Izvor: Politika, 24.Sep.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednička bogojavljenja
Polemike o verskim uverenjima potencijalnih Obaminih izazivača i dilema: može li u Belu kuću da se useli jedan mormon?
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – „Ako kandidat za predsednika izjavi da su sa nama vanzemaljci, da li će to uticati na vašu spremnost da glasate za njega? Lično, ja ga ne bih odmah diskvalifikovao zbog toga, jer jedan od tri Amerikanca veruje da smo imali Posetioce, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa ko zna, možda i pobedi. Ali bih sigurno želeo da mu postavim nekoliko pitanja: naprimer, gde je dobio tu informaciju? Da li je razgovarao sa vanzemaljcima? Imaju li oni neki ekonomski plan?”
Ovo je uvodni pasus komentara doskorašnjeg glavnog urednika „Njujork tajmsa” Bila Kelera koji je ovde izazvao veliku buru i dao novi zamah starim raspravama koje se vode kad god počne utakmica za nominaciju unutar dve (ili jedne, ako aktuelni predsednik želi drugi mandat) američke partije. Raspravama o tome u šta sve veruje potencijalni lider nacije i koliko je to važno za posao koji ga čeka.
Bil Keler smatra da kandidate treba preslišati oko njihovih religioznih uverenja. „Želeo bih da znam da li su potčinjeni Bibliji, Knjizi mormona ili nekog drugog autoriteta višeg od Ustava”, napisao je.
Pominjanje mormona i njihove svete knjige u ovom kontekstu je posebno aktuelno, s obzirom da su među republikanskim pretendentima za Obaminog rivala na izbornom nadmetanju u novembru iduće godine dva pripadnika ,„Crkve Isusa Hrista svetaca kasnijih dana” kako glasi puni naziv mormonističke vere.To su bivši guverneri Masačusetsa i Jute, Mit Romni i Džon Hantsmen, pri čemu prvopomenuti ima velike izglede da postane predsednički kandidat američkih konzervativaca, pa možda i novi stanar Bele kuće.
Mormonizam, četvrta najveća religija u SAD i jedina koja je nastala na njenom tlu (zasnovana je na bogojavljenju njenom osnivaču Džozefu Smitu, kome su se, kako je tvrdio, 1830. ukazali Bog otac i Bog sin, Isus Hrist). Iako su većini Amerikanaca mormoni misteriozni, pa čak i sumnjivi, a druge crkve ih smatraju kultom, oni sebe vide kao hrišćane. Oni najposvećeniji tvrde čak da je njihova vera obnova doktrine koja je u matici hrišćanstva izgubljena.
Njihovi hramovi ovde impresioniraju svojom arhitekturom i pretencioznošću (uglavnom su zaključani, otvaraju se samo za vernike), a prate ih kontroverze iz ranih dana – da praktikuju poligamiju (Džozef Smit je imao 33 žene), da su njihovi rituali i pravila (obaveza da nose specijalni donji veš, koji mogu da skidaju samo u propisanim prilikama) „uvrnuti” i slično. Većina ih međutim doživljava dobrimkomšijama, a u nekim slučajevima (upravo primeri Romnija i Hantsmana) i dobrom političarima.
Nisu međutim sporna samo ova dva mormona. Rik Peri, guverner Teksasa i kongresmenka Mišel Bekman, miljenici krajnje desnog krila republikanaca, Pokreta Čajanka, takođe su dali povoda da se polemiše o njihovom odnosu prema Svevišnjem, pa i o tome da li bi njihov eventualni dolazak na vlast ugrozio jedan od temeljaca američkog političkog sistema – striktnu odvojenost crkve od države.
Rik Peri je u svojoj kampanji izjavio kako veruje kako Bog ima plan za svakoga, a da će blagovremeno otkriti plan za njega lično. Mišel Bekmen pak veruje u „dominionizam” – da Biblija nalaže da na čelu svih svetovnih institucija budu hrišćani, koji će ih paziti sve dok se Isus ne vrati na zemlju.
Što se birača tiče, istraživanja pokazuju da je za više od 70 odsto republikanaca i više od polovine demokrata važno da predsednički kandidat ima jaka verska uverenja. Ono što međutim pokazuje istorija, to je da polemike o tome traju samo tokom izborne kampanje – pobednik se potom meri po učinku njegove politike.
Pominje se i sada da je pre pola veka Džon Kenedi, katolik, uznemirio protestante, u koje se svrstava većina američkih hrišćana, kojima je morao da objašnjava da neće primati naređenja od pape niti sprovoditi politiku Vatikana. Barak Obama (čiji je otac bio musliman, ali je kršten u Ujedinjenoj Hristovoj crkvi svetog trojstva)morao je da se odrekne svog pastora Džeremije Rajta zbog njegovih kontroverznih izjava o beloj rasi.
Ovoga puta sami kandidati, a ponajviše Rik Peri, koji u ovom momentu ima najviši rejting među republikanskim pretendentima, daju povod za dileme da li je ono što govore o veri samo sredstvo da se dodvore biračima iz „Pojasa Biblije” – konzervativnim evangelistima sa američkog juga i „srednjeg zapada” – ili pak važan deo njegove lične i životne filozofije.
Sudeći prema komentarima u štampi, reklo bi se da je, bar u Perijevom slučaju, ipak reč o ovom drugom.Kao jedan od dokaza za to navodi se i njegova izjava da „svi moramo da se okupimo i obratimo Isusu da nas predvodi u ovoj velikoj borbi i da mu zahvalimo na slobodi koju tako bogato uživamo”. Peri zatim ne krije ni svojstav da je „evolucija teorija koja nije dokazana”.
Drugi pak tvrde da je to samo politički pragmatizam i da bi i on, kao i svi dosadašnji predsednici, svoj verski prtljag ostavio ispred kapije Bele kuće. Ali presudu o tome treba da donesu sami Amerikanci.
Problem je i u tome što ne postoji „standardni verski test” za potencijalne predsednike. Pre svega zato štojednostavno nije moguć, s obzirom da su, od 313 miliona Amerikanaca danas, 51,3 odsto protestanti, 23,9 katolici, 1,9 pravoslavci i „drugi” hrišćani, 1,7 mormoni, 1,6 jevreji, 1,7 budisti, 0,6 muslimani, 14,6 „nesvrstani” i ateisti…
I da je među njima više od 20 vrsta baptista, devet smerova metodista i presbeterijanaca, sedam varijanti menonita, pet ukusa kvekera, desetak zasebnih pravoslavaca, četiri podvrste jevreja – pa i jedna, prva na svetu, „internet crkva”…
Milan Mišić
objavljeno: 25.09.2011.
