Sreća je bila da je lopta pala. Razmišljala sam šta bi bilo da lopta nije pala. Čula sam komentare šta bi bilo da sam pala? Ja ne mogu da padnem, ja mogu samo da se dočekam na noge, jer sam ja takva i uvek sam spremna. I dan danas se komentariše to čuveno skidanje lopte koje nikad niko nije napravio u ženskoj košarci.
Ima li straha od domaćih medija koji vole da iskoriste popularnost kako bi sve saznali o uspešnim ličnostima?
Ana: Ne razmišljam o tome. Radim ono što volim i to me jedino zanima. Pored toga ono što neko piše nikada nas nije ni zanimalo. Tako je bilo i pre dve godine kad samo bili na Evropskom prvenstvu i izgubili sa 44 razlike i niko nas nije ispratio, a mi smo nastavili svoje. Trudili smo se i sad osvojili zlato.
Da li ste ikada osetile nipodaštavanje od muškaraca, s obzirom na to da ste uspešne žene u sportu?
Ana: Zavisi kako ko gleda. Mi se trudimo da predstavimo sport na najbolji mogući način i ne volim kad nas upoređuju, jer muška i ženska košarka ne može biti isto i ne može se očekivati isto.
Milica: Ja to nisam čula i nije me zanimalo, ali drago mi je smo sad mi njima zadali zadatak. Oni su prošle godine osvojili srebro, mi smo navijali za njih. Sećam se bili smo u Francuskoj i u toku finala toliko su nas puta opomenuli u hotelu, jer je bilo kasno uveče, ali nas niko nije mogao da spreči da mi ne vrištimo i da navijamo za njih. Ne znam da li su oni navijali za nas, daj Bože da jesu, jer ćemo i mi njih ove godine podržati. Ključ uspeha je pozitivna energija i atmosfera koju smo imali. Svih ovih godina sam bila vođa i sve je polazilo od energije. Ja sam im i rekla ’Devojke hajde da se zabavljamo i da napravimo nešto’. Nije bilo svađe među nama, konflikta ili ženske sujete.
Da li je vaša pobeda “popločala“ put mladim devojkama koje žele da se bave košarkom?
Milica: Ja se nadam da jeste. Toliko sam poruka dobila na svim društvenim mrežama od devojčica koje su me rasplakale sa njihovim pričama. Ne mogu da verujem da je toliko u devojčicama probudilo strast za košarkom. Molim Boga da se devojčice probude i da ih bude što više. Nadam se će doći i u moju školu košarke i kamp koji ću da napravim u hotelu “Vučko“ na Jahorini. Želim da radim sa njima i da im objasnim kako se može postati pravi sportista i profesionalac. Mislim da im je potreban neko ko je prošao i koji zna kako se postiže nešto u životu. Ja mogu da kažem da sam uspela u svim svojim željama.
Orlići pobednici, vi pobednice. Da li možemo da potvrdimo da smo sportska nacija?
Milica: Mi smo više od toga. Vaterpoliste ne smemo da zaboravimo koji su uvek nekako u drugom planu. Novak Đoković i svi zlatni sportisti. Mi smo vanzemljaci!
Pogledaj vesti o: NLO
